Nega kože je oduvek bila moj svet, ali ne zbog luksuza, već iz potrebe. Veoma rano susrela sam se sa problematičnom kožom. Bubuljice su me pratile kroz tinejdžerske godine i naterale da mnogo ranije, nego većina mojih vršnjaka, spoznam koliko je koža važan deonašeg zdravlja, ali i našeg doživljaja sebe.
U to vreme, nega nije bila trend, nije bilo tutorijala, a izbor proizvoda bio je ograničen. Ipak, trudila sam se da pronađem ono što prija mojoj koži, učila na greškama i strpljivo razvijala odnos sa svojim licem. Taj put nije bio lak, ali je bio duboko ličan i izgradio je temelj mog današnjeg poziva.
Danas, u radu sa klijentima, susrećem se sa istim pitanjima, ali i istim nesigurnostima. Iza problema sa kožom često stoje nestrpljenje, gubitak samopouzdanja, iscrpljenost, nedostatak rutine. Nega, u tom smislu, nije samo stvar proizvoda, već način da se vratimo sebi, da uspostavimo odnos poverenja sa sopstvenim telom.
Zato i sebi i drugima sve češće postavljam pitanje da li je nega kože rutina koju slepo sledimo ili ritual koji nas vraća sebi. Možda je odgovor negde između. Možda nega počinje kao rutina, ali se vremenom pretvara u nešto dublje - u tih nekoliko minuta koje ne posvećujemo samo koži, već i sebi.
Koža je više od površine
U trenutku kada se pogledamo u ogledalo, ono što vidimo je koža. Naš najveći organ, prva linija odbrane, ali i najočigledniji nosilac emocija, hormonskog statusa, navika i stila života. Iako je često doživljavamo kao estetsku površinu, koža je zapravo složen, dinamičan sistem koji zahteva pažnju i razumevanje, i to mnogo dublje od pitanja da li je „suva ili masna“. Koža pokazuje kada smo pod stresom, kada nam nešto ne prija, kada nismo u balansu. U savetovalištu često objašnjavam klijentima da na kožu ne utiče samo ono što nanosimo spolja, već i ono što unosimo - ishrana i suplementi, ono što osećamo - stres, nesanica i anksioznost, kao i način na koji živimo - kretanje, san i hormonski status. Zato ne možemo da govorimo o pravoj nezi ako zaboravimo na celinu.
Ritual ili rutina?
Rituali su po svojoj prirodi duboko povezani sa našim emocionalnim i psihološkim stanjem. Oni nas povezuju sa sobom, sa svojim potrebama i željama. Nega kože kao ritual može biti pravi način da pronađemo trenutke tišine u svakodnevnom haosu. Može da bude vreme kada postupcima čišćenja i hidratacije ne samo da brinemo o koži, već se povezujemo sa sobom i usmeravamo pažnju na to kako se osećamo.
Sa druge strane, rutina je obavezna. Rutina je često pod uticajem pritiska našeg okruženja, potrebe za „dobrim izgledom“, očekivanjima društva, marketinškim porukama i trendovima. Nega kože kao rutina često se sprovodi iz navike, iz straha da nećemo uraditi nešto pogrešno, bez dublje veze sa tim šta zapravo želimo ili šta je našoj koži stvarno potrebno.
Kada rutina postane ritual?
Nega kože koja počinje kao rutina može postati ritual kada joj posvetimo pažnju i nameru. To ne znači da moramo svaki dan uraditi sve u savršenom redu, već da priznamo da su ti trenuci brige o sebi dragoceni. Nije važno koliko traje - to može biti samo nekoliko minuta, ali ako se izvodi s pažnjom i ljubavlju prema sebi, postaje ritual.
Zato je važno da se setimo da nega kože ne podrazumeva samo proizvode koje koristimo, već i način kako ih koristimo i šta ta nega znači za nas. Možemo ući u dan sa ritualom koji nas podseća da se brinemo o sebi i svom zdravlju, ne samo fizički, već i mentalno i emocionalno. Ovaj dublji pristup je ključ koji nam pomaže da se osećamo bolje u svojoj koži.
Nega kože kao način života
Ritual ili rutina? Možda je to pitanje previše pojednostavljeno. Nega kože je mnogo više od toga. Nega je put ka sebi - ka tome da prihvatimo svoje telo, da razumemo njegove potrebe i da se nađemo u ravnoteži. Kada nega postane način života, kada postanemo svesni svih aspekata, fizičkih, emocionalnih i mentalnih, ona prestaje da bude samo još jedna obaveza, a postaje alat za dublje povezivanje sa sobom. Taj put može biti izazovan, ali je i nagrađujuć. Jer, na kraju, važno je ne samo kako izgledamo, već i kako se osećamo u svojoj koži.
