Saša Tkačenko: Savršena vožnja

Kako je nastala ideja da se na jedan nekonvencionalan način predstavi apsurd mirovanja institucije koja bi trebalo da pokreće umetnički život u Srbiji?
Kada sam se povodom izložbe, posle pet godina ponovo našao u zgradi Muzeja, trebalo mi je svega nekoliko trenutaka da shvatim da moram da snimim nešto u tom prostoru.

Glavni akter tvog videa je – skejter.
Skejter u prostoru zgrade čija je namena već godinama zapostavljena pokušava da izvede ono što je za njega najbitnije, a to je savršena vožnja. Radi se o veoma estetizovanom video-radu koji je u suštini neka vrsta omaža zgradi koja je, uprkos svim svojim trenutnim tehničkim nedostacima, i dalje monumentalna i neverovatno moćna.

Završio si vajarstvo, ali opredelio si se za video. Zašto?
Često, sem videa, stvaram objekte i instalacije. Ono što je zajedničko za njihovo tretiranje, a vezano je u nekom smislu za obrazovanje u skulpturi, jeste intenzivan odnos ovih medija sa prostorom. U novom video-radu direktno se bavim prostorom, težim da ga tretiram kao gotovu vanvremensku formu nasuprot kretanju koje se u njemu odvija, što i te kako ima veze sa skulpturom.

Da li sebe svrstavaš u umetnike koji imaju za cilj da podstaknu na akciju, ili jednostavno prikazuješ svoje viđenje problema bez ambicije da neko to shvati kao kritiku ili kao buđenje savesti?
Koliko god to zvučalo utopijski, želim da verujem da umetnost može da menja stvari. Pre svega mi je bitno da moj rad što jasnije komunicira s publikom, a ako u određenom kontekstu uspe da podstakne na razmišljanje o temama kojima se bavim, onda mu to daje dodatnu dimenziju, koja je njegova najdragocenija potvrda.