Ako mislite da ste zauzeti, niste upoznali Lisu Jackson. Ona je potpredsednica departmana za životnu sredinu, politiku i društvene inicijative u kompaniji Apple. Od dolaska u kompaniju 2013. godine, stvorila je tri prioritetna područja za njen kontinuirani rad na zaštiti okoline. Prvo, klimatske promene, dakle prelazak na čistu energiju u svim objektima, a takođe i efikasnija upotreba energije. Sledeće na njenoj sve većoj listi obaveza jeste očuvanje resursa. Dakle, to funkcioniše kroz recikliranje i upotrebu obnovljivih materijala, a zatim se ulažu napori da se osigura da materijali u proizvodima budu bezbedni za one koji ih koriste, kao i za one koji ih proizvode (i recikliraju). Oh, i dok hvatate dah dok sve ovo obrađujete, uzmite u obzir da ona vodi i Apple-ova obrazovna partnerstva i rad na pristupačnosti proizvoda (osiguravajući da svako može da ih koristi, čak i osobe sa invaliditetom). Ona je zadužena za filantropska davanja, inicijativu kompanije za rasni kapital i pravdu i, na kraju, tu je za ''sitne'' vladine poslove. U nastavku pročitajte ekskluzivan ELLE intervju sa ovom superženom.

Koje su bile Vaše strasti kada ste bili mlada devojka?

Odrastala sam u Nju Orleansu i zaista sam volela matematiku i nauku. Uvek sam bila dobra u školi i pomalo štreberski, pa čak i dok sam bila vrlo mlada, bila sam zainteresovana za prirodno okruženje. Svi smo bili vrlo svesni činjenice da se planeta tada nalazila na prekretnici, što je pomalo ironično s obzirom na to gde se danas nalazimo sa mladim ljudima. Živeći u Nju Orleansu sve vreme sam bila okružena muzikom, svim vrstama muzike, a ona mi je takođe postala velika strast.

Da li je postojao neki određeni trenutak u Vašem detinjstvu zbog kojeg ste poželeli da svoju budućnost posvetite zaštiti planete?

Sećam se da je izašla studija koja je rekla da je reka Misisipi, koja je izvor vode za piće u Nju Orleansu, imala stotine kancerogena, hemikalija koje izazivaju rak, u trenutku kada je stigla u grad, na samom kraju njenog toka. Sećam se da me to zaista pogodilo. Ljudi su u to vreme 70-ih godina protestvovali zbog zagađenja vazduha i vode. To je rezonovalo sa mnom kao devojčicom koja živi na obali Meksičkog zaliva jer mi je bilo stalo do plaža. I voda nije bila bistra.

Ko Vam je bio najveća inspiracija?

Moj pedijatar je bila žena. I mislim da je taj model prvog lekara koga sam ikada upoznala i prvi kurs nauke koji sam imala sa njom, konstruisala mišljenje da su doktori žene podjednako kao i muškarci. I to ide na ideju da je toliko važno videti uzore na svakom koraku, jer to ne možete zamisliti ako to nikada, baš nikada ne vidite.

Kako ste doživeli Princeton 1980-ih godina kao žena, i to tamne puti?

Vrednost Princeton obrazovanja u mom životu i karijeri bez sumnje je bila... ne bih to mogla da procenim brojem. Ali tada mi je bilo teško jer sam dolazila iz Nju Orleansa. Dakle, ovde imate južni grad, većinom sa stanovništvom tamne puti, koji se veoma razlikuje od scene iz 80-ih na Prinstonu. Sećam se da su na prolećnim raspustima ljudi išli na skijanje u Alpe, a ja nisam imala dovoljno novca da odem kući. Ali to iskustvo je bilo neverovatan poklon. I mislim da ono što bi Princeton uskoro trebalo da pokuša jeste da otvori svoj um i kampus studentima koji drugačije ne bi imali priliku za obrazovanje - koje je na prvom mestu. 

lisa 2
ELLE International 

Mislite li da bi trebalo učiniti više kako bi se posebno ohrabrile devojčice da nastave obrazovanje?

