Plastika je ubedljivo najveći ekološki problem. Napravljena 1930-e godine, brzo je postala sveprisutni materijal za pakovanje hrane, igračaka, odeće i još mnogo toga. Tajna je u tome što je jeftina za izradu i samim tim ljudi su počeli nemilosrdno da je proizvode bez razmišljanja o budućnosti.
Sada se susrećemo sa pandemijom plastike. Plastika se ne razgrađuje i ne razlaže se na isti način kao i drugi materijali, zbog čega ima veoma dug životni vek. To znači da ako je bacite u okean, tu i ostaje, zagađuje morski svet, ispuštajući hemikalije, kako u vodu, tako i u vazduh koji udišemo.
Naravno, jednako je veliki problem kada plastika završi na deponiji. Ostaje tu godinama i sprečava materijale oko sebe da se pravilno razgrađuju, ima efekat kao štit koji suštinski sprečava da svetlost, toplota i vlaga dođu do ostalog materijala na deponiji – usporavajući razgradnju. Takođe, krivac je za stvaranje određenih gasova i efekat staklene bašte. Deponije su odgovorne za veći deo metana koji odlazi u vazduh. I naravno, priroda mnogih plastičnih predmeta jeste ta da su za jednokratnu upotrebu, što dodatno povećava rast deponija.
Svi verujemo u reciklažu plastike, ali vreme je da osvestimo da je ’reciklaža’ plastike zabluda. Prvo, samo nekoliko tipova plastike je moguće reciklirati. Zatim, mnoge zemlje aktivno biraju da ne recikliraju plastiku dok je ne prodaju ili nađu novi dom tim materijalima. Plastika, vremenom, što se više reciklira postaje slabija. U stvari, plastika može da se reciklira dva do tri puta pre nego što se baci, a tada je u ciklus neophodno dodati nove plastike.
Zbog toga, nažalost, reciklaža nije pravo rešenje. Jedini način da izađemo iz tog nereda jeste da ne koristimo plastiku. Imajući ovo na umu i povodom proslave jula bez plastike donosimo vam najlakše načine za njeno smanjivanje u ličnoj upotrebi. Iako se ova promena mora dogoditi na pravnom nivou, na nama je da pojedinačno radimo na osvešćivanju ovog problema i pozitivnim promenama za budućnost naše planete i vrsta koje na njoj žive.
1. Recite doviđenja plastičnim folijama
Ne trebaju vam. Umesto toga koristite folije od pčelinjeg voska. Ili jednostavno stavite vašu hranu u posude od drugih materijala.
2. Zamenite plastične kutije za hranu onim staklenim
Staklene posude imate svuda da kupite, traju duže i jednostavnije su jer u njima odmah možete da podgrejete vašu hranu.
3. Uzgajajte svoje biljke
Koliko samo novca trošimo na biljke u ogromnim saksijama, a nema potrebe. Kupite saksije od drugih materijala i biljke, koje su same po sebi pristupačne ili uzmite od komšinice ruzmarin, nanu, majčinu dušicu, žalfiju ili bosiljak. Tako ćete uštedeti i na otpadu i na novcu.
4. Prestanite da kupujete odeću od poliestera. Odaberite viskozu, tencel, vunu ili organski pamuk.
Tekstilna industrija je ogroman proizvođač plastike – poliesterske tkanine su bukvalno tkanine od same plastike. Umesto toga odaberite prirodne materijale.
5. Potražite beauty preparate koji nemaju plastična pakovanja
Beauty kompanije daju veliki doprinos u otpadu plastike. Ipak, danas dosta brendova počinje da koristi druge materijale za pakovanja. Potražite ih na internetu i uštedite na plastici za jednokratnu upotrebu.
6. Potražite alternativu za vegan kožu
Nažalost većina veganske kože je sama plastika. Bez obzira na stavove o životinjskoj koži, svi se možemo složiti da je veganska koža loša. Srećom, tu je mnogo odličnih alternativa poput kože od gljiva ili koža od kaktusa.
7. Bez korišćenja kesa iz prodavnica
Od kada su kese počele da se naplaćuju kod nas, dosta ljudi srećom izbegava da ih kupuje. Pa ponesite i vi vaš ceger od kuće i nemojte davati novac za zagađivanje planete.
8. Dajte prednost čvrstim šamponima i sapunima
Osim što su zdraviji, ne sadrže silikon, parabene, konzervans i ostalo što obično ni ne znamo šta je, oni ne poseduju ambalažu i plastiku. Takođe, traju duže, zbog čega ćete uštedeti i novac.
Pripremila: Ivana Matijević