Priredila: BRANISLAVA KOSTIĆ

Roman Goršek, muzički producent

Moram da priznam da sam odmalena bio naklonjen ženama i nisam imao problema u komunikaciji s njima, bio sam sposoban da  vodim duge razgovore o različitim temama i na taj način saznavao, (otprilike, naravno) kako ženski mozak funkcioniše.
Pored tinejdžerske fascinacije na prvu loptu skladnim i simetričnim proporcijama, u moje vreme na ceni su bile devojke kojima su dobro stajale leviske 501 i starke. Drugari i ja poznavali smo poeziju Crnjanskog, trudili se da budemo opušteni i posedujemo sve ploče najnepoznatijih rok bendova. Naravno, sve devojke su išle na rok koncerte i svaki razred imao je poneki rok bend ili nekog ko svira gitaru (taj je bio glavni).
Tokom godina pokušaja i promašaja, uspeha i radosti, iskristalisale su se neke osobine koje su me kod žena privlačile: pre svega duhovitost, šarm i samostalnost. Među odlikašicama u razredu bilo je štreberki, ali one koje to nisu bile su najzanimljivije devojke na svetu. Tada, a i dan-danas uvek dajem prednost duhovitosti, obrazovanju i prirodnosti, jer su
takve žene mnogo sigurnije, seksepilnije i zrače nekom unutrašnjom lepotom, koja ih čini neodoljivim. Mnogo više o nekome
možete saznati na osnovu nekoliko rečenica i nežnosti koje ste razmenili nego na osnovu garderobe, šminke ili poze, ili pak
skupih kola i zlatnog lanca, jer te karakteristike jasno i jednostavno ukazuju na izvesnu unutrašnju prazninu.
Bez obzira na moj lični afinitet ka duhovnosti, ne bih izostavio fizičke atribute, ali ne na nivou neke eksplicitne  eksualnosti, već mislim na jednostavno održavanje higijene i elementarne nege, o čemu svaka žena treba da vodi računa. Kada
devojke vulgarno ističu svoje telesne atribute osvajajući muške poglede i pažnju, ne shvataju da je to isto kao kada bi se
neko u društvu hvalisao da je uradio ovo ili ono, ili nabrajao šta sve ima od stvari. Takav bi uvek bio antipatičan i ismejan, a tako je i sa spoljnim izgledom.
Zato pamet u glavu, lak na nokte i knjigu u ruke, muškarci su ionako bolji kuvari.

Goran Dimitrijević, novinar i prezenter

Muškarac koji kaže da ne primećuje dobre grudi ili zgodnu zadnjicu – laže. Ambalaža je čudo. Ali i hamburger u McDonaldsu je zgodniji od pljeskavice. Ima bolje grudi, zadnjicu, ima skuplju šminku, čak je i vitkiji.
Ali kad zagrizeš... Mi muškarci nismo baš vešti u prepoznavanju suštine. Kao mladiću, među mnogim stvarima na koje sam bacao hejt bilo je žensko odevanje.
Recimo, uopšte mi se nije dopadalo kad nose previše komotnu odeću, dva broja veću, ma kakav razlog da je u pitanju:
moda, umišljena debljina... Sve visi na njoj, kao da je u spavaćici. Jednu takvu sam slučajno sreo i bio u situaciji s njom
da porazgovaram. Još i duga kosa, s razdeljkom na sredini, kô hipik s Vudstoka. Oko ruku desetak nekakvih narukvica, perlica. Užasno. Ali nju kao da to nije doticalo, već je pričala neku svoju priču. A ja svoju. I da, već godinama sam oženjen tom ženom. Ne znam šta mi bi.PageBreak
Ivan Jevtović, glumac

Bilo je neverovatno vruće pred koncert na kojem je trebalo da nastupam: 100.000 ljudi, decembar, a zaista vruće, užareno veče, u stvari ponoć… ono kad priželjkuješ da, kad prođe seksi Rokenrol, konačno izađeš s tvojim omiljenim pićem u desnoj ruci; desnoj, pošto u levoj ruci zauvek držiš svoj večerašnji Plen.
Ha, lovče, da li si i dalje gladan, mada me pogled na ulovljenu Košutu umiruje, hipnotiše me kao i prilikom našeg prvog susreta… Hej, ljudi, paz’te sad, znam šta treba da uradim na sceni, kao i uvek eksplozija je moje prirodno stanje. Udara me bubanj u dijafragmu, baš rastače, a gitara katapultira, ali moram po flašu piva ipak. I iza svih, iza buke, u potpunom miru
i blagosti nekog prolećnog trenutka, zakucam se ispred Nje. Ćutim, ne dišem, a ona  podiže Obrvu!

Četiri zida, mnogo Ploča, njena daska za crtanje, na kojoj jedemo pasulj i kupus. Zaboravili smo Garderobu. Nekoliko  trenutaka kasnije, ona je Zauvek pred Bogom i ljudima moja, u istom prostoru gde je podigla obrvu proslavljamo naš Divni Dan
(a zašto Mikelanđelo nije naslikao nas umesto onih „jadnika“), a sad nema stotina hiljada ljudi, već su tu samo oni, Lepo Vaspitani, svesni svojih moći, srećni zbog originalnosti svojih lica i tela koje im je majka podarila, oni nikada neće zaboraviti da ustanu starijem i kažu: „Izvolite.“
Vraćam se na nju, uvek se vraćam, nikad ne zaboravljam njenu obrvu, petu, koleno, donji zubić i ona nam donosi besmrtnost, našu mudrost i naš cvet, i našeg anđela čuvara, Sofiju.

Igor Rill, glavni urednik National Geographic Srbija

Da li sam zagrizao prevelik zalogaj ili treba da budem počastvovan time što je me je redakcija prestižnog modnog časopisa  zamolila za ovaj tekst? S tim verovatno neću biti načisto ni kada budem stavio poslednju tačku na ove redove. Ipak, ovde je reč o ispovesti po prirodi intimnijoj nego što su to moje opservacije u National Geographicu.
Razumećete, u mom svetu „njoj“ se odnosi samo na jednu ženu. Već dugo. Pažnju mi je privukla još na fakultetu. Veoma diskretno našminkana, lepa i markantna, otmenog držanja, podjednako otmene visine, elokventna, uglavnom u crnom sa ponekim osvežavajućim detaljem... meni više nego dovoljno; izazov i motiv za trajno osvajanje nisu mi nedostajali, a nedugo po upoznavanju nisam ni krio svoju nameru.
Odmah je postalo jasno da smo savršeno kompatibilni, što se i danas ogleda u dugim razgovorima na razne teme; naravno, ako su naša deca, sedmogodišnji sin i trogodišnja ćerka, dovoljno milostivi da nam razgovor dopuste.
I tu dolazimo na ključnu tačku ovog teksta – njen outfit je više-manje ostao isti, ali kao ostvarena majka pružila je i deci i meni nemerljivu ljubav, strpljenje i razumevanje i preuzela na sebe teži deo – imati nas troje „u krilu“ svakako nije lako.
Zato moram da kažem da volim nju, ono u njoj, mnogo vrednije od otmenog držanja, podjednako otmene visine, diskretne šminke i obrazovanja, mada, priznajem, padam na to i dan-danas.
Oni koji me znaju primetiće da ne nosim burmu. Možda će neki pogrešno zaključiti da ne marim za brak ili da bi to moglo značiti odsustvo posvećenosti. Naprotiv, evo sad i ovi redovi, osim potpisa kod matičara, potvrđuju da se u mom svetu „njoj“ odnosi samo na jednu ženu.