U mnogim zajednicama, menstruacija se još uvek smatra tabuom, a menstrualno siromaštvo koje podrazumeva nemogućnost kupovine menstrualnih proizvoda, ali i nedovoljno i netačno informisanje o terminima koji se za to vezuju, kao termin je još uvek pod lupom.
Šta je menstrualno siromaštvo?
Menstrualno siromaštvo je česta, ali ignorisana kriza javnog zdravlja. Nepristupačnost obrazovanja o menstrualnoj higijeni, menstrualnom zdravlju, menstrualnim proizvodima, pink taksama, prepoznavanju uzroka nastanka menstrualne stigmatizacije, samo su neki od razloga nastanka ove krize. Stigmatizacija ovih tema utiče na kvalitet života žena jer nas ovaj proces prati kroz sve etape razvoja.
U Srbiji žene moraju godišnje na menstrualne higijenske proizvode da izdvoje najmanje 8.000 dinara, a porez na ove proizvode je 20%, što našu zemlju, pored još jedne zemlje Balkana postavlja na prvo mesto po visini ovog poreza.
I dok kondome možemo da dobijemo besplatno, menstruaciju koja prati ženu skoro tokom celog života, prati i stigma i ćutanje, a uz to i dalje nema besplatnih higijenskih proizvoda.
Udruženje građana Ženska inicijativa „Roze Zastava“ je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano od strane tri studentkinje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Jovana Mrdalj - diplomirana filološkinja, Milica Sekulić – studentkinja sociologije i Jelena Mirić - master komunikološkinja, jesu devojke koje su tokom trogodišnjeg rada na uvođenju besplatnih higijenskih uložaka i edukovanju, u tome i uspele, za sada na 25 fakulteta i 5 Univerziteta u Srbiji. Svakako akcija se nastavlja i u školama i na drugim fakultetima, kroz tribine, konferencije, ali i mobilnu aplikaciju „Pink Flag“.
Zašto je ovo važno?
Briga o reproduktivnom zdravlju žena počinje od rođenja, a naročito je važna u periodu puberteta, kada se dešavaju krupne promene u telesnom izgledu i funkcionisanju organizma, doživljavanju spoljašnjeg sveta. Menstruacija svojim dolaskom menja funkcionisanje samog organizma i to je fiziološka pojava koja oblikuje devojčicu kroz život. Zbog toga, potrebno je da se devojčice i pre same menstruacije informišu o njoj kako ne bi bile zbunjene ili uplašene kada se ona pojavi.
Međutim, ukoliko se ne informišu na pravi način i iz proverenih izvora, takvi postupci mogu uticati na sticanje pogrešnih stavova i mišljenja o ovom bitnom procesu. Na takav način nastaje menstrualna stigmatizacija.
8 činjenica i zabluda o menstrualnom siromaštvu
1. Kriza javnog zdravlja
Pre i nego se objasni sam pojam menstrualnog siromaštva, veoma se često prvo govori kako ono predstavlja javnu ali i zanemarenu krizu javnog zdravlja. Zašto je to tako? Menstrualno siromaštvo iako je rasprostranjeno, poslednjih nekoliko godina možemo videti da se veliki broj zemalja bavi njegovim rešenjem ali da se prave mere ne preuzimaju. Zanemareno, jer i dalje nije prioritet, a kriza jer zaista pogađa veliki broj žena.
2. Materijalna kriza
Ono što nam prvo padne na pamet kada pričamo o menstrualnom siromaštvu jeste u stvari ne mogućnost kupovine menstrualnih higijenskih proizvoda. Veliki broj žena nije samostalno, ne živi u razvijenim zemljama ili je jednostavno porez na ove proizvode izuzetno visok. Zato, žene su vrlo često u situaciji da moraju da biraju između menstrualnih proizvoda i drugih životnih namirnica. Kada smo tokom 2021. godine radile istraživanje na ovu temu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, ovako su odgovorile naše koleginice:
Na pitanje da li su se našle u situaciji da nemaju dovoljno novca za menstrualne proizvode ili da moraju birati između menstrualnih proizvoda i osnovnih životnih namirnica 13% ispitanica nije imalo dovoljno novca, 26% ispitanica su morale da biraju između menstrualnih proizvoda i osnovnih životnih namirnica, dok se 61% ispitanica nije našao ni u jednoj situaciji.
