Životna priča Valentina - kralja damskog glamura: "Ne sviđa mi se kada nema harmonije između haljine i onog ko je nosi, onda odeća postaje beživotna"

Mr. Chic, kako ga zovu Amerikanci, poznat i kao najglamurozniji italijanski kreator, povukao se iz sveta mode 2008, nakon 45 godina rada. Što se profesionalnog angažmana tiče, zauvek je napustio modnu industriju, učinivši to glamuroznom oproštajnom revijom. Priznao je da mu je teško, ali da mu neće nedostajati svet mode, zbog onoga što je postao: “Svet mode je propao, svi rade isto. Više me ništa ne stimuliše. Nema izazova, radosti, kreativnosti, sve se svodi na brojeve. Bilo bi mi beskrajno dosadno da radim u svetu koji više ništa ne nudi.”

Valentino Clemente Ludovico Garavani rodio se 11. maja 1932. u Vogeri. Bio je uvek miran i staložen mladić, koga je odmah nakon srednje škole privukao svet tkanina i mode. “Moji roditelji su bili sjajni. Bio sam razmaženo dete, ali ih nikada nisam razočarao. Nikada. Sećam se da sam sa 14 tražio pantalone po meri, nisam hteo one iz prodavnice, kao i cipele ručne izrade. Gledao sam filmove i sanjao divne žene, sofisticirane, s draguljima oko vrata. Nakon filma "Le fanciulle delle follie" s Hedy Lamarr, Lanom Tarner i Judy Garland odlučio sam da postanem modni dizajner. Duge haljine, crno i belo, bio sam još dečak…”, izjavio je.

Upisao je profesionalnu školu Figurino u Milanu, ali ga je njegova prirodna radoznalost terala na neprestana putovanja po inostranstvu. Tako je studirao francuski na Berlitz School, a zatim se i  preselio na duže vreme u Pariz. Moda nije njegova jedina ljubav, ljubitelj je svega lepog i harmoničnog, pohađao je recimo i časove plesa kod Violomina i Vere Krilove. Te godine su za njega prošle u potrazi za samim sobom, za sopstvenim identitetom, nekim unutrašnjim nemirom koji ga je terao da eksperimentiše, da od jednog komada odeće napravi bezbroj varijanti, još uvek nedovoljno definisanih.

Tokom odmora u Barseloni otkrio je svoju ljubav prema crvenom i tako je nastala slavna - Valentinova crvena: “Crveno je život, krv, strast, ljubav, apsolutna borba protiv tuge i zlovolje.”

BELA KOLEKCIJA

Početkom pedesetih, nakon što je primećen na važnom konkursu, počinje da radi kao saradnik u kući mode Jean-a Dessès-a u ateljeu Guy-a Laroche-a. Valentino se potom 1959. vraća u Rim, gde je otvorio svoj modni atelje u Via Kondoti, a godinu dana kasnije počinje da sarađuje s Giancarlom Giammetti-jem. “Imao sam mnogo sreće na početku: odmah, čim sam otvorio atelje u Rimu, imao sam klijentelu kakvu samo možete da poželite. Lepe gospođe iz visokog društva, prave žene za moje kreacije.”

Godine 1962, nakon trijumfa prve kolekcije na reviji u Firenci, Valentino je ubrzo postao jedan od najcenjenijih i najpopularnijih kreatora u svetu. Francuski Vogue posvetio mu je čitave dve strane, što je bio veliki znak njegovog proboja među najveća modna imena.

U Dalasu 1967. godine, Valentino je primio nagradu Neiman Marcus - svojevrsni modni Oskar, te Marta Award u Palm Biču. Iste godine kreirao je uniforme za stjuardese i stjuarde aviokompanije TWA i predstavio prvu kolekciju za muškarce. U tom periodu Valentinove stalne klijentkinje, ali i prijateljice, bile su Elizabeth Taylor, iranska kraljica Farah Diba Pahlavi, Jacqueline Kennedy, supruga vlasnika Fiata Marella Agnelli, princeza Margaret…

“Uvek svima kažem da sam postao Valentino belom kolekcijom iz 1968. godine. Tada sam imao sve, od Rotšildovih do Fordovih žena. Te godine Jackie se udala za Onazisa u mojoj haljini boje slonovače, sa čipkastim gornjim delom i vazdušastom suknjom, koju je posle celi svet kopirao.”

