Uprkos nagađanjima da će se određeni delovi predloga novog zakona o abortusu u Poljskoj ponovo razmotriti, Ustavni sud prekjuče je proglasio ustavnom svoju presudu da od 22. oktobra na snagu stupa nova, do sada najrigoroznija zabrana, ...
Pre nekoliko meseci, kada je ovo pooštravanje jednog od već najstrožih zakona na svetu najavljeno, hiljade žena izašlo je na ulice širom Poljske tražeći pravdu, tražeći prevlast nad svojim telom i odlukama. Ovo su bili jedni od najmasovnih protesta u istoriji poljskog savremenog društva, a ovih dana oni se ponovo nastavljaju. Putem nalog organizacije Strajk Kobiet, u okviru koje žene udruženo pokušavaju da vrate već odavno osvojeno pravo, poziva se na ponovno zauzimanje ulica koje je već počelo.
Država je Poljakinjama oduzela pravo na izbor i ostavila ih na cedilu. Zbog cele situacije, ova zemlja ima veoma visoki broj ilegalnih abortusa koji se godišnje obave, a koji su opasni po živote žena i neretko su njihovi ishodi i smrt. Procenjuje se da za ovakvim nemedicinskim i amaterskim procedurama poseže između 120 000 i 200 000 Poljakinja godišnje. Mnoge od njih putuju u okolne zemlje kako bi obavile zahvat, ali ovakva praksa izostavlja žene koje su u težoj finansijskoj situaciji, ili one koje nemaju pristup informacijama (žive u manjim mestima ili selu).
Brojka koja takođe ostaje skrivena je ona o ženama koje prinuđeno rode decu sa smetnjama u razvoju, a koje nemaju finansijske mogućnosti da brinu o njima, a često ni partnera koji bi se uključio u brigu. Paradoks je što se ovaj zakon donosi upravo zbog statistike - da pospeši rast nataliteta, ali cifre koje se dobijaju uglavnom su zamotane u crno.
Zakon ubija, a ne abortus.
Iako je abortus u Srbiji čvrsto legalan, ne možemo mirno čitati vest o sudbini Poljakinja. Pre svega zbog sestrinske solidarnosti i zajedničkog besa, ali i čestog talasanja desničarskih struja na ovim prostorima. Prisetimo se samo i osamdesetih i dešavanja preko ograde. Procenjujue se da je od 1965. do 1989. smrtnost porodilja u Rumuniji udvostručila, a da je tokom osamdesetih zbog nebezbednih abortusa 10 000 Rumunki izgubilo život. Prisetimo se i hrvatske incijative #prekinimošutnju, gde su žene svedočile da su im se abortusi namerno obavljali bez anestezije.
Međutim, ono što uliva nadu jeste da su žene postale svesnije svojih prava i tela. Poslednje istraživanje koje su sprovele Žene u crnom govori da većina stanovnica Srbije smatra prekid trudnoće jednim od svojih osnovnih prava. Sve smo glasnije (i besnije) kada je nepradva u pitanju, ali i po pitanju skidanja stigme sa tema koja se tiču našeg zdravlja i tela. Zbog svega ovoga, srcem i mislima smo uz Poljakinje, sve do kraja borbe i pobede, a pobeda je jedino potpuna legalizacija nečega za šta smo se davno izborile - bezbednog i slobodnog abortusa.
Tekst: Iva Parađanin
