Tekst: Ivana Semerad

Dok ležite na stolu ispod mirišljavog pokrivača, prijatna muzika vas uvodi u trenutak. Aroma žalfije ili gorke pomorandže ispunjava prostoriju dok slušate nežan zvuk ulja za masažu kako se zagreva među dlanovima vašeg terapeuta. Bol u leđima, vratu, glavi, pulsiranje stresom preplavljenih mišića, iskonska potreba za dodirom – sve to vapi za toplim rukama koje treba da započnu svoj posao. Kad tretman konačno počne, svi problemi ovog sveta nestaju u tih šezdeset ili devedeset minuta oslobađanja i totalnog opuštanja, i jedino što vam dopire do svesti jeste to da ne želite da prestane. Međutim, masaža je mnogo više od prostog oruđa za uživanje. Može da poboljša vaš san, ubrza vam metabolizam, podigne raspoloženje i nivo opšteg zdravlja organizma.

Masaža je sredstvo isceljenja već nekoliko hiljada godina, i to u svim kulturama. Dodirivanje je prirodna ljudska reakcija
na bol i stres, njime se iskazuju naklonost, saosećanje i podrška. Ako se prisetite šta ste uradili kad ste se poslednji put posekli ili negde udarili, shvatićete da ste instinktivno protrljali bolno mesto. Isto su radili i naši drevni preci, a iscelitelji su kroz vreme i širom sveta, instinktivno i nezavisno jedni od drugih, razvili raznovrsne terapeutske tehnike koje uključuju dodir. Mnoge od njih koriste se i danas, neke tretiraju hronične bolesti i povrede, dok
druge pomažu da ublažimo narastajuće tenzije modernog načina života. Masaža nije samo prijatan luksuz, ona leči to što boli i dušu i telo zahvaljujući specifičnim fiziološkim i psihološkim promenama koje izaziva u organizmu. Pokrenuti dodirom, milioni receptora u koži šalju signale mozgu, koji reaguje time što podstiče lučenje endorfina – „hormona sreće i dobrog raspoloženja“. Upravo zbog toga masaža snažno deluje na nervni sistem smanjujući nervozu i nivo lučenja  „stresnih“ hormona u organizmu.

Posledice stresa

Stres se ispoljava ubrzanim srčanim radom, nesanicom, umorom, smanjenim ili pojačanim apetitom, smanjenom radnom sposobnošću, visokim krvnim pritiskom, fizičkom napetošću, preteranim pušenjem i konzumiranjem alkohola, kao i čestim promenama raspoloženja i jakim glavoboljama. Prema najnovijim istraživanjima procenjeno je da je 80–90 odsto bolesti u nekoj relaciji sa stresom, najviše kada je reč o poremećaju rada hormonalnog i srčanog sistema. Pošto ga je teško ili nemoguće izbeći, najbolje je pronaći načine koji će efikasno umanjiti njegov uticaj na naš organizam. Jedna od preporuka je mnogo smeha! Naučite sebe da budete nasmejani, ali ne tek reda radi, dok u vama sve kuva od besa, već se iskreno opustite i dozvolite sebi da budete veseli. Pogledajte smešne video-snimke, pročitajte neku zabavnu knjigu, razmenjujte
šaljive priče sa prijateljima. Družite se sa ljudima koji su puni pozitivne enegrije i koji su često i sami nasmejani. Lepo raspoloženje je zarazna stvar, utiče na sve koji ga osete. Ako ovo ne pomogne, probajte s masažom. Time što izaziva meditativno stanje duha i izoštravajući svest o tome koliko je važno živeti u sadašnjem trenutku, ona omogućava emocionalni balans i više energije da se podnesu svakodnevne stresne situacije.PageBreak

Prednosti masaže

Moderno društvo u kojem živimo lišeno je dodira, a to je odličan uvod za razvoj različitih bolesti, psihičkih poremećaja i
emocionalne disfunkcije. Taktilna stimulacija i emotivni naboj brižnog dodira donose osećaj sigurnosti i well-being. U
eri tehničke i depersonalizovane medicine, masaža nudi neinvazivni i humani pristup baziran na prirodnoj moći tela da leči samo sebe. Osim pojačane cirkulacije i sniženog krvnog pritiska, masaža omogućava telu da upumpava više kiseonika i hranljivih sastojaka u tkiva i vitalne organe. Stimuliše i limfni tok, prirodni odbrambeni sistem tela zadužen za izbacivanje viška tečnosti i toksina iz organizma. A kao rezultat ovih procesa izazvanih odgovarajućim dodirima, masaža vidno poboljšava stanje kože, koja postaje elastičnija, pa izgleda zdravije i mlađe. Od stanja mišića koji pokreću telo umnogome zavisi naše držanje, pa samim tim i celokupan izgled, to jest utisak koji ostavljamo na svoju okolinu. Masaža na
te mišiće utiče tako da se oni skupljaju i rastežu, zbog toga postaju čvršći, ujedno i opušteniji, jer se odgovarajućim taktilnim tretmanom uklanja nakupljena mlečna kiselina koja je uzrok grčenju i bolovima u mišićnom tkivu. Masažom se otpušta endorfin – prirodni analgetik našeg organizma, a stimuliše i seratonin i time utiče na smanjivanje anksioznosti, napetosti, neraspoloženja... Masaža takođe oslobađa migrenoznih i bolova u leđima, obezbeđuje vežbu i istezanje mišićima koji su atrofirali ili se ne koriste dovoljno.

Vrste masaže

Danas se u zapadnom svetu praktikuje više od 80 različitih stilova masaže, koja se smatra delom klasične i alternativne
medicine. Koreni masaže leže u istočnjačkim kulturama. U Kini je počela da se koristi pre 4.700 godina da bi ublažila bol nastao od teškog fizičkog posla. U tradicionalnoj kineskoj medicini postoji specifična vrsta masaže – refleksologija
– zasnovana na refleksnim tačkama na stopalima i šakama koje se stimulišu dodirom, a primenjuje se i danas. U starom Egiptu pre 5.000 godina razvijen je i danas popularan metod „ventuze“; šijacu je vrsta masaže koja se koristi 1.500 godina u Japanu; u tradicionalnoj indijskoj medicini najpoznatija je ajurvedska masaža, koja se praktikuje uz korišćenje
aromatičnih ulja. U zapadnoj medicini poznata nam je švedska masaža, koja datira iz 19. veka. Njen tvorac, dr Pehr Henrik Ling preuzeo je tradicionalne metode Istoka (Kine, Indije, Egipta), kao i antičke Grčke i Rima i prilagodio ih
potrebama savremenog čoveka. Osnova masaže na Istoku je tradicionalna kineska medicina, koja veruje da kroz telo prolaze meridijani ili vertikalne linije kroz koje protiče životna energija „či“ (chi). Bolest onda predstavlja poremećaj
ili blokiranje toka energije, a masaža pomaže ponovnim uspostavljanjem njenog nesmetanog toka. Danas se najčešće rade: aromaterapija, šijacu, ajurvedska masaža, refleksologija, akupresura, limfna drenaža, masaža vulkanskim kamenjem, masaža toplom čokoladom, masaža toplim kristalima...