3. Oko 500 miliona žena nema menstrualni uložak kada joj je potreban
Ako se nadovežemo na prethodnu činjenicu, u svetu oko 500 miliona žena nema dovoljno novca za menstrualne potrepštine, niti uslove za održavanje higijene tokom menstruacije, procena je Svetske banke, a čak preko 800 miliona žena i devojčica dnevno ima menstruaciju. U tome pomažu visok porez, pink takse, nerazvijenost zemlje, neinformisanost…
4. Informisanost o menstrualnom siromaštvu
Iako mislimo da je glavni razlog nastanka menstrualnog siromaštva materijalan, to nije tačno! Da bismo došli do toga, pre toga moramo obraditi informacije koje imamo kao i naša znanja. Ono se sprečava redovnim i svakodnevnim informisanjem žena, ali i devojčica od najmlađeg perioda. Ukoliko one budu na pravi način sticale i obrađivale informacije znaće koliko je menstruacija bitan deo njihovog rasta i razvoja pa će se na takav način različitim inicijativama postići informisanje putem obrazovnog ili bilo kog drugog sistema koji shvata važnost ove teme ali i čiji će rad dati rezultate!
5. Menstrualno siromaštvo i u bogatim industrijskim zemljama
Da novac nije glavna karika nastanka ove krize pokazuju nam zemlje koje su u materijalnoj i tehnološkoj mogućnosti da utiču na ovu krizu ali da nisu dovoljno informisani koliko je ona velika i koliko utiče na život žena. Nakon pandemije virusa, veliki broj zemalja dao je psihološku ali i svaki drugi vid pomoći svom stanovništvu, gde možemo videti da i tema menstruacije izvire. Primer je Republika Hrvatska koja je smanjila PDV na 13%, kao i Španija koja je uvela plaćeno odsustvo ženama koje imaju velike i jake menstrualne bolove.
6. Znanje je samopouzdanje!
Jedan od najvećih uzročnika nastanka ove krize jeste upravo stigma koja se za menstruaciju veže vekovima. Veoma često, upravo u tom pubertetskom periodu, devojčice nemaju ili se osećaju nesigurno kako bi sa nekim porazgovarale na tu temu, i tako nastaju različite predrasude koje stvaraju stigmatizaciju. Menstrualno siromaštvo utiče i na menstrualno zdravlje koje pored brige o bolestima i slabostima predstavlja i potpuno fizičko, mentalno i socijalno dobro. Neinformisanost o ovoj temi može uticati na njen kontakt sa okolinom u kojoj žena ima različite uloge u kojima se svakodnevno pronalazi, raste i razvija a kako bi u potpunosti bila posvećena svom razvoju različite edukacije, radionice i razgovori upućuju ženu na redovnu brigu o balansu svog tela koji je značajni pokazatelji njenog, našeg zdravlja.
7. Prevencija umesto lečenja!
Razgovori na ovu temu utiču i na savesniju brigu o telu kao i redovno praćenje menstrualnog ciklusa. Vrlo često, upravo je menstruacija to koja nam može ukazati na određene promene koje moramo odmah pratiti i prijaviti svom ginekologu. Ukoliko nemaš ginekologa, ne brini! Razgovaraj sa svojom drugaricom kako bi ti dala neku preporuku ili poseti malu preporuka. Tamo ćeš naći savete o tome koji ginekolog može biti tvoj izbor za prvi pregled i tako možda postati i odabrani. Na našoj Instagram stranici, možeš pogledati rubriku „Razgovori sa ginekologom“. U pitanju je dr Dejan Ninčić ispred ginekološke ordinacije EUROLAB, koji je u prvom našem razgovoru pričao kako to upravo izgleda prvi pregled!
8. Crveni šator
U različitim zemljama širom sveta žene su tokom menstruacije i dalje dobačene i udaljene od svoje zajednice. One se tako sklanjaju u šatore ili posebne prostorije u kojima borave tokom menstruacije i vrlo često su sa njima samo haljine, kako bi menstruirale na podu. Iako danas imamo veliki izbor menstrualnih proizvoda i sigurno da možemo naći onaj koji je po našim merama, kao što vidimo, žene se i dalje tokom menstruacije smatraju kao „prljave“- ne dovoljno čiste za obavljanje kućnih poslova, brige o deci, hrani…