Francuskinja sa srpskim inatom: Priča o Françoise Gilot, jedinoj ženi koja je rekla "ne" Picassu

Ako vam veza počinje sa osobom koja je i dalje zakonski vezana, i na papiru venčana, za svog prvog partnera i uz to još u vezi sa novom osobom, onda je zagarantovano da će taj odnos biti pikantno začinjen toksičnošću. Svaki takav odnos veoma je teško napustiti, uz dodatnu težinu ako potraje godinama. I za to je potrebna neizmerna snaga koju je mlada francuska umetnica imala toliko, i dovoljno, da ode bez okretanja, iz decenijske muke u životu pod senkom Pabla Picassa, bez dozvole i premišljanja da je to na bilo koji loš način definiše. Bilo je to samo jedno kratko poglavlje u njenom ispunjenom životu.

Picassa je upoznala jedne tople večeri 1943. godine dok je večerala sa svojom školskom drugaricom i koleginicom u restoranu La Catalan, kada im je šezdesetjednogodišnji Pablo Picasso prišao i doneo činiju trešanja. U to vreme, španski slikar je još bio u vezi sa Dorom Maar, ali i dalje venčan za svoju prvu suprugu Olgu Khokhlovu. U intervjuu za The Guardian iz juna 2016, Gilotova je priznala da je jedan od razloga zbog kojih je uplovila u aferu sa Picassom bio taj što je većina muškaraca njenih godina tada bilo u ratu.

"Inače bih pomislila: on je veoma star, a ja sam veoma mlada. Muškarci kojima bih ja mogla da se dopadnem, a i oni meni, jednostavno su nestali. To nije bilo vreme kao bilo koje drugo. To je bilo vreme kada je sve bilo izgubljeno; vreme smrti. Pa: želim li da uradim nešto pre nego što umrem, ili ne? Morao si da iskoristiš priliku. Bilo je to ono - hajde da uradimo nešto odmah i sad!"

Iako je bila svesna o kakvom čoveku je reč i njegovog ponašanja prema svim ženama u njegovom životu, ona je u knjizi "Life with Picasso" priznala da je veza sa njim bila "katastrofa koju nije želela da propusti". Ali isto tako, bez obzira na nasilne i kontrolišuće situacije koje je sa njim proživela, ona nije želela da propusti život. Zato je sigurno i sudbonosno izgovorila - ne.

Kasnije nikada nije volela da se prvo naglasi činjenica da je ona jedina žena koja je zaista rekla ne Picassu. Ali to ipak jeste jedna od mnogih i važnijih stavki koje je čine relevantnom ženom tog, ovog i svakog drugog vremena. Jer takve odluke, da vi kao žena odlučite da napustite muža, još u cilju profesionalnog ostvarivanja, bile su izuzetna retkost. Iako joj ta reč nikad nije zvanično dodeljena, Françoise Gilot bila je feministkinja u svakom smislu te reči. Jer je uspela, pre svega sebi, zatim i svetu, a na kraju i njemu, da dokaže sebe i svoj talenat.

Umetnica

U narednih sedam decenija Françoise Gilot slikala je i bavila se umetnošću isključivo pod svojim imenom. Udala se za poznatog američkog virusologa Jonasa Salka 1970. godine. Izlagala je svoja dela u muzejima Met, MoMA i Centre Pompidou u Parizu. Za sve ostvareno i odvažnost, život ju je nagradio godinama, a svet je izgubio heroinu u 101. godini, 2023. u Njujorku.

Njen otac, kao što to uvek biva u imućnim porodicama, imao je drugačije želje i planove za svoju ćerku jedinicu. Rođena je u porodici "visoke buržoazije" u Parizu - otac joj je bio agronom, a majka keramičarka - pa se od nje očekivalo da krene pravnim putem i ostvari se kao advokatica. Već tada, kao mlada devojka, Gilotova je otkrila moć te atomske reči - ne.

Pored Picassa, njen otac je bio još jedan muškarac koji je bio privilegovan da ga Françoise Gilot odbije. Iako je diplomirala filozofiju na Sorboni, njen život i mindset drastično su se promenili tokom Drugog svetskog rata, kada su Nemci izvršili invaziju na Francusku. Razmišljajući o uticaju tog iskustva, rekla je: "Posle invazije nekako sam se promenila. Pomislila sam - ne znam koliko ćemo još svi živeti. Zato ću da radim ono što želim."

Njeno slikarstvo odlikuju snažne boje, poluapstraktni oblici i unutrašnje borbe. Kompozicije njenih dela predstavljaju priču o snazi i sećanjima. U kasnijim godinama istraživala je teme porodice, mitologije i smrti i na platno ih prenosila u stilu koji je bio potpuno njen i jedinstven. Godine 2021. njen portret iz 1965. godine, Paloma à la Guitare, koji prikazuje njenu ćerku, prodat je za 1,3 miliona dolara u Sotheby’su u Londonu - više od sedmostrukog iznosa procenjene vrednosti.

Uprkos svemu

Uprkos ogromnim pritiscima okoline, Françoise Gilot istrajala je u svojoj nameri da objavi knjigu "Life with Picasso" i time potvrdila da je, pored slikarskog talenta, posedovala i izuzetan dar kao spisateljica i svedok svog vremena. Kada je najavila knjigu, naišla je na žestok otpor samog Pabla Picassa, koji je pokušao da spreči njeno objavljivanje sudskim putem i da je izbriše iz umetničkih krugova.

Umesto da se povuče, Gilotova je nastavila da piše, oblikujući delo koje je ubrzo postalo međunarodni bestseler i zapis o dinamici njihove veze na način na koji dotad to niko nije smeo da uradi. Objavljivanje knjige 1964. izazvalo je burne reakcije u kulturnim krugovima Francuske, gde je bila gotovo javno obeležena, što ju je na kraju nateralo da se preseli u Njujork. Ali upravo u toj izolaciji pronašla je novu stvaralačku slobodu.

Gilotova je i posle toga nastavila da piše eseje, poeziju i hibridne autobiografske tekstove, baveći se identitetom, iskustvom žene umetnice, porodičnim vrednostima i moralnom cenom stvaranja. Njena književnost nije bila sporedna aktivnost, već ravnopravan deo njenog umetničkog identiteta: promišljena, jasna i ispisana tonom žene koja odbija da bude ućutkana. Upravo zato, njena knjiga nije samo svedočanstvo jedne veze, već čin otpora.

Pogledajte galeriju sa predlozima za feminističke serije.