Intuicija ili anksioznost? Psihološkinja Nina Racić objašnjava kako da vam strah od promene ne određuje život

Promene u životu su neizbežne, ma koliko se mi trudili i uložili energije da ih odložimo. Može se desiti da se sve niže po planu - dali ste otkaz na poslu na kom ste ozbiljno sagoreli i konačno ste započeli rad na nečemu što volite, imate podršku prijatelja i porodice i sada već ulazite u proces kupovine stana. Sjajan period života je u toku i pred vama, ali vas brine činjenica da osećate veliku količinu anksioznosti. Zbog toga se pitate jeste li možda napravili neku grešku i šta tačno u svemu ovome nije u redu?

Ustanovili smo do sada da nas promene guraju van zone komfora, a svaki put kad smo van nje, osetićemo anksioznost. Samo zato što se tako osećamo, to ne mora nužno da znači da će nešto loše da se desi ili da smo doneli pogrešnu odluku. Možda se nalazite na nepoznatoj i neistraženoj životnoj teritoriji. U novim okolnostima, svesnost od nepredvidivosti je u prvom planu i može da nam se čini da gubimo kontrolu nad svojim životom.

Izmišljanje scenarija

Imala sam klijentkinju koja je tokom poslednjih nekoliko godina postala vrlo uspešna u svom poslu i želja joj je bila da ide ka tome da podučava druge ljude u oblasti svoje struke. Bila je svesna svog napretka i to je prilično pozitivno uticalo na njeno samopouzdanje. Kao rezultat tog napredovanja, pozvana je da održi predavanje na jednoj konferenciji pred velikim brojem ljudi. Ovakvo dešavanje bilo je lepa uvertira u novu etapu njene karijere. Prihvatila je poziv uz radost i uzbuđenje. Iako joj je to dugo bio san, nakon nekoliko dana shvatila je da je u problemu jer nikada nije držala takav tip predavanja. Kako je vreme prolazilo, a datum predavanja se približavao, pojavile su se brojne brige i nesigurnosti, a strah je rastao. U početku je bila anksiozna, jer je mislila da će zaboraviti šta bi trebalo da kaže, govorila je da je možda ipak prebrzo pristala na to i da joj je potrebno još iskustva za takav korak. Zamišljala je kako se niko neće pojaviti na predavanju ili da će ljudi koji su došli otići kad shvate da ona nema ništa pametno da kaže. Pomislila je i da je taj osećaj anksioznosti zapravo intuicija koja joj ukazuje na to da će se nešto loše zaista desiti i da je možda bolje da reaguje u skladu sa time i da odustane.

Nakon razrada i priprema za razne nepovoljne scenarije i normalizacije svih osećanja koje idu uz nova iskustva, ipak nije odustala. Uprkos svojim predviđanjima, nastupila je vrlo samopouzdano, a reakcije nakon predavanja bile su fantastične. Ovakvo iskustvo poslužilo je kao motivacija za nastavak razvoja u novom pravcu u njenoj karijeri.

Tokom procesa promene česta je pojava straha od neuspeha i brige da nećemo uspeti da zadovoljimo svoje ili tuđe standarde. Nekada je teško prihvatiti da ne možemo biti spremni na apsolutno sve situacije koje nam život donosi, ali kao ljudska bića imamo sposobnost adaptacije i važno je da gradimo poverenje u sebe da ćemo u tome uspeti. Naredni put kada osetite anksioznost i kada počnete da razmišljate o svim negativnim scenarijima i posledicama, zapitajte se koje bi bile pozitivne posledice ove promene? Stavite na papir šta je to što vas najviše plaši i dajte sebi vremena da razmislite koja je verovatnoća da će se to desiti, i ako se desi, napravite plan kako ćete se uspešno nositi sa time uz savladavanje potencijalnih prepreka.

Naravno, svakako postoji razlika u načinu i tempu prilagođavanja i prihvatanja kada se radi o promeni koju želimo i planiramo ili je pitanju nešto što nam je život doneo, potpuno van našeg uticaja na to, poput gubitka drage osobe ili pandemije koja nas je sve zatekla nespremne. Ponekada je u tim situacijama ključno potražiti i prihvatiti podršku bliskih ili stručnih osoba.

Tokom poslednjih nekoliko godina na društvenim mrežama kroz različite profile koji se bave temama u vezi sa psihologijom i ličnim razvojem možemo da vidimo objave o tome koliko je važno izaći iz zone komfora jer se samo tamo dešava promena i tako se otvaramo za progres i nova iskustva. To jeste tačno, ali je kreiranje svoje zone komfora i boravak u istoj od izuzetne važnosti za mentalno zdravlje. Zona komfora je kao neka vrsta homeostaze. To je mesto gde su naše želje i potrebe zadovoljene bez prevelikih trzavica. To je stanje balansa gde nam rutina i poznato okruženje pružaju osećaj sigurnosti i stabilnosti. Tako da, koliko je važno izaći iz ove zone, isto je toliko važno da imamo mogućnosti da se u nju vratimo ili da je iz početka polako formiramo, u nekim novim okolnostima.