ZALJUBILI SMO SE U LOKALNI HOME DECOR BREND YRHES: Oktrijte slow-making komade koji slave lepotu jednostavnosti

Sa Tamarom i Urošem, osnivačima beogradskog brenda Yrhes, ekskluzivno za magazin Elle, pričali smo o kreativnom procesu, slow making pristupu drvetu i estetici svakodnevnog života koju odražava njihov koncept.

Uroš: Yrhes je zvanično nastao 2020. godine, tokom prvog talasa korone, kada su se svuda oko nas dešavale čudne stvari. Ali, sama ideja postojala je dosta ranije. Zapravo, Yrhes je za oboje iskorak iz naših prvih profesionalnih poziva. Ja sam diplomirao filozofiju, nakon čega sam prvo radio u jednoj stolarskoj radionici gde sam učio zanat, a zatim sam na Šumarskom fakultetu završio master studije na usmerenju za projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta. Tamara je diplomirala italijanski jezik, a u Yrhes je stigla preko fotografije i dizajna.

Šta vas je navelo na zanatstvo i dizajn drvenih predmeta? Koji je bio prelomni trenutak za promenu profesije?

Uroš: Ja bih rekao da je kreativni prostor koji smo stvorili ono u čemu smo se oboje odmah prepoznali. Ali, to je mnogo širi pojam. Jer Yrhes ne čini samo osmišljavanje i pravljenje pojedinačnih predmeta od drveta. To je, naravno, jedna njegova strana. Druga strana Yrhesa je ocrtavanje jednog stila života, estetike u širem smislu. Mislim da se to jasno vidi na našoj Instagram stranici, u nizu fotografija koje Tamara pravi. Zanatski pristup izradi predmeta, okretanje ručnom radu u tom slow making procesu, dolazi iz tog istog sveta i nekako je neraskidivo sa njim povezan.

Kako biste opisali Yrhes u tri reči?

Tamara: Yrhes je od početka bio težnja da se živi lepota jednostavnog života. Pre desetak godina dobila sam na poklon kuvar Georgije O'Keeffe i bila sasvim fascinirana tim nepretencioznim konceptom kuvanja i ishrane: elementarna mineralnost baštenskog povrća pored topline žitarica. Iz tih jednostavnih jela isijavala je nekakva prirodna kompleksnost i ja se sećam da sam pokušavala da zamislim tu trpezu koja bi podražavala ili bolje - koja bi afirmisala tu prirodnu kompleksnost. Ta ideja i dalje je prisutna u osmišljavanju naših predmeta.

Kako se tradicionalni proces rada sa drvetom, koji koristite, razlikuje od masovne proizvodnje?

Uroš: Drvo kao materijal zapravo je vrlo prijemčivo za obradu, i uprkos svim predubeđenjima savremenog visoko tehnološkog društva, ono se može savršeno obrađivati i osnovnim ručnim alatom. Uvek se treba setiti kakav su nameštaj ljudi pravili u vreme kada ni struja nije postojala. Potrebna je veština, svakako, a želja da se ona dostigne jedan je od glavnih pokretača u ovome čime se mi bavimo. Za razliku od masovne, serijske proizvodnje, gde se definiše model i onda po njemu proizvodi serija, kod zanatskog pristupa proizvodi se komad za komadom, što pored toga što unosi mnogo više kreativnosti i zadovoljstva u sam proces rada, donosi i neke drugačije mogućnosti u polju krajne estetike proizvoda. Kao prirodni materijal, veliki deo estetskog efekta drvo ostvaruje svojom teksturom, svojom prirodnom ornamentikom.

Naš svećnjak Wavy je nastao iz takvog pristupa. Praveći ga na strugu, iz ruke, u svakom novom komadu pokušavamo iznova da izvučemo liniju kroz koju se njegova masa kreće. Nekada su te razlike manje, nekada veće, ali upravo se u njima i odražava snažna organska estetika predmeta, nešto što se uvek na poseban način vidi kada je više njih na gomili ili u nizu. Često radimo i na taj način da pođemo od samog neobrađenog komada drveta. Nekada nam se od neke njegove posebnosti, nekog posebnog oblika čvora, recimo, spontano razvija ideja ka krajnjem predmetu.

Šta definiše asortiman vaših proizvoda?

Tamara: To su predmeti koji su pre svega vezani za kuhinju i trpezariju, dakle predmeti za odlaganje, čuvanje i serviranje - predmeti koje upotrebljavamo svaki dan. Tu spadaju i predmeti većeg formata: vitrine, ormani, kredenci, komode, stolovi.

Kako pristupate izboru materijala s obzirom na održivost? Imate li neku omiljenu vrstu drveta sa kojom najviše volite da radite?

Uroš: Mi radimo sa domaćim vrstama drveta, koje dolaze iz šuma kojima se održivo upravlja. Najviše radimo sa lišćarima: orahom, kruškom, grabom, trešnjom, javorom, brekinjom, brezom, brestom, jasenom. Naše predmete ne bojimo i ne bajcujemo nikakvim dodatnim bojama, već ih samo premazujemo prirodnim biljnim uljima sa voskom. Domaće vrste drveta prirodno variraju u boji u prilično širokom opsegu. Pritom i svaka pojedinačna vrsta može varirati, pa čak i u istom trupcu postoje razlike u određenim njegovim zonama. Kada se tome dodaju različite tehnike završne obrade i pripreme drveta za uljanje, zatim mogućnost da se različitim ravnima rezanja postignu različite teksture, ali i sva ona odstupanja od pravilnosti koja se javljaju u drvetu tokom njegovog rasta i razvoja - dobija se puno mogućnosti za finalni izgled predmeta. U tom smislu, nemamo omiljenu vrstu drveta - pre bismo rekli da nam je omiljeno da istražujemo šta svaka vrsta može da postane.

Postoji li komad koji vam je posebno drag? Zašto?

Tamara: Naš prvi predmet bio je svećnjak i on svakako ima posebno mesto. Iz njega se delom i razvila Yrhes estetika - u toj svojoj svedenoj i prigušenoj atmosferi. To je predmet koji se stalno razvija i menja. Pored toga, meni su naročito drage ručno rezbarene tacne, kao i kutije za čaj. Naš najzahtevniji komad do sada je masivna vitrina od orahovine, jednostavnog, tradicionalnog dizajna, ali sa pažljivim odabirom tekstura i uklapanjem preseka orahovih dasaka. To je komad na koji smo naročito ponosni.

Kako Tamara i Uroš sarađuju u kreativnom procesu i kako donose zajedničke odluke?

Uroš: Radimo u izvesnom smislu obrnutim putem od onoga kako je to u industrijskom dizajnu uobičajeno. Ne krećemo od detaljnog razvijanja crteža ili skica. Možda zato što imamo tu zajedničku intuiciju, uvek volimo da krenemo direktno u materijalu. Važno nam je da uhvatimo karakter predmeta, a imam utisak da nam je oboma odmah jasno kada se to desi.

Šta sledeće planirate za Yrhes? Postoje li novi projekti ili linije proizvoda na koje se fokusirate?

Imali smo nekoliko vrlo inspirativnih saradnji na zajedničkim komadima sa nekoliko inostranih studija i radionica. Sa HAAT-ery studijom radili smo na modelu drvenog stalka za kapu ili kačket, a sa The Backward Vendor studijom, koji se bave izradom predmeta od kože, radili smo drvene kutije organskog oblika sa kožnim ručkama. Imamo u planu još jednu saradnju, ali to ćemo otkriti uskoro.