Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Milan Marić o Dovlatovu, Rusima i strahovima koje je pobedio na jednoj reci

Milan je ostvario san koji i nije sanjao.

  Izvor: foto: Marina Bugarčić

Vraćao se sa treninga i javila mu se poznanica koja ga je gledala u predstavi Glad, da mu kaže da ima kasting za neki ruski film, o nekom njihovom piscu i da ga pita da li je zainteresovan za to. Rekla mu je i da treba da pošalje crno-belu fotografiju, ali da ne bude neko umetničarenje, već da ga stvarno vide. Ušao je u prvu foto radnju i rekao: „Majstore, udri jednu krupnu, jednu manje krupnu.“ 

Sada ide ona banalna rečenica koja će se uskoro ispostaviti kao tačna - ostalo je sve istorija. Milan Marić, nova pozorišna zvezda, dečko koji obećava, mladić koji odlično kuva (što bi tviteraši rekli, ne pitajte kako znam) i dubinski se smeje, tako je dobio glavnu ulogu u ruskom filmu Dovlatov čija je premijera je održana nedavno na Berlinskom festivalu, a beogradska publika imala je prilike da ga vidi na 46. Festu.

Kada god razgovaram s njim, a stavovi su nam, hvala bogu, prilično ukršteni, krenem u žučnu polemiku i tek kasnije se setim, da on ima samo 27 godina. To ne odaje ni fizičkom izgledom, ni obrvama koje se ljute, ni stavom, ni znanjem. On je od onih ljudi iz edicije „rođeni matori.“

Presabiramo utiske pred put u Berlin i mnogobrojne svetke premijere koje ga čekaju, razmatramo koja bi odela trebalo da nosi, detinjasto deli utiske oko prvog sudara sa ozbiljnim snimanjima za ruski Vogue, GQ... Milan je ostvario san koji i nije sanjao.

Kako su izgledale audicije na kojima si od svih mogućih ruskih glumaca baš ti uspeo da dobiješ ulogu Sergeja Dovlatova, verovatno najvećeg šmekera među piscima?  

Prvo su mi poslali da snimim monolog ujka Vanje, na srpskom, u nekoliko varijanti, ali da obavezno bude jedna sa suzama. I kada sam to prošao, trebalo je da idem u Petersburg da me vidi reditelj Aleksej German junior. Pet dana pred put poslali su mi pet ogromnih scena i obavestili me da je kasting na ruskom. Taj jezik nikada nisam učio, isto bi mi bilo da su rekli da je na kineskom. Odmah sam našao dve profesorke, jednu ujutru, drugu uveče i krenem da učim tih pet scena. Snimao sam na telefonu, stavim slušalice u uši i bubam u avionu do Moskve, pa od Moskve do Petersburga. Sutradan dolazim na kasting, čekaju me neki totalno hladnokrvni ljudi, nemaju nikakve emocije, odvode me u šminkernicu, stižu kostimi, šišaju me, briju, kače mi bubice, dolazi German i počinje kasting koji je trajao sedam-osam sati, sa jednom pauzom. Uveče sam imao avion za povratak i to je verovatno jedini razlog zašto je taj kasting završen. Najarcao sam se da krenem na ruskom, a German mi kaže: „Možeš na srpskom.“ U sebi se mislim: „Vidi, druže, ja ovo nisam džabe učio, moram da kažem na ruskom jer će mi mozak eksplodirati.“ Bukvalno sam pomislio ako ne izgovorim na ruskom, doživeću moždani udar i, eto, umreću u Rusiji. Pustio me je da jednom izgovorim na ruskom, posle sam na srpskom. Posle osam sati German prekine: „Ja više ne mogu.“ Više nisam mogao ni ja, nisam imao šta više da mu dam, da odglumim, osim da hodam na rukama. Tu se pozdravimo, kaže mi da će javiti za tri nedelje i da ne odlučuje samo on, već i grupa producenata.

Vratiš se kući i čekaš mejl: „Drago nam je što ste učestvovali na našem kastingu, izdvojili vaše dragoceno vreme, ali...“

Upravo, pomirio sam se da od toga nema ništa. Međutim, stiže mejl da sam dobio ulogu, da ne smem da kažem nikome ni reč i da kreću pripreme. Bio sam totalno sluđen i uzbuđen, pet puta sam pročitao mejl i onda je krenula euforija. Ali, i pripreme, imao sam manje od tri meseca da naučim ruski i da se ugojim 15 kilograma.

Sada ćemo da obrnemo igricu, uprkos planetarnoj pojavi da svi brzo smršamo, gde će samo mršavi moći da žive, vode ljubav i smeju se, daj recept kako da se za tri meseca ugojimo 15 kilograma.

Prvo su tražili da se ugojim pet kilograma, pa još pet, pa još pet. Odlučio sam da se ne gojim džank fudom, nego, ako je doručak do tada bio tri jaja i malo slanine, sada je pet jaja, 200 grama slanine i velika pavlaka. Prve dve nedelje stalno sam bio na ivici da se ispovraćam. Onda sam se navikao, otvorio mi se apetit i počeo sam da treniram: teretana, plivanje, teretana, plivanje i ogromni obroci, sve proteinski. To je bio jedini način da me to što manje zdravstveno košta. Sumanuto iskustvo, kao da sam navukao neki teret, počeli su da klecaju zglobovi, da me bole leđa... Pritom sam tokom snimanja stalno dolazio u Beograd da igram predstave, imao sam 45 letova u roku od 55 dana. Voda se sakupila u organizmu, nagruvan od tih treninga, izgledao sam kao neki sumanuti bodigard rusko kavkaskog porekla. To je bio projekat kako za tri meseca napraviti zver od čoveka, ali volim te transformacije.

Kako si skinuo te kilograme?

Nisam, zar ne vidiš? Sada sam u fazonu da malo odmorim organizam, ako sam se za tri meseca nagruvao 15 kilograma, ne moram za tri meseca da ih skinem. 

Koliko je sada jaja za doručak?

Tri.

Kako si preživeo to igranje na ruskom?

Tih šest meseci, koliko sam bio u Rusiji, bila je toliko sumanuta doza adrenalina da se sada pola stvari ne sećam. To je jezik kojim ne baratam, imao sam dva i po meseca da malo zagrebem i da nešto naučim. Jesam progovorio jer sam morao, ali ipak igram ruskog pisca, nema scene u kojoj me nema i naravno desi se na snimanju da mi promeni scenu i dopiše ozbiljan deo monologa. Onda imam 15 minuta da to naučim i odigram. Ali, to su situacije kada pukne adrenalin, i tada mogu baš sve.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Moda

Celebrity