Da li ste hipersenzitivna osoba? Psihološkinja Nina Racić objašnjava kako da prepoznate ovu crtu ličnosti kod sebe

Društvo u kom živimo već decenijama vrednuje iste karakteristike i crte ličnosti pojedinca. Čini mi se da smo tek u poslednje vreme konačno počeli da se pomeramo iz nekih okvira kada pričamo o tome kakva je to „jaka“ i izdržljiva osoba, kada je okej da se plače, koliko dugo bi trebalo da trpimo i koja emocionalna reakcija je „adekvatna“ za određene situacije. Ono što mi je uvek izuzetno smetalo jeste to kada se na neku reakciju reaguje u vidu kritike: „Što si ti osetljiv/a, uopšte nije tako strašno.“ Ova rečenica je problematična iz više razloga. Prvo, ovo je negiranje naše emocionalne reakcije i može nas navesti da pomislimo da to što osećamo nije validno, da nije dovoljno bitno ili čak da smo problem skroz izmislili. Drugo, osetljivost je reč koja, posebno u ovakvom primeru, sa sobom nosi negativnu konotaciju i osoba se percipira kao nedovoljno jaka i stabilna. Jaka osoba je stereotipno ona koja može da trpi i ne reaguje emotivno.

Na mnoge svoje karakteristike smo ponosni, ali osetljivost sa sobom nosi određenu stigmu. Poruke koje se šalju osobama koje su visoko osetljive jesu one da bi trebalo da svoju osetljivost prevaziđu ili da malo očvrsnu. Kada neko ispolji svoju jaku emociju, drugi ljudi su uglavnom zbunjeni ili čak frustrirani jer uglavnom ne znaju kako da reaguju na to. Jako je važno istaći da visoka osetljivost nije dijagnoza i ne bi trebalo da se leči, izleči ili prevaziđe jer nije psihološki poremećaj. Ono na čemu možemo da radimo za početak jeste: prihvatanje ovog dela sebe i svesno istraživanje onoga što nam prija ili ne prija; priprema za situacije za koje pretpostavljamo da će nam biti stresne; davanje sebi dozvole da se udaljimo kada nas nešto preplavi i uzimanje dovoljno vremena za sebe da se „resetujemo“ nakon boravka u okruženju koje je za nas previše.

Kada nam je nervni sistem senzitivniji, lakše primećujemo suptilne promene kod drugih ljudi, jača nam je intuicija i lakše se povezujemo sa emocijama drugih. To nam otvara veliki prostor za empatiju i duboko razumevanje za druge ljude. Kod ovoga je učenje postavljanja granica od krucijalne važnosti. Kada ovako duboko saosećamo sa osećanjima i potrebama drugih, posebno kada je reč o tuđim neprijatnim emocijama, možemo lako skliznuti u ulogu spasioca. Tada je bitno da naučimo da razlikujemo je li to što osećamo naša emocija ili emocija druge osobe i kako da postavimo granicu u empatiji, a da ne „potonemo“ u osećanje koje primarno nije naše. Čvrste granice su tu da nas zaštite od emotivnog sagorevanja u odnosima i da empatiju koristimo za građenje kvalitetnih odnosa sa drugima koji doprinose osećaju da živimo život vredan življenja. 

Redovna regulacija nervnog sistema jeste nešto što nam je svima preko potrebno, bez obzira na nivo osetljivosti, delom zbog svakodnevnog života, delom zbog kolektivnih i individualnih trauma koje mnogi od nas nose. Aktivacija parasimpatičkog dela nervnog sistema koji je zadužen za uvođenje našeg tela u stanje opuštanja može da se postigne kroz vežbe svesnog i usporenog disanja, redovnu fizičku aktivnost, pevanje, provođenje vremena sa osobama sa kojima nam je prijatno i osećamo se sigurno, redovan san. Briga o sebi na ovakav način je neophodna kod visoko osetljivih osoba, a može da počne od brige od naizgled banalnih stvari. Na primer, zapostavljanje bazičnih potreba poput neredovne ishrane i sna zapravo predstavlja faktor osetljivosti na razne okidače. Nedostatak sna neće biti direktan uzrok neke naše neprijatne emocije, ali ako ne spavamo dva dana, bićemo iritabilniji, brže ćemo biti preplavljeni neprijatnim emocijama i trebaće nam više vremena posle da se regulišemo.

Okruženje u kom većina nas živi, posebno ako živimo u gradu, nije baš kreirano po meri osetljivog nervnog sistema, pa nameštanje može potrajati, ali vas ohrabrujem da potražite podršku. Može značiti i ako bliskom prijatelju kažemo: „Verovatno će mi zasmetati buka u nekom momentu, pa ću se udaljiti na neko vreme ili otići kući“, jer time za početak dajemo sebi dozvolu da ne trpimo neprijatnost. Iako se govori o tome da su ljudi sada više osetljivi nego što su bili pre, mislim da će pre biti da su visoko osetljivi ljudi postojali i ranije samo što sada konačno počinjemo da imamo razumevanja za to da postoje razne nijanse ljudskog funkcionisanja.

Što bolje budemo mogli da se regulišemo, više će doći do izražaja ta divna strana osetljivosti. Tada i prijatne emocije bivaju mnogo intenzivnije, uživanje u lepotama malih stvari, muzike, umetnosti i odnosa koje nas okružuju biva potpunije sa svim svojim nijansama koje nam senzitivnost kao crta ličnosti pruža da ih osetimo.