Iako su mnogi romani koji važe za remek-dela svetske književnosti prilično obimni, postoje i oni veoma kratki u kojima su autori uspeli da, na samo dvestotinak strana, prenesu ideje koje su zauvek ostale deo kulturnog nasleđa čitavog sveta.
Danas vam predstavljamo osam takvih: romane koje ćete pročitati u jednom danu, a koji će vam dugo, dugo ostati u sećanju.
Farenhajt 451 – Rej Bredberi
"Farenhajt 451“ je antiutopijski roman napisan 1953. godine. Roman oslikava buduće američko društvo u kojem su knjige zabranjene. Svaka knjiga koja se pronađe se spaljuje, neretko sa svojim vlasnicima.
Poruka romana je Bredberijeva kritika društva u kojem se građanima nameće sistem mišljenja putem elektronskih medija (posebno naglašeno zabranom čitanja knjiga) i u kojem je namera da se čovek pretvori u nemisleću mašinu. Zbog okruženosti tehnologijom, stanovnici Bredberijeve antiutopije ne razumeju vrednost koje knjige mogu imati kao oruđe razvitka individue. Bredberijeva televizija funkcioniše tako da udovolji svakom pojedincu ponaosob, a ne da podstakne na mračne misli, ili misli uopšte. Napisan pre više od pola veka, često zabranjivan, Bredberijev roman danas se smatra proročkim i važi za jedno od najvažnijih dela naučne fantastike.
Stranac – Alber Kami
"Stranac“ je najpoznatije Kamijevo delo, a ujedno i najpoznatiji primer književnog dela koje se bavi filozofijom egzistencijalizma, nihilizma i apsurda. Tema vodilja ovog romana jeste prikaz apsurdnog postojanja individue, ali i čovekova otuđenost u savremenom svetu, kao i život koji se može svesti na potpuno besmisleno postojanje kojim vlada niz nepredvidivih slučajnosti. Ovaj roman pokušava da odgovori na pitanje kako prihvatiti svoju bespomoćnost u životu koji se ne može kontrolisati, odnosno kako opravdati postojanje života u svetu bez smisla.
Stakleno zvono – Silvija Plat
Jedini roman američke književnice Silvije Plat autobiografskog je tipa i čitaocima nesumnjivo otkriva više o autorki nego njena poezija. Objavljen pod pseudonimom, zbog straha od osude javnosti, roman „Stakleno zvono“ jedan je od najmučnijih svedočenja teškoće odrastanja individue koja je prožeta osećanjem otuđenosti od sveta koji je okružuje. Ovaj roman, ali i bizarno samoubistvo autorke omogućili su joj izvesno književno uskrsnuće, ali i besmrtnost, pretvorivši Silviju Plat u kultnu ličnost američke književnosti.
Pijanista – Alesandro Bariko
"Pijanista“ je Barikov prvi pozorišni tekst, napisan 1994. godine. Pisan je u formi monologa i često se o njemu govori kao o žanrovski nedefinisanom delu koje stoji na granici između scenarija i pripovetke. Originalni naslov dela je Novecento. Un monologo, s tim što Novecento, osim što označava broj 900 na italijanskom, takođe označava i dvadeseti vek. To je ujedno i ime nosioca ove priče, Denija Budmana T.D. Lemon Novečenta, čoveka koji je čitav svoj vek proveo na jednoj jedinoj palubi. Novečento se rodio na brodu, živeo je na brodu i sa brodom, i umro na brodu, zajedno sa njim.
Kain – Žoze Saramago
„Kain“ je poslednji završen Saramagov roman, no ovo nije prvi put da se pisac dotiče biblijskih tema. Prvi ovakav roman, „Jevanđelje po Isusu Hristu“, napisao je 1991. godine. Ovim romanom Saramago završava svoju raspravu sa crkvom koju je započeo „Jevanđeljem Isusa Hrista“. Saramago je uvek bio protivnik sistema. Njegovo razobličavanje crkvenih dogmi i odabir Kaina za protagonistu romana upravo pokazuje Saramagovu poziciju: u okršaju pojedinca i sistema, on je uvek na strani malog čoveka. Komičan stil koji bira je zapravo parodija i stav je mnogih satiričara da smeh razobličava tabue. Snižavanjem biblijskih misterija na prizemni nivo, mnogo im je lakše prići racionalno, pa će se čitalac smejati uz Kaina, ali će ga taj smeh na kraju dovesti do ozbiljnog razmišljanja. „Kain“ nije komedija, iako je pisan uz primesu briljantnog Saramagovog humora. „Kain“ je ozbiljan osvrt na Bibliju, čitanje Svetog pisma očima ateiste.
Životinjska farma – Džordž Orvel
“Životinjsku farmu”, alegoričan i distopisjki roman, Orvel je pisao tokom Drugog svetskog rata, ali roman je slavu doživeo tek pedesetih godina dvadesetog veka. Uvijen u nevino okrilje basne, roman na vidno satiričan način govori o događajima koji su doveli do Ruske revolucije, kao i o periodu Staljinove vladavine Sovjetskim Savezom. Orvel je bio protiv Staljina i verovao je da je Sovjetski Savez za vreme njegove vladavine postao zemlja terora, sagrađenog od kulta ličnosti koji je nametnut diktaturom. Iako je ovaj roman bio namenjen satiričnoj kritici jedne ličnosti, danas se, zbog raznih političkih struja čita kao mnogo univerzalnije delo.
Paklena pomorandža – Entoni Bardžis
„Paklena pomorandža“, najpoznatiji roman savremenog engleskog pisca Entoni Bardžisa, surova je i stravična slika tamnih strana ljudskog društva - bilo da su one oličene u hladnom zločinačkom divljanju bande mladih ljudi, koji prebijaju nedužne, siluju i pljačkaju, - bilo da nam se prikazuju u suludoj metodi lečenja robijaša šok terapijom, kako bi se izazvalo gađenje nad nasiljem.
Bardžis u ovom romanu eksplicitno opisuje nasilje, a bezumnost društva čiju nam viziju pruža dovodi do paroksizma sudbinom glavnog junaka, čije su strasti droge, seks, nasilje i - Betovenova muzika. Roman je svojim šokantnim porukama podelio javnost, a danas važi za jedan od kultnih romana američke književnosti.
Sidarta – Herman Hese
Sidarta, prelepi sin bramana, nezadovoljan duhovnom ispunjenošću koju mu pruža tradicionalna vera kreće na put traganja za krajnjom istinom i konačnim prosvetljenjem, ne odustajući od svog životnog cilja i autentičnosti ni po koju cienu. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i građanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir - savremeni čitalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja. Hese je jedan od najčitanijih nemačkih pisaca, i to ne bez razloga. Njegova proza je poetična, poruke jasne i romantične, a knjige dugo prepričavane. „Sidarta“ je samo jedna od njih.
Autorka teksta je Sandra Bakić Topalović sa bloga Stsh's Book Corner
Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.