Da li ste čuli za mikrovaranje? Ako se dopisujete sa nekim drugim na mrežama ili flertujete na poslu - o da, krivi ste

Svet zabavljanja menja se brže nego ikada: način na koji upoznajemo partnere i granice koje postavljamo kada ulazimo u vezu, potpuno se razlikuju od sveta u kojem smo se povezivali i zaljubljivali pre dvadeset, deset, pa čak i pet godina. Istovremeno, menja se naše mišljenje o neverstvu - gde je granica, kada je prelazimo, kako i zašto sve češće hodamo po samoj ivici. U knjizi Rethinking Infidelity izraelska psihoterapeutkinja Esther Perel piše: „Naša kultura postala je seksualno otvorenija, ali kada je reč o vernosti, i većina liberalnih umova ostaje nepopustljiva.“ I tu na scenu stupa mikrovaranje.

Jedan od problema mikrovaranja jeste u tome što je ono vrlo suptilno. Možda to radite i sami ne znajući o čemu je zapravo reč. To je pogled kojim na zabavi tražite nečije lice dok se vaš partner zabavlja s kanapeima, to je onaj malo duži smešak koji upućujete najprivlačnijoj osobi na sastanku. Znate da ste u vezi, znate da to ne bi trebalo da radite. Isto tako znate i da se, barem kako vi to vidite, ništa neće dogoditi. Uzmimo, primera radi, običan lajk na Instagramu. Naravno, niko ne može reći da ste neverni samo zato što ste lajkovali neku fotografiju, no postoje određeni obrasci koji imaju potencijal za neverstvo. Kakve fotografije lajkujete? Da li je osoba na njima odevena? Lajkujete hrpu različitih profila ili ste se zalepili za jedan? Na mobilnom i dalje imate dejting aplikaciju iako ste u „ekskluzivnoj“ vezi? Nije izgovor što se sa partnerom niste eksplicitno dogovorili oko brisanja aplikacije.

 Mikrovaranje događa se i u stvarnom svetu. Ohrabrujete li „prijatelja“ koji vas neumorno obasipa komplimentima? Uzvraćate li mu poglede? Da li vaš partner ili partnerka nekoga često spominju? Do juče ta osoba nije postojala, a sad ne može proći veče da je ne spomene u razgovoru barem tri puta? Krije li se iza toga neki oblik mikrovaranja?

Maštate o nekom drugom tokom seksa? To je samo seksi začin zdravoj vezi, kažete. Ne prelazi granicu dopuštenog, zar ne? Pa, zavisi od dostupnosti i blizine onog o kome maštate. Holivudska zvezda? Dobro, to je valjda u redu. Ipak, ako je to neko iz vašeg okruženja, to je već scenario koji bi potencijalno mogao da se ostvari. Uključite alarm!

Samo jednom se živi

Iako je sintagmu micro cheating rodio digitalni svet pretvorivši je u trendy hashtag koji je pokrenuo lavinu rasprava na društvenim mrežama, mnogima je to samo nova reč za staro ponašanje. U prošlosti je to mogao biti flert u baru dok vam je partner na poslovnom putu, a danas možete mirno sediti tik do drage osobe i dopisivati se celo veče, a da ona nema pojma o sadržaju SMS-ova, privatnih tweetova ili Snapchatova koje sa nekim razmenjujete. Sa tehnologijom u središtu svake naše aktivnosti, pa i ljubavne, našli smo se preko noći na ne baš uređenom terenu koji nam nudi mnogo više opcija, a mnogo manje smernica.

„Način na koje danas doživljavamo veze postao je toliko fragmentaran i digitalizovan da imamo naviku da se povezujemo sa puno ljudi istovremeno i da stalno tražimo sledeću stvar“, upozorava Dan Auerbach, australijski psihoterapeut i savetnik za odnose. „Teledirigovanim akronimima kao što je YOLO (samo jednom se živi) uveravaju nas da imamo pravo da držimo otvorene sve opcije. Osećamo da, pre svega, imamo obavezu prema sebi, pa makar i na štetu onih koje volimo“, kaže Auerbach. Zanimljivo je primetiti da se koncept mikrovaranja pojavio upravo u eri sve veće otvorenosti kada je reč o vezi i seksualnosti. Da li smo zaista tako „opušteni“ u svemu ako običan emotikon može vezu da dovede u pitanje? I da li je mikrovaranje uopšte varanje? Ty Tashiro, psiholog i autor knjige The Science of Happily Ever After, veruje da jeste. „Iako ne uključuje telesni kontakt sa trećom osobom, važno je ne pasti u iskušenje da stavimo preveliki naglasak na prvi deo reči - mikro. Ne treba zaboraviti da je varanje operativna, proaktivna reč. Kad neko izda vaše poverenje, to uvek ima posledice.“

Ključ ovog koncepta je u prikrivanju. Ukoliko krijete nešto zato što znate da bi moglo da izazove probleme, trebalo bi da preispitate svoje motive. Ako su za vas emocionalni izlivi bivšeg na fejsu ili noćno dopisivanje sa kolegom o seriji koju oboje obožavate sasvim u redu, zašto ih onda skrivate od partnera? Zato što oni „ne bi shvatili“? Ili zato što i sami znate da neke poruke ni uz najbolju volju ne biste uspeli da objasnite? Možda intenzivna razmena SMS-ova o poslednjoj epizodi u sitnim satima vama nije nikakav problem, ali vaš partner to (s razlogom) može smatrati mikrovaranjem.

Robert Weiss, predsednik uprave Seeking Integrityja, internet zajednice sa fokusom na izazove online komunikacije, razliku između mikrovaranja i neverstva definiše time koliko bi partner ili partnerka bili pogođeni kada bi saznali za vaše skrivene interakcije. „Određeno ponašanje jednom paru može biti nevera, drugom mikrovaranje, a trećem to nije problem. Varanje, mikro ili ne, često se manje odnosi na konkretno ponašanje, a više na čuvanje tajni i njihov uticaj kad ih otkrije osoba s kojom ste u vezi“, kaže Weiss. Često zaboravljamo da nije važna naša interpretacija ili racionalizacija varanja, nego interpretacija našeg partnera. Sve što doživljavamo kao stvarno, ima i stvarne posledice. Ako neko ima osećaj da smo svesno prekršili dogovoreni standard, to će doživeti kao prevaru i izdaju, a ljudski je na prevaru reagovati besom, nepoverenjem i gubitkom naklonosti.

Kako si sejao, tako ćeš i žnjeti

„Divim se fluidnosti mlađih generacija u odnosu na njihove životne uloge, norme i očekivanja, ali to potencijalno može loše da utiče na integritet njihovih odnosa“, kaže Rachel Voysey, glavna psihološkinja terapeutske radionice za parove The Relationship Room. „Mladi su danas spremniji da tolerišu nedorečenosti u svojim vezama, kao što to čine i u drugim područjima života, ali to im se može obiti o glavu. Od njih se očekuje da budu otvorenog uma i bez predrasuda, što je u teoriji odlično, ali u praksi mnogo takvih parova završi u suzama na mom kauču. Da, ljudi su danas spremniji da prihvate neke stvari, fleksibilniji su kad je reč o seksualnosti, ali i dalje imaju isti sistem za vezivanje. Gotovo je nemoguće izbeći probleme sa osećajem ljubomore ili napuštenosti. Ako ništa drugo, to je praiskonski osećaj evolucijski upisan u gene. Kad se za nekog vežemo, teško nam je da tu osobu delimo sa nekim drugim.“

Mikrovaranje obično se rađa iz želje za potvrdom ili zabavom i sugeriše da u nekom delu našeg života nešto nedostaje. Nema ništa loše u tome da puno vremena provodimo online i razgovaramo s ljudima, svi imamo pravo na privatni život. Ali, isključivanje partnera iz velikog dela našeg života možda je i nesvesna poruka da zapravo imamo druge interese. Možda mislimo da je bezazleno flertovanje sa potencijalno zanimljivom osobom savršeno nevino, ali posejali smo seme - šta ako. A što smo posejali, to moramo da budemo spremni da požanjemo.