Sa četvoročlanim bendom