Tekst: Igor Vidović

Arhitekte Ivana Kovačević d.i.a (studio “Projekti Osa”) i Ana Veljković (studio “By Quantum”) rekonstruisale su potkrovlje u centru Beograda, pretvoreno u prozračan, skladan, minimalistički uređen ambijent. Investitori, Oliver Subotić, po profesiji pilot i veliki ljubitelj dizajna, i njegov brat Filip, teolog i akademski slikar, želeli su da stvore sebi malo utočište, mesto u koje bi mogli da se vrate nakon čestih putovanja, kako bi proveli prijatne trenutke s prijateljima.

U maksimalno iskorišćenom ugaonom prostoru (osnova potkrovlja je u obliku slova L), lišenom detalja i dekoracije, dominira bela boja, čime je vizuelno kompenzovana relativno mala kvadratura (40m2), a postojeći elementi donekle su uslovili njegov konačni izgled. Naime, veliki broj nosećih greda i stubova, kao i kosine s krovnim prozorima koje definišu karakter enterijera, nisu mogli da se izbegnu. Potencijalni nedostatak pretvoren je u prednost: grubo obrađene i obojene u belo, one tokom dana bacaju različite senke na zidove i podove, te tako ambijent oživljava putem neobične igre svetla.

Svi podovi obloženi su belom granitnom keramikom, zidovi su okrečeni u belo, izuzev jednog koji je tretiran kao i pod. S ovom povšinom, autorke projekta su se poigrale ređajući ploče na zidu u tri plana, čime je postignut dinamičan efekat geometrijskog plitkog reljefa i izbegnuta je nepotrebna zidna dekoracija koja bi opteretila prostor. Glatke table od beljenog hrasta, od kojih su napravljena vrata garderobe i kuhinjskih elemenata, unose neophodnu toplinu u prostor i ublažavaju snežnu belinu drugih površina.PageBreak

Radna ploča u kuhinji, od belog kompozitnog materijala kerrocka, objedinjuje kuhinjske elemente i doprinosi vizuelnom utisku reda, a keramičke pločice na zidu, s crnim linijskim crtežima Sunca i Meseca, doprinose šarmu ove prostorije. Kliznim vratima odvojeno kupatilo kompletno je obloženo waterglass mozaik pločicama, ponegde s plavičastim prelivom, koje čine da površina izgleda razigrano.

U svoj toj belini, jak kontrast čini crna maska od medijapana, u centralnom delu studija, koja pokriva poprečnu gredu i odvaja malu galeriju od donjeg dela studija, kao i vertikalni panel od istog materijala, koji je ujedno podloga za televizor s ravnim ekranom i prostor za merdevine od inoxa. Zanimljiv je donji deo zida preko puta, od stare opeke, na kojoj nisu vršene intervencije, te je u kontrastu s dominantnim, čistim, belim površinama.

Osim plakara od beljenog hrasta, deo mobilijara čine jedna bež sofa, s tabureom od punog drveta (Ludo), obložena slojevima poliuretana, radi veće udobnosti. Tu je i neobična fotelja, chaise-longue od staklenih vlakana, nazvana “Pi-Air”, koja svojom fluidnom formom doprinosi ne samo udobnosti, već i efektu igre svetla i senki u prostoriji. Za autore, ovo je, bez sumnje, bio izazovan projekat, a za stanare, to je sada udobno i smirujuće mesto, bela oaza sklada i svežine.

Prozračno potkrovlje u belom
1/6
Prozračno potkrovlje u belom
Vidi galeriju
Jedno stilski svedeno, ušuškano i lepo osvetljeno potkrovlje u centru Beograda prijatno je mesto za opuštanje posle radnog dana ili napornih putovanja. Atmosfera pleni jednostavnoću i smirenošću, a nekoliko originalnih rešenja u izboru materijala i mobilijara daju mu jedinstveni šarm.