Kada su fashion blogovi u pitanju, izgleda da smo prošli pun krug. Od otkrivanja alternativne scene zaljubljenika u modu koji su svoja zapažanja delili sa malobrojnom zagriženom publikom na internetu, preko oduševljavanja medija fenomenom koji je preporodio industriju, sve do sadašnjeg trenutka kada napokon možemo da sagledamo kakav su uticaj na modu izvršili „digitalni dnevnici stila“.

Pioniri zanata i kreatori originalnog sadržaja koje su slavili brojni magazini skoro da se više i ne pojavljuju u ulozi blogera, teen senzacija Tavi Gavinson je, na primer, svojevoljno izašla iz tih krugova. Iako je bila pozivana na sve internacionalne nedelje mode i družila se sa Karlom Lagerfeldom i Annom Wintour, Tavi je blogovanje zamenila nesigurnom karijerom na Brodveju. Na pitanje zašto je napustila tako unosan hobi, Gavinsonova je za Rolling Stone magazin prokomentarisala: „Postalo je stvarno blesavo. U jednom momentu stala sam i pomislila, pa mi buljimo u ljude koji nose odeću‘.“

Ipak i dalje je puno onih kojima i to predstavlja veliko zadovoljstvo, ali blogeri više nisu samo entuzijasti. Pretvorili su se u prave male biznis mašine. Većina je svoj put započela tako što su opčinjeni magijom modne industrije želeli da postanu delić te mašinerije, a zauzvrta su dobili mnogo više od toga.

Demokratija i kapitalizam

U jednom trenutku blogeri su se definisali kao simbol demokratizacije mode i približavali nedostupne trendove sa pista širokim masama. Pre njihovog „upada“ vladala su stroga pravila. Ukoliko sedite u prvom redu, protokol je nalagao: „Ne naginjite se napred, torbu stavite ispod sedišta, notes diskretno držite na krilu, tokom defilea zadržite pokeraški izraz lica i ni u kom slučaju nemojte da fotografišete...“

PR menadžeri su brzo uvideli potencijalnu moć nadolazeće digitalne generacije i shvatili da preko njih potpuno besplatno mogu ciljano da plasiraju vesti. U zamenu za pozivnicu ili poneki komad odeće sa revije blogeri su bili spremni da pišu postove o tom brendu. Oni su tvitovali sa revija, uporno postavljali twitpicove, uploadovali mutne snimke iz backstagea na Instagram... I napokon, svi su mogli da vide kako tradicionalno zatvorena modna elita provodi svoje dane. Blogeri su uhodili urednike, dizajnere i stiliste, fotografisali ih i trudili se da se uvek nađu u blizini svih bitnih dešavanja. Od 2008. do 2010. godine izborili su se za svoje mesto u modi, ali i u prvom redu. Istorijski preokret bio je trenutak kada je dizajn dvojac Dolce & Gabbana u prvi red smestio Bryanboya, Tommyja Tona, Scotta Schumana i Garance Doré sa idejom da live bloguju sa revije.

Sada, nekoliko godina kasnije, vrlo je jasno da nije moguće pobediti tako moćnu industriju kao što je modna. Ona je prigrlila blogere, usput ih potpuno menjajući kako njoj odgovara. Ne samo da modni blogeri više nemaju nikakve veze sa demokratijom, već su pretvoreni u svojevrsne zvezde. Približili su se modnoj eliti koja obitava isključivo u zatvorenim krugovima, ali ipak i dalje posredstvom društvenih mreža dele crtice iz svog života (pre svega Instagrama), samo što to sada čine uz pomoć čitavih timova i pod budnim okom menadžera, agencija i brend specijalista. Ukratko, ono što vidite na njihovim profilima jeste brižljivo osmišljena i proizvedena kombinacija promocije i product placmenta.

Vladavina elite

Blogersku demokratiju zamenila je vladavina elite i sada se vrlo dobro zna ko pripada prvom, ko drugom, a ko trećem timu. Takođe, jasno se zna i koliko novca brendovi moraju odvojiti za saradnju sa svakim od njih (dani besplatnog PR-a su daleko iza nas). Svet je prodrmao tekst u magazinu WWD, u kome su izneti precizni podaci o zaradi najuticajnijih. Oni po pojavljivanju na događaju mogu uzeti između 10 i 15 hiljada dolara, a ponekad je dovoljno samo da određeni link podele na svojim društvenim mrežama i tako inkasiraju nekoliko hiljada dolara. Navodno je dizajnerka Rebecca Minkoff platila pet hiljada dolara kako bi blogerka Aimee Song-Song of Style na svoj Instagram postavila fotografiju šortsa koji je Minkoffova dizajnirala. Najveći prihodi stižu od affiliate marketinga, a koliko to linkovanje može biti unosno, najbolje pokazuje primer blogerke Rachel Parcell (Pink Peonies) koja na godišnjem nivou od saradnje sa sajtom Nordstrorm dobija oko 960 hiljada dolara. RewardStyle affiliate marketing mreža, na koju se blogeri mogu učlaniti isključivo na poziv, omogućava najpopularnijima zaradu i do 80 hiljada dolara mesečno. Po klikovima trenutno vode Chiara Ferragni (The Blonde Salad), Mary Seng (Happily Gray), Chrissy Ott (The Perfect Palette) i Erin Gates (Elements of Style).

Najnovija platforma je LiketoKnow:It, aplikacija koja je deo RewardStyle mreže i omogućava shopping modnih komada direktno sa Instagrama. U prvoj fazi angažovano je 1.300 blogera koji su aktivni na Instagramu i za četiri meseca od prodaje je ostvaren prihod od milion dolara.

„Ja“ generacija

Nova, mlađa generacija blogera, menja pravila za koja su se izborili njihovi prethodnici. Za razliku od „pionira“, kod današnjih blogera, skoro bez izuzetka, fokus je na njima samima. Predstavnik „starije generacije“ Scott Schuman za sajt The Cut prokomentarisao je ovu situaciju: „Stvari su se dosta promenile. Prva generacija blogera (bar većina nas) je retko kad postovala svoju sliku. Nova generacije je potpuno usredsređena na sebe. Sve se vrti oko samopromocije. To sam ja! Ja! Ja! Gledajte me! Zar ja nisam kul? Gledajte ovaj sjajan, svetlucavi svet u kome ja živim.“

Dok se jedni hrabro penju stepenicama uspeha, s druge strane postoje blogeri koji su jednostavno odustali od tog hobija ne nalazeći da je taj novi biznis model samopromocije interesantan. Oni koji nisu razmišljali poslovno, već su se rukovodili isključivo kreativnim inpulsima, izgurani su sa scene. Neki od njih pridružili su se digitalnim timovima velikih izdavačkih kuća, dok su se drugi odlučili za mikroplatforme kao što su Instagram ili Pinterest. Sve češći su i postovi na temu blog umora, kreativnih blokada, nelojalne konkurencije ili napornih saradnji sa brendovima. Blog je doživeo svoju metamorfozu i postao deo javne scene, kao jedan od medija koji donosi (plasirane) vesti.

Dakle, blogovi su mrtvi. Živeli blogovi!

Tekst: Jelena Karakaš