Pre nekoliko meseci, kada je ovo pooštravanje jednog od već najstrožih zakona na svetu najavljeno, hiljade žena izašlo je na ulice širom Poljske tražeći pravdu, tražeći prevlast nad svojim telom i odlukama. Ovo su bili jedni od najmasovnih protesta u istoriji poljskog savremenog društva, a ovih dana oni se ponovo nastavljaju. Putem nalog organizacije Strajk Kobiet, u okviru koje žene udruženo pokušavaju da vrate već odavno osvojeno pravo, poziva se na ponovno zauzimanje ulica koje je već počelo.

Država je Poljakinjama oduzela pravo na izbor i ostavila ih na cedilu. Zbog cele situacije, ova zemlja ima veoma visoki broj ilegalnih abortusa koji se godišnje obave, a koji su opasni po živote žena i neretko su njihovi ishodi i smrt. Procenjuje se da za ovakvim nemedicinskim i amaterskim procedurama poseže između 120 000 i 200 000 Poljakinja godišnje. Mnoge od njih putuju u okolne zemlje kako bi obavile zahvat, ali ovakva praksa izostavlja žene koje su u težoj finansijskoj situaciji, ili one koje nemaju pristup informacijama (žive u manjim mestima ili selu).

Brojka koja takođe ostaje skrivena je ona o ženama koje prinuđeno rode decu sa smetnjama u razvoju, a koje nemaju finansijske mogućnosti da brinu o njima, a često ni partnera koji bi se uključio u brigu. Paradoks je što se ovaj zakon donosi upravo zbog statistike - da pospeši rast nataliteta, ali cifre koje se dobijaju uglavnom su zamotane u crno.

Zakon ubija, a ne abortus.

Iako je abortus u Srbiji čvrsto legalan, ne možemo mirno čitati vest o sudbini Poljakinja. Pre svega zbog sestrinske solidarnosti i zajedničkog besa, ali i čestog talasanja desničarskih struja na ovim prostorima. Prisetimo se samo i osamdesetih i dešavanja preko ograde. Procenjujue se da je od 1965. do 1989. smrtnost porodilja u Rumuniji udvostručila, a da je tokom osamdesetih zbog nebezbednih abortusa 10 000 Rumunki izgubilo život. Prisetimo se i hrvatske incijative #prekinimošutnju, gde su žene svedočile da su im se abortusi namerno obavljali bez anestezije.

Međutim, ono što uliva nadu jeste da su žene postale svesnije svojih prava i tela. Poslednje istraživanje koje su sprovele Žene u crnom govori da većina stanovnica Srbije smatra prekid trudnoće jednim od svojih osnovnih prava. Sve smo glasnije (i besnije) kada je nepradva u pitanju, ali i po pitanju skidanja stigme sa tema koja se tiču našeg zdravlja i tela. Zbog svega ovoga, srcem i mislima smo uz Poljakinje, sve do kraja borbe i pobede, a pobeda je jedino potpuna legalizacija nečega za šta smo se davno izborile - bezbednog i slobodnog abortusa.

Tekst: Iva Parađanin