Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Frederic Beigbeder: Smetaju mi televizija, slaba literatura, loš jezik, a naročito me nervira način na koji pojedini ljudi govore!

Najrazuzdanije vanbračno dete književnosti i kapitalizma, literarni satir i pisac bestselling lektire Frederic Beigbeder otkrio je Duški Jovanić da, iako radi na iskorenjivanju patetike, još uvek plače na loše filmove, a poslednji ...

  Izvor: foto: Nebojša Babić

Njegova generacija je generacija antiheroja koji samo kukaju. Mozda zato bolje piše kada se iznervira. Voli da bude ono što osuđuje i zato se već trideset godina ruga sebi i svetu. Za razliku od pisara književnosti, istovremeno je fasciniran i revoltiran onim što ga okružuje. 

U poslednje vreme, ovaj bogataš buntovnik dobio je neku finu patinu. Manire nije menjao. Frederic Beigbeder je Francuz do koske. I u stanju je da uradi sve zbog dobrog štosa. Već je prodao priču kako je i on, kao i njegov predsednik, bio zaljubljen u svoju profesorku, ali mu se nije posrećilo. Kao šmeker je baš u treningu. 

Bila je nedelja pre podne, kada nas je njegov izdavač sa spoljne strane, zakljucao u Booka storeu.

Ono sto se desi u knjižari, ne ostaje u knjižari.

Kako ste se sinoć proveli, s obzirom na to da često ponavljate kako se istorija pravi u Srbiji, zemlji najboljeg zezanja u ovom delu sveta?

To uopšte nije loš znak. Naprotiv. Ljudi izlaze, lepo se oblače i zabavljaju. To su stvari koje i ja preferiram. Po prirodi sam malo divlji, volim da se napijem, bacim pogled na glamurozne devojke u nekom klubu ili diskoteci. Šta ću kad sam još slab na to. Mnogo toga se menja u korist Srbije, koja će uskoro postati deo Evrope. Tačno je da ovde ne poznajem nikoga ko loše živi, a vi biste hteli da me ubacite u krivicu.

Samo da vas otreznim. Vaš stric je već petnaestak godina Beograđanin?

Tačno. Brat mog oca, Gerard Beigbeder živi u Srbiji. Oženjen je divnom Katarinom Veljković, čijim precima je posle rata bila oduzeta sva  imovina. Imaju dvoje dece koja odlično govore srpski. Kada kažem da se u Srbiji dešava istorija, onda mislim i na njihov slučaj. Restitucijom im je 2000. godine vraćena porodična kuća. Priča je kao iz romana Doktor Živago. To je takođe jedan od razloga zašto je Beograd za mene posebno mesto.

Poslednjom knjigom Una i Selindžer uspeli ste da spasite svoju reputaciju.  Pretila vam  je ozbiljna opasnost da završite kao siroti Coelho, obavezna lektira za očajne domaćice ili nezaobilazni aksesoar manekenki?

Važno je imati čitaoce. Drugi padež je to što knjige danas uglavnom čitaju žene. Tako da, ako ste model ili očajna domaćica, onda činite većinu publike. Ne znam zašto muškarci čitaju manje od žena.

Imaju i oni svoje favorite. Ali, trenutno mi je zanimljiviji making of tog izuzetnog romana? 

Pre desetak godina pravio sam dokumentarac o Salingeru. Proučavajući njegovu biografiju, našao sam mnogo podataka o Uni. A onda sam video njene fotografije iz mladosti. Bila je mnogo lepa i vesela devojka.  Privukla me je ta njihova one way love story. Meni se isto desilo kada sam imao dvadeset godina. Zaljubio sam se u curicu, koja me nije šljivila. Kad ste mladi i nevini, to može mnogo da boli. Kidate se i patite. A onda posle tridesetak godina sretnete tu istu osobu, pitate se kako je moguće da vam je nekada toliko značila, a sada od toga nije ostalo više ništa. Eto, o tome je ta knjiga.

Pre nje, godinama ste bili isključivo „na sebi“.  Zašto ste mislili da je to zanimljivo smrtnicima? 

Nisam tako mislio, samo nisam mogao da pišem ni o čemu drugom. Hteo sam da pišem o onome što  mi je poznato, a najlakši način da to uradim bio je da tulim  o svojim problemima, ljubavnim jadima i željama da se seksam svake večeri. Zar to nije pošteno!? Slično onome što je uradio Knausgård u Mojoj borbi. 

S obzirom na to poređenje, ne smeta vam sto ste u rangu it girls. Kako se osećate kao it pisac? 

I to je bolje nego da budem nepoznat pisac. S druge strane, vrlo je opasno biti trendi jer veoma brzo možeš postati prošlost. Sve dok sam in, a ne out, je okej. Nije mi baš cilj da sam moderan, koliko da budem ozbiljan pisac, u bliskom kontaktu sa svojim osećanjima. Da uspevam da zapamtim sve što me dotakne jer je to prava dragocenost, nešto retko, a u knjigama najvažnije. Kada si dirnut lepotom, nečim što te nasmeje ili naljuti. Mnogo je moćno  kada uspeš da rasplačeš ljude od sreće. Sviđa mi se film La, La Land, kome su svi zamerili što je limunada sa previše šećera, a ja sam se baš slatko isplakao. 

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity