Sezona prazničnih sniženja je u toku, i pravi je trenutak da se presložimo pre fall/winter kupovina.
Šta je zapravo loše u čestoj kupovini nove odeće?
Ako zanemarimo uslove rada u tekstilnoj industriji koji podrazumevaju mizerne plate, izrabljivanje žena i neretko dece, zatim što je ova industrija u vrhu najvećih svetskih zagađivača, te što u Srbiji ne postoji rešeno pitanje reciklaže tekstila... što su priznaćete ne tako sitni problemi, tu su i posledice po mentalno zdravlje zbog iracionalne ideje o obaveznom posedovanju svih “noviteta”, koja uzrokuje neprekidan lanac impulsivnih kupovina.
Koliko puta dnevno vam ''iskaču'' reklame za najpoznatije fast fashion brendove? Na koliko profila dnevno naiđete na svim društvenim platformama koji reklamiraju neki modni brend? Koliko puta dnevno pomislite ''trebale bi mi baš jedne ovakve pantalone'' ili ''samo još ovu torbu da kupim i to je to''? Okej, možda je i do mog algoritma… guilty as charged, ali morate priznati da smo preplavljeni informacijama, reklamama, preporukama koje poručuju samo jedno – KUPUJ i bićeš lepa, pametna, uspešna, kupuj, jer tek kada kupiš, bićeš srećna; kada kupiš, imaćeš sve.
Skoro sam uočila najnoviji Instagram trend influensera koji podrazumeva snimanje reelsa sa ''NEW IN'' stvarima iz poznatih high street brendova, sa kodovima koji vas automatski vode do željenog komada. Cilj? Instant kupovina i slanje poruke da ne smete da propustite nešto što je must-have.
Odeća nas neće popraviti, upotpuniti, odeća je materijalna, potrošna stvar koju treba da konzumiramo racionalno, i da je kupujemo, menjamo i poklanjamo na jedan zdrav i održiv način.
Zdrav po nas i naše mentalno stanje koje je sve ozbiljnije narušeno pritiskom da posedujemo komade iz svih novih kolekcija (koje se smenjuju munjevitom brzinom). Održiv po našu zajednicu, kupovinom domaćih brendova, prosleđivanjem očuvane garderobe, kupovinom u second hand radnjama, razmenom sa drugaricama, mamama. Sa velikom radošću mogu reći da imam odevne komade stare i po 7,8 godina, one iz srednje škole i koje s oduševljenjem izvučem iz ormara i shvatim da su apsolutno nosive i moderne. U našem društvu je sramota nosi ''stare stvari'' i to je narativ koji moramo ozbiljno i hitno da menjamo. Ne možete opet kupiti džemper u kom ste prvi put bili sa simpatijom u bioskopu, nema više onih clutch torbica koje smo nosile specijalno za izlaske, teško ćete pronaći toliko tila, šljokica, nitni, ljubavi u ''NEW IN'' haulu.
Za sve one koji stvarno vole odeću i uživaju u igri oblačenja toplo preporučujem da obiđu najbližu second hand radnju, kupe neku vintage lepoticu, udome dobre stare Levisice ili šta god im se učini šik, novo i moderno, te na taj način zaista (p)održe modu.
Imajući u vidu da smo mi ipak Instagram generacija u nastavku vam ostavljam nekoliko profila koje možete da skrolujete bez griže savesti:
- Retrovizor shop
- Uskoči u moje
- Recycle Belgrade
- Stender Vintage
- Nanovo
- Casual ofinger
- Clean Out Clothes
- Robna kuća Beograd
- Vintage Šmizla
- + jedno all in one mesto –Komuna market! (nema na čemu)
Priredila: Milica Golubović