U najnovijem intervjuu za Vogue, modni dizajner odlučio je da progovori o promovisanju plastičnih operacija na svim svojim kanalima, navodeći da one treba da budu transparentne kako bi pomogao drugim ljudima da se manje stide dok ih rade:
''Sve se svodi na stid i ove stare paradigme. Kada pogledate aktuelne glumce i glumice, od njih se očekuje da izgledaju na određeni način kako bi ih publika videla onako kako želi da ih vidi, i jasno je da podržavaju ovaj mit da su oni ono što vidimo na ekranu. Ko veruje da neko izgleda isto 30 godina? Ipak, postoji takva vrsta standarda i mi smo u velikoj meri proizvod sveta u kome živimo. To je deo koji mi je zaista čudan. U svetu mladih generacija koji je sav u transparentnosti, otkrivanju i razumevanju, ne vidim zašto ljudi osećaju stid što idu u korak s vremenom. Znate, svi imamo filtere na telefonima. Svi retuširamo i filtriramo svoje slike. To je svet u kojem živimo. Ovako nešto radimo jer publika to želi, ali publika to želi zato što mi to radimo. Dakle, to je ovaj smešan mali krug. Razočaravajuće ili teško u vezi sa tim krugom je to što biste mogli samo da uklonite stid i budete iskreni i direktni. Čini se tako ludim kada glumac ili javna ličnost poriče da je nešto uradio uz argument: Oh, to je maslinovo ulje, kupam se u njemu. Čak i da je to istina, nije razlog zbog kojeg je vaš vrat zategnut'', bio je kategoričan Marc Jacobs koji na svoj Instagram svakodnevno kači slike vrlo zahtevnih plastičnih operacija.
Zapravo, dizajner je u pravu kada kaže da treba biti iskren u vezi sa sopstvenim izgledom, baš kao i ne skrivati sopstvene izbore u vezi za promenom istog - jer na kraju dana svako od nas ima pravo da radi sa svojim telom šta god želi. Sasvim je druga stvar promovisanje takvog ponašanja i nemanje svesti o tome da ono dubinski menja svest generacijama koje uz njega odrastaju, prihvatajući takav trend kao normu - poželjnu i neophodnu.
Konstantno ograđivanje javnih ličnosti od promovisanja pogrešnih vrednosti sa argumentom da imaju pravo da rade šta god žele, kao i da ne treba da se stide svojih izbora, nosi sa sobom dozu licemerja koje zamenom teza pokušava da opravda svoju nemoć da se odupru standardima okoline, ostanu autentični, a iznad i ispod svega da pokažu odgovornost pri upotrebi sopstvene uticajnosti u zdrave i dobre svrhe.
Ono čega zapravo ne treba da se stidimo jeste naš prirodan izgled i nepristajanje na nametnute standarde savršenstva i unificiranosti, pa čak i da sa punim pravom odlučite da nešto promenite na sebi, to ne znači da sa sobom u taj pokret treba da pozovete sve ljude ovog sveta. Baš kao što to ne činite ni sa drugim destruktivnim i nezdravim navikama u svom životu.
Šira svest o sebi i drugima učiniće mnogo ne samo da se zaustavi nasilje nad prirodnim izgledom, već i da se zaštiti naše mentalno zdravlje. Nepridavanje značaja i prostora takvim idejama i obrascu ponašanja biće dovoljno za pomak u očuvanju zdravog razuma, određenih granica i ljubavi prema sebi. Zbog onih koji od nas uče i na kojima svet ostaje.