Jedna od prvih stvari na koje pomislite kada neko pomene Mad Men verovatno je – cigareta. Uvek i svuda. U svačijoj ruci i u svakom kadru. Ovo je verovatno serija u kojoj se najviše puši. Neko nije bio dokon pa je izračunao da je Don Draper samo u prvoj sezoni slistio 66 cigareta (srećom, nije u pitanju pravi duvan već biljke čiji je ukus markantni Jon Hamm opisao kao miks marihuane i supe). Osim što puše, oni piju bez zadrške. Uglavnom viski i martini (u realnosti/na setu sok od jabuke i mešavina vode i luka točili su se na litre). Dalje, svi izgledaju besprekorno, do najsitnijeg detalja. Frizure, garderoba, aksesoari...

Naoružani svim navedenim, danonoćno nadmudruju i varaju jedni druge (u mentalnom i fizičkom smislu) i beskrupulozno kreiraju mnjenje konzumerističkog društva. U stanju su da prodaju apsolutno sve, a najviše samu priču koju prosto gutamo već osam godina. 

Osim što je stekla status najživopisnije, Mad Men važi za seriju u kojoj vrvi od socijalnih i političkih nekorektnosti. U ovoj stilizovanoj sagi o intrigama, strastima i trci za profitom u svetu marketinških agencija prisutno je sve – od uživanja u porocima do eksplicitno demonstriranog seksizma, feminizma, homofobije, antisemitizma i rasizma. Žene se suočavaju sa svakodnevnom mizoginijom, počev od Betty čiji psihijatar sve njene tajne referiše Donu, do Peggy koja je često nepoželjna kada je reč o zakulisnim dogovorima njenih muških kolega. 

Dominantnom seksizmu, ako ćemo pravo, nažalost i jeste mesto u hipermačo svetu na Madison Avenue šezdesetih, a tu priču niko ne može da ispriča bolje nego žene. To je upravo jedan od najzanimljivijih detalja – od ukupno devet scenarista, njih sedam su žene između 20 i 50 godina. Odlična procena, gospodine Weiner! 

I dok se polako pripremamo za završne epizode, nemoguće je da ne osvrnuti se na činjenicu kako je ova serija, ovakva kakva je, zapravo incident i proizvod neostvarenih želja. Možete li da zamislite Johna Slatteryja (Roger Sterling) u ulozi Dona Drapera? Da je slučaj hteo, tako bi i bilo pošto se John na audiciji pojavio sa ambicijom da dobije upravo tu ulogu, a mi bismo ostali uskraćeni za dve stvari: prva je Jon Hamm koji je postao sinonim za turobnog utilitaristu i drugo, bili bismo lišeni fantastičnog Sterlinga koji je rutinski ukrao i šou i našu pažnju. A zamislite tek da je January Jones zaista dobila ulogu Peggy, Donove sekretarice, zbog koje se pojavila na audiciji!

Na kraju, da je tvorac Mad Mena, Matthew Weiner, bio samo malo tvrdoglaviji, ova serija možda nikada ne bi ugledala svetlost dana. Dugo je pokušavao da je proda HBO-u, međutim kuća koju je zadužio serijom The Sopranos odmahnula je glavom. Posle dužeg natezanja, Weiner je presekao i sklopio ugovor sa kablovskom televizijom AMC. Ostatak priče nam je poznat. 

Mad women

January Jones (Betty Draper)

„Ti ne ljubiš momke. Oni ljube tebe.”

Simpatična Betty veći deo serije provela je razmišljajući o tome kako izgleda, šta nosi i kako se predstavlja svetu. Razvod od Dona, a kasnije i komplikovan odnos sa ćerkom, učinili su da njena nesigurnost ispliva na površinu. Bez obzira na sve mane, Betty smo zavoleli zbog hrabrosti da pobedi sopstvene strahove, ali i zbog  njene klasične lepote.

Elisabeth Moss (Peggy Olson)

„Jesam li ja jedina koja može da pije i radi u isto vreme?“

U prethodnih sedam sezona, videli smo kako je Peggy izrasla u sigurnu, pametnu i nezavisnu ženu koja je spremna da preuzme inicijativu. Od stidljive devojčice koja se izvinjavala Donu Draperu, do mesta u njegovoj stolici, Peggy nas podseća na mladu Audrey Hepburn, devojčicu koja je postala žena, u filmu Sabrina.

Christina Hendricks (Joan Holloway)

„Ja nisam rešenje za tvoje problem. Ja sam još jedan problem.“

Uprkos njenom neuobičajeno kamenitom putu do vrha, Joan je osoba koja ruši sve predrasude. Drska, nepredvidiva i hrabra, žena sa proporcijama tela za kojima je poludelo pola sveta  (99 - 76 - 99 cm) zna koje su njene najbolje osobine i spremna je da ih iskoristi u svakom trenutku. Moramo da priznamo, kada vidimo Joan možemo samo da zaključimo kako je Marilyn Monroe zapravo Joan, a ne obrnuto, kako neki tvrde.

Tekst: Jasmina Lazić