Apsolutno. Moramo da ulažemo u devojke i ljude tamne puti jer su nauka i inženjerstvo ključni za našu budućnost. Želim da budem jasna. Jedan od razloga što volim da budem u Apple-u nisu samo nauka i inženjering, već i humanističke nauke. To su takođe umetnost i muzika i stvari koje nas čine ljudima. I to nas čini posebnim. Ali na Univerzitetu Tulane, bila sam jedna od dve žene u razredu. Isto na Prinstonu, obično sam bio jedina crnkinja na časovima hemijskog inženjerstva. Ženama je postalo bolje, ali ipak morate pogledati i ko su profesori. Zato što profesori ponekad nose sa sobom sve stare načine razmišljanja. Možda su se pojavili u vreme kada je inženjering bio skoro u potpunosti na muškarcima ili belcima. I zato moramo da nastavimo da osiguravamo da tehnološko obrazovanje bude dostupno svima. Želim da budem ono što je za mene bila moja pedijatrica dr. Wexler - snažan uzor. Takođe, imamo obavezu da demistifikujemo nauku i inženjering - da kažemo da je u redu biti naučnica koja voli modu, koja se šminka - ne morate da se uklapate u bilo kakav šablon.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se suočili u karijeri?

To nisu bili tehnički izazovi. Blagoslovljena sam inteligencijom, pa mogu da predvidim većinu tehničkih ili naučnih problema, ali bilo je problema u radu s ljudima. U svojoj ulozi često sam morala da radim sa različitim zajednicama, ali tako da veruju da je sve to zarad njihovog ličnog interesa, a ne tuđeg ili vladinog. Zatim, u ličnijem smislu, radila sam 20 godina u Agenciji za zaštitu životne sredine, prvo u DC-u, a zatim i u Njujorku, udala sam se i rodila decu. Radila sam vrlo blizu Svetskog trgovinskog centra 11. septembra i to [zastrašujuće iskustvo] me je navelo da odlučim da želim da budem bliže svojoj deci. Bio je to tako užasan dan za toliko porodica, pa sam odlučila da prihvatim bilo koji posao koji nađem u okruženju, ali blizu kuće. U to vreme sam imala mentorku koja je rekla: ''Zašto žene uvek odlučuju da smanje ambicije kako bi dale prednost porodici. Uradite oboje. Dajte porodici prioritet, budite blizu svoje porodice, ali trebalo bi i da dobijete unapređenje. Zaista ste dobri u onome što radite''. Tako sam se preselila u vladu na državnom nivou u Nju Džersiju gde sam živela i na kraju vodila njihovu EPA verziju.

Zašto je važno biti mentor drugima?

Nisam mogla ni da sanjam kao 20-godišnjakinja, 30-godišnjakinja, pa čak ni 40-godišnjakinja, koliko daleko će moja karijera otići, ali sam verovala da gde god da sam, moram da imam uticaj. Zaista se divim ljudima koji znaju, od prvog dana, kuda žele da idu. Ali za mene to uopšte nije bilo tako, pokušavala sam da uravnotežim sve imperative: karijeru, porodicu, ovaj moralni imperativ da imam svrhu u životu. Dobro mentorstvo na tom putu pomaže vam da donosite pametne odluke i nastavite da gradite svoju mrežu ljudi koji vam mogu pomoći da budete efikasni.

Koja je vaša radna uniforma?

Poslednjih godinu i po dana je to opuštena odeća (za rad od kuće). Ali ako idem u kancelariju gde svi nose pantalone ili farmerke i košulju, to mi je prilika da se malo pozabavim svojim stilom. Imam štikle iz DC dana, ali ih ne nosim. Veoma sam zahvalna milenijalcima što su patike učinili modnim komadom. Danas nosim Cynthia Rowley, američku dizajnerku, nešto poput uzvišene sportske odeće. Znate, dok sam radila za vladu, morala sam da imam mnogo ravniju kosu zbog poslovnog izgleda, sada kada sam u Apple-u, mogu da pustim svoju prirodnu teksturu.

Koja se knjiga trenutno nalazi na vašem noćnom ormariću?

''The Overstory'', Richard Powers. Za mene je to zaista značajna knjiga. To je duboko otkrivanje. Zapravo slušam mnogo audio-knjiga jer mi je kretanje više opuštajuće nego sedenje.

Intervju: Lotte Jeffs, ELLE International