Da li vam se nekad, u bilo kom životnom aspektu, dešavalo da osećate krivicu kada nekom kažete NE? Ili vam je prolazilo kroz glavu šta će neko pomisliti o vama ukoliko kažete DA svojim potrebama, odnosno svoje dobrostanje stavite na prvo mesto?
Ako se prepoznajete u ovome, niste sami. I vrlo verovatno ste jednu kapljicu daleko od toga da prepunite čašu koja je već neko vreme puna onim što je dobro za druge, a ne za vas. Možda iz bojazni kako će vas ostali doživljavati ukoliko se zauzmete za sebe. A možda jer nas niko ne uči da ljubav prema sebi takođe znači brinuti i o sopstvenom psihofizičkom zdravlju i, između ostalog, naučiti da jasno i glasno kažemo ne.
Zašto su uopšte granice tako važne?
Posmatrajte postavljanje granica kao temelj na kome zasnivate sve vaše interpersonalne odnose. Stabilan temelj ekvivalent je stabilnim odnosima. Upravo po tome i sami možete da uočite koji odnosi u vašem životu su na „klimavim nogama“, odnosno ne doprinose da se osećate dobro ili zbog kojih se kontinuirano osećate da više dajete nego što dobijate.
Za trenutak, pokušajte da posmatrate svoj život iz ptičije perspektive. Zamislite kako uzlećete iznad zemlje i vidite pregled svih svojih trenutnih relacija sa drugima, kao i kako se vi osećate u njima. Zapamtite, ptice imaju mnogo širu sliku i njihov oštar vid pomaže im da sjajno uočavaju i najsitnije detalje na zemlji. Sada, kada ste sebe zamislili u toj poziciji, šta je ono što uočavate? Definišite oblasti života koje su vam od najveće važnosti, a potom uočite kakvi odnosi vladaju u svakoj od tih oblasti sa njima pripadajućim glavnim akterima.
Postavljanje granica nije namenjeno za druge, ono je namenjeno vama, kako biste zaštitili i očuvali svoje emocionalno i mentalno zdravlje. Setite se situacija kada ste osećali neprijatnost da kažete ne i jasno podvučete granicu između onoga šta zaista možete da pružite, bilo da reč o vašem poslu, porodici ili prijateljima i onome šta oni žele i očekuju od vas.
Kako biste dobili što kvalitetniji uvid, valjalo bi da se odvažite da sebi postavite i ona pitanja na koja se ne dobija uvek lagan odgovor.
To može da izgleda i ovako:
- 1. Kako za mene izgleda zdravo postavljanje granica?
- 2. Da li strahujem da me drugi neće prihvatiti ukoliko kažem ne?
- 3. Zašto se osećam krivim/om kada poželim da svoje potrebe stavim na prvo mesto?
- 4. Čega se u stvari bojim?
- 5. Koja uverenja o meni izviru u ovim situacijama, kako sebe doživljavam na relaciji
ja - drugi?
Ah ta uverenja, ne možemo bez njih jer su sastavni deo paketa zvanog odrastanje, a još izazovnije ume da nam bude sa onim uverenjima koja nam ometaju lični napredak. Ostaviću dublju razradu ove teme za neki sledeći put, ali želim za trenutak da vam približim šta su to uverenja. Setite se nekih rečenica kojih ste se naslušali popriličan broj puta od kad ste bili dete. „Novac ne raste ne drveću i donosi samo probleme.“ „Nemoj da se svađaš, niko ne voli svađalice.“ „Ako mi misliš dobro, nećeš to uraditi.“ Verujem da listu nadalje možete da dopunite i sami (eto još jedne spontane vežbe). U pozadini jednog vašeg NE može da leži sijaset uverenja o tome ko ste, šta bi trebalo da budete i kako da se ponašate.
Sada, kada imate bolji uvid u to zašto postavljanje zdravih granica u odnosima može da vam predstavlja izazov, i da prava umetnost leži u vašoj svesnosti da to prepoznate, vreme je da pređete u izgradnju ove beskrajno važne veštine.
Čvrsto i stabilno NE gradi se vremenom, zato je važno da počnete lagano, po mogućstvu sa onim ljudima pored kojih se osećate sigurno i slobodno da izražavate svoje potrebe. Što više budete vežbali sa njima, više će rasti vaše samopouzdanje da postavljate granice sa ljudima sa kojima vam to predstavlja najveći izazov. Ono što vam želim nakon čitanja ovog teksta jeste da osetite ohrabrenje i dobijete potvrdu da nije nimalo sebično čuvati svoj unutrašnji mir, kako god on izgledao za vas. Saslušati i uvažiti sagovornika jeste osnova zdrave komunikacije, ali nije vaša odgovornost kako će neko reagovati na vašu potrebu, a mogu slobodno da kažem i pravo da kažete DA svemu što vas čini srećnim i spokojnim, a NE svemu što tu sreću i mir remeti.
Imati hrabrost da postavljate granice u odnosima znači odvažiti se da radite samo ono što je u skladu sa onim što zaista možete da pružite, čak i ako to znači da ćete time možda razočarati druge.
Pitanje je do koje granice ste spremni da idete dok ovo ne postane vaš odraz ljubavi
prema sebi?