Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Odlučne, inteligentne i šarmantne: Žene koje su krojile istoriju britanskog kraljevstva

Skoro po pravilu - u pitanju su veoma hrabre dame..

 Izvor: Foto: Profimedia

Venčanja lako mogu da iskroje istoriju, čak mogu da imaju i dalekosežne posledice – svakako, ako se radi o kraljevskim brakovima. Takvi su tokom istorije bili dogovarani između dve zemlje kako bi se osiguralo savezništvo, pa su često bili vezani uz sklapanje mira ili su pak bili povod za izbijanje rata. 

Ali čak i unutar granica jedne monarhije kakve su bile Engleska, Škotska, Velika Britanija i danas Ujedinjeno Kraljevstvo, neki kraljevski brakovi su uistinu u velikoj meri uticali na budućnost monarhije.

Poznavaoci britanske istorije teško će u sledećih šest kraljevskih brakova koji su bitno uticali na razvoj monarhije naleteti na bilo kakvo neočekivano iznenađenje; moglo bi se možda tu i tamo raspravljati oko redosleda, ali u slučaju prva tri braka – čak ni oko toga. Odakle počinjemo? Pa, početak 16. veka čini se kao dobar prelomni trenutak:

1. Henry VIII i Anne Boleyn

Ukratko: Henry VIII raskida s katoličkom crkvom koja odbija da mu da razvod od Katarine Aragonske kako bi mogao da oženi Anne Boleyn. Anaa je odresita: "Nema seksa pre braka", a Henry strašno želi sina. 

Henry VIII i Anne – potpuna opčinjenost kralja lepom Annom koja je za posledicu imala ne samo njihov brak, već i potpuni razlaz Engleske i Katoličke crkve, poznata je priča. Pet vekova kasnije – a to je direktna posledica želje ovog kralja da prekine svoj prethodni brak s Katarinom Aragonskom kako bi mogao da oženi Annu – Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje ima svoju vlastitu crkvu čiji je vrhovni poglavar upravo monarh. Uprkos nekim skorašnjim približavanjima i produbljavanju komunikacije anglikanske i katoličke crkve, prilično je neverovatno da bi moglo da se dogodi išta što bi preokrenulo ovu odluku iz 1533. godine.

Henrijev potez imao je tako dalekosežne posledice ne samo za razvoj crkve u Engleskoj tokom sledećih pet vekova, već i na razvoj britanske ustavnosti zbog njegovog polazišta da kraljevo pravo da vlada na zemlji predstavlja njegovo božansko pravo, odnosno da između njega i Boga – nema nikoga. 

Kraljevski moto Henrya V iz 15. veka, dieu et mon droit ("Bog i moje pravo"), time je uzdignut na jedna posve novi nivo. Bilo ko, ko bi se usudio da se pobuni protiv toga da je kralj vrhovni poglavar crkve u Engleskoj bio bi optužen za veleizdaju u skladu sa zakonom iz 1534. 

Nakon što Anna nije Henrju uspela da rodi toliko željenog sina, optužena je u montiranom procesu za veleizdaju i pogubljena, a Henry je sreću pronašao sa trećom ženom, Jane Seymour. Ona će mu roditi i prvog zakonitog sina, Edvarda VI, iako ironijom sudbine nije on bio taj koji će da ostavi dublji trag u engleskoj istoriji – već upravo Annina ćerka, Elizabeta I.

2. Edward VIII i Wallis Simpson

Ukratko: Edward VIII  napušta presto kako bi mogao da se oženi Wallis Simpson, zbog čega je Britaniju doveo do faze ustavne krize. 

Manje od jedanaest meseci vladao je Edward VIII Ujedinjenim Kraljevstvom: od 20. januara 1936. do 10. decembra te iste godine. Čak i ako do sad niste znali za ovu priču, ona vam je verovatno poznata nakon velikog filmskog hita "Kraljev govor": Edward VIII zaključio je da toliko voli već dvaput razvedenu Amerikanku da jednostavno mora da se oženi njom, čak i po cenu odlaska s britanskog prestola.

Na prvi pogled romantičan zaplet (kralj bira ženu svog života umesto prestola jedne od najmoćnijih zemalja na svetu) u stvarnosti je bio mnogo manje idiličan: parlament ne bi mogao da odobri brak kralja s razvedenom ženom, Engleska crkva takođe nije zagovarala ponovnu udaju žena nakon prvog braka (osim u slučaju smrti prethodnog supruga), a ni narod nije obožavao Wallis Simpson i nije mogao da je zamisli kao svoju kraljicu. Mišljenje crkve bilo je u direktnoj suprotnosti s kraljem koji je njen glavni poglavar, a čak i kada to ne bi bilo dovoljno, protivljenje parlamenta kraljevom braku dovelo bi do ozbiljne ustavne krize. 

Nikakvi alternativni načini rešavanja ovog problema nisu bili mogući (Edward VIII predložio je čak i da Wallis Simpson službeno ne postane kraljica, kao što je to običaj kod supruga monarha, pa da ni njihova deca nemaju pravo da naslede presto), pa je abdiciranje i prepuštanje prestola sledećem u nizu bilo jedino rešenje. Edwarda VIII nasledio je na prestolju George VI, otac današnje kraljice Elizabete II. Da je Edward VIII kojim slučajem uspeo da ostane na prestolu ili da je odustao od braka s Volis i oženio se nekom drugom devojkom, sva je prilika da ni Elizabeta II danas ne bi bila na britanskom prestolu.

Na sledećoj strani pročitajte koje su žene krojile istoriju britanskog kraljevstva. 

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity