Odmor nije ni destinacija, ni stanje, već pobuna i ljubav prema sebi: Jelena Ilić | Note Nº4 za ELLE

Ljubavi,

Ne znam gde si.
Da li uopšte postojiš
ako ne podeliš kako provodiš leto?

Ja sam u gradu,
umor mi se uvlači u kosti kao dim u kosu.
„Kada voliš svoj posao, nikada ne radiš.“
Svet romantizuje ono što većina nema.
Zato prećutim.
Ćutanje je zlato, ja sam rudnik.

Glasovi različitih frekvencija govore:

Ako si umorna idi na odmor.
Vidi na šta ličiš.
Deset dana all inclusive.
Pet obroka, tobogani za decu.
Hajde, idi!
Idi lenčugo, ali ponesi laptop.
Ponesi motiku.
’Ajde! Život uzme, more vrati.

Sklapam ruke.
Oči ne mogu.
Odmor je jeres u religiji produktivnosti.

Vreme prolazi, leto curi.
Paničim da će proleteti.
Paničim jer kupaći ne pokriva ono što treba.
Opet!
Celulit je brežuljkast teren koji ruši ravnice.
I ove godine.
Strije su putevi koji vode ka provaliji.
Telma i Luiz su to znale.

Dlake niču kao trava,
koža je livada.
Reklame viču: „Počupaj!“
Priroda se smeje: „Rasti!“
Telo je divljina, ne da se pripitomiti.

Ni sve oklagije,
detoksi,
vakuumi
i ozempici,
neće oterati sezonu nesigurnosti.

Stomak se talasa kao more.
Na plaži, telo je samo telo.
Sunce ne pita za kilograme,
vetar ne mari za bore.

Odmor nije destinacija.
Nije ni stanje.
To je pobuna.
Tiha revolucija ćelija.
Odmor je ljubav prema sebi.

Ljubavi,
nadam se da ćeš ovo pismo čitati u hladu borovine.
Nesavršenog tela.
Slane kose.
Stopala isečenih,
na oštrim stenama Jadrana.

Vidiš tu krv?
Odmaraj. To znači da si čovek.

S ljubavlju,

J.