MOĆ PRAVE HALJINE

Prve Valentinove kreacije na širem tržištu pojavljuju se sedamdesetih, što je veoma važan korak u njegovoj karijeri. Bio je prvi i jedini italijanski kreator koji je sklapao ugovore s većim radionicama za proizvodnju i prodaju odeće s njegovim imenom na internacionalnom tržištu. Otvara nekoliko novih prodajnih mesta po celom svetu (Tokio, Ženeva, Pariz) počinje više vremena provoditi u Njujorku, gde otvara četiri butika, a njegove kreacije pojavljuju se na naslovnicama magazina Time i Life. Od tada pa do završetka karijere, Valentinove kreacije nosile su najveće svetske zvezde, a mnogim poznatim imenima bio je omiljeni dizajner: kreirao je bezbroj glamuroznih večernjih haljina za svečanosti poput Oskara.

Tajna njegovog uspeha je u ogromnoj ljubavi prema onom što radi i u želji da dizajnira odeću koja će da slavi žensku formu i da stavlja akcent na senzualnost.

Jednom je izjavio kako ne veruje da bi ijedan muškarac na svetu želeo da izađe sa ženom koja je obučena kao dečak. Uvek je imao jasnu ideju o tome šta želi. “Lepa, mlada, zavodljiva i radosna žena, za koju ću kreirati nešto nosivo. Nikada mi se nije sviđao minimalizam, jer mi se nije činilo da pomaže ženama da se lepše osećaju. Mislim da svaka žena želi da se dopadne muškarcu, a da jedna haljina mnogo može pomoći. Može joj dati moć, što, po mom mišljenju, znači osećati se sigurno u sopstvenoj odeći. Ne sviđa mi se kada nema harmonije između haljine i onog ko je nosi, onda odeća postaje beživotna, ne postaje element glamura.”

LJUTI ME NEDOSTATAK ELEGANCIJE

“Ne sviđa mi se kad vidim mlade u teatru, u prvom redu, u poderanom džinsu ili kratkim pantalonama. Postoji nešto što se zove poštovanje mesta na koje odlazimo i svaka odeća nije za svaku priliku. Neka mesta jednostavno zaslužuju da se obučemo prikladno. Volim videti lepo obučene ljude. Smetaju mi muškarci u džemperima, bez kravate, neuredne žene u bezličnim pantalonama. To je nedostatak kulture i samopoštovanja. Šteta je zapostavljati eleganciju u odevanju, dovoljno je samo malo, negovana kosa, malo ruža na usnama, dobro krojene pantalone… Ali, uvek! Ujutro je najvažnije da ugledate svoj dopadljiv odraz u ogledalu, lakše ćemo da preguramo dan. Nekada su žene, moje klijentkinje, četiri puta dnevno menjale odeću. Danas više nije tako, ali nije to ono što me ljuti. Nedostatak elegancije vremenom je sve prisutniji, možda je u pitanju duh današnjeg vremena koji se promenio. Možda je to i u redu. Ja sam odrastao opsednut filmskim divama četrdesetih koje nisu izlazile iz kuće ako sve na njima nije bilo savršeno, a današnje, u farmerkama i majicama… Ne, ne sviđaju mi se.”

KRALJ LUKSUZA

Savršena personifikacija sopstvenog brenda, Valentino je u svakoj prilici vrhunski odeven, ne uvek u odeću sa svojim potpisom, tu su i Ralph Lauren i potpisi koji dolaze iz čuvene londonske ulice Savil rou.

Prepoznatljiv je po besprekornoj frizuri i preplanulom tenu. Živi svugde pomalo, u Njujorku, na Kapriju, u okolini Rima, u Gstadu ili na 43-metarskoj jahti. Dvanaest godina je bio u vezi s Giancarlom Giammetti-jem, živeli su zajedno s njihovim majkama sve dok nisu umrle.

Giancarlo je najznačajnija figura u Valentinovom životu, 45 godina je bio njegov menadžer i uspešno vodio ogroman posao. Valentinov i Giancarlov način života uvek je karakterisalo ekstremno izobilje. John Fairchild, slavni bivši urednik magazina Women’s Wear Daily, izjavio je 2004. u intervjuu za Vanity Fair: “Valentino i Giancarlo kraljevi su života na visokoj nozi. Svi ostali stilisti ih gledaju, dive im se i čude. Ne verujem da je ikada ijedan od njih zaradio novca kao njih dvojica, Giancarlo zna kako da napravi novac. A ako su ih i zaradili, nisu znali da ih potroše kao Valentino. U godinama kada su teroristi Crvenih brigada po Rimu otimali ljude, Valentino se vozio u blindiranom mercedesu. I to crvenom! Bože moj, mislio sam kako ih izaziva i da će ga ubiti.”

Izvor: Stil.rs