Knjige popularne psihologije i profili na društvenim mrežama koji se bave temama mentalnog zdravlja sada su već i više nego jasni kad je reč o tome da su različite emocije, bilo da ih klasifikujemo kao prijatne, neprijatne, pozitivne, negativne, nešto što je važno da prihvatimo kako bismo mogli da živimo u skladu sa sobom. Iako je to uglavnom jasno, često u praksi nije sve kao u knjigama, pa tako u realnosti postoje one emocije koje se i među neprijatnima gledaju kao negativnije od drugih. Sama pomisao na njih dolazi sa nekom težinom i izaziva veliku količinu sramote kada dođemo u kontakt sa njima. Ljubomora je upravo jedna od tih „ozloglašenih“ emocija. To nije toliko čudno jer je prilično kompleksna i ukoliko ode u ekstrem i ne reguliše se na adekvatan način, može imati vrlo ozbiljne posledice. To je nešto što ne smemo da zanemarimo, ali isto tako moramo da uvažimo da je ona emocija kao i tuga, ljubav i strah i da je tu da bi nam ukazala da možda postoji neki unutrašnji konflikt u nama kojim bi bilo dobro da se pozabavimo.
Za mnoge od nas iskustvo ljubomore može biti zbunjujuće i preplavljujuće, ali ako joj priđemo sa radoznalošću i saosećanjem, možemo doći do značajnih uvida o sebi i načinu na koji nam je potrebno da se povežemo sa drugima. Istraživanje uzroka ljubomore jeste česta tema na psihoterapiji. Njeni koreni mogu biti u detinjstvu, kao posledica toga kako su se roditelji odnosili prema nama u odnosu na naše sestre ili braću. Možda se setimo da je neko od roditelja bio neveran i shvatimo da smo doneli vrlo ranu odluku da muškarcima/ženama ne treba verovati. Naravno, uzrok ne mora biti uvek tako daleko. Moguće je da smo u nekoj skorijoj vezi bili prevareni. Intenzitet posledica takvog odnosa svakako može da varira, ali ukoliko vidimo da to utiče na nas u trenutnoj vezi, onda je vrlo verovatno da je ostavilo nekog traga i važno je da to proradimo i zbog sebe i svojih trenutnih i budućih odnosa. Iako je česta i u prijateljskim, najčešće nam je prva asocijacija na nju partnerski odnos. U kojoj god relaciji da se javi, uglavnom je uvek tu osećaj da je nama neki bitan odnos ugrožen od strane treće osobe.
Bez obzira na to da li objektivna pretnja zaista postoji, prisutna je određena stigma oko ove emocije. Kao da ćemo, ako naglas izgovorimo da smo ljubomorni i da strahujemo za našu vezu, ukazati sebi i drugima na to da ta veza nije dovoljno stabilna. Takođe ćemo doći u kontakt sa svojom ranjivošću i nekim temama koje se zapravo nalaze iza ljubomore. Primećujem da se često izgovara rečenica: „Ja sam generalno jako ljubomorna osoba“, kao da je to nečiji identitet, a ne nešto što osećamo i što ne osuđuje nužno neki odnos na propast. Težina koju ljubomora sa sobom nosi je sa jedne strane pritisak da ne smemo da budemo ljubomorni ako nam je odnos sa voljenom osobom funkcionalan, dok smo sa druge strane kroz muziku, serije i filmove okruženi primerima gde je ljubomora predstavljena kao dokaz ljubavi ili se izjednačava sa tim osećanjem. Ljubomora se može javiti u odnosima gde postoji ljubav i vrlo često ukazuje na to da se iz nekog razloga javio ranjivi deo nas. Bez pokušaja da se pobrinemo za ranjivi deo sebe i da ga razumemo, raste naš strah da ćemo nekoga izgubiti, počinjemo da sumnjamo u sve i kao posledica postupaka vođenih nerazrešenim osećanjem ljubomore, vremenom može doći do stvarne distance u odnosu.
Moramo biti svesni da ljubomora pokreće razne nesigurnosti i preispitivanje sopstvene vrednosti.
Često uverenje koje se nalazi iza nje jeste da nismo dovoljno dobri, što se posebno naglašava i nalazi potvrdu kroz poređenje sa osobom od koje se osećamo ugroženo. Ukoliko duboko u sebi smatram da ne zaslužujem da budem voljena, tada ću verovatno imati ogroman strah od toga da će partner/ka vrlo lako naći nekoga ko je bolji od mene. Mi se usmeravamo spolja, kopamo po prošlosti svojih partnera, istražujemo stare fotografije njihovih bivših po društvenim mrežama, kao da tragamo za dokazima uz želju da opravdamo to kako se osećamo. To nam, nažalost, neće doneti olakšanje jer to kako se osećamo ne mora nužno da bude refleksija partnerovog/partnerkinog ponašanja. Veoma je važno da pokušamo da shvatimo ljubomoru kao nešto što nam daje smernicu za dalji razvoj nekog odnosa. Informacije koje sa sobom donosi ovo osećanje možemo da iskoristimo da proverimo kako se još osećamo i kakva je naša pozicija u partnerskom odnosu i u svom socijalnom okruženju. Možemo da razmislimo o svojim odgovorima na pitanja: Kakvu vrstu bliskosti želim? Šta ja donosim u ovaj odnos? Da li sam nekada bila izneverena? Koja su to bolna iskustva koja sam do sada stavljala po strani?
Zamislite da je vaš partner počeo da radi na novom radnom mestu, gde blisko sarađuje sa jednom koleginicom, sa kojom nakon posla nekada ode na ručak. Kako to postaje učestalo, vama je sve neprijatnije, ali ne započinjete razgovor sa njim, nego sami sa sobom razvijate teorije o tome da li i šta se tu tačno dešava. Naša mašta nema granice, pa možemo da odemo vrlo daleko, samo češće u onom negativnom smeru. To je trenutak gde primećujemo neprijatne senzacije koje donosi ljubomora, što nam još više skreće pažnju na potencijalnu pretnju. Ovo je ključni momenat gde imate izbor da napadnete partnera sa pretpostavkama i teorijama koje ste do sada razvili ili da pogledate malo dublje u sebe i da partneru otvoreno kažete da ste uočili da više vremena provodi sa koleginicom i da primećujete da se vi osećate neprijatno povodom toga. Ovo može biti uvod za otvaranje razgovora o potrebama koje imamo u vezi, nesigurnostima i granicama sa obe strane. Partner ne može da zna kako se osećamo dok mu mi to ne kažemo, čak iako nas veoma voli. Razgovori u kojima pokazujemo našu ranjivost mogu voditi i većoj transparentnosti i prevenciji daljeg razvijanja i produbljivanja ljubomore i njenih posledica.
Ukoliko ovo osećanje ne sagledamo svesno i preispitamo šta su nam okidači, ono zaista može voditi ponašanju koje ide od iracionalnog, do vrlo opasnog i nasilnog ponašanja. Zabrana komunikacije sa jednom osobom jeste moguća crvena zastavica, dok je na primer zabrana komunikacije sa svim osobama muškog ili ženskog roda ozbiljan pokušaj uspostavljanja kontrole nad osobom. Ukoliko sam ja ta osoba koja je ljubomorna, važno je da se setim da imam izbor da li ću da nadgledam telefon i društvene mreže drugoj osobi, da je vređam i optužujem i napravim još veću distancu između nas ili ću da se suočim sa svojim strahom od gubitka osobe koju volim.
Kada ne bežimo od problema i učimo da o njima komuniciramo, odnosi nam samo postaju čvršći, stabilniji i sa više poverenja. Svakako je važno da budemo otvoreni da sagledamo ono što dolazi iz nas i da li imamo realistična očekivanja od druge osobe. I naravno da ne zaboravimo da u životu možemo imati periode nesigurnosti, bez obzira na stabilnost veze u kojoj se nalazimo.
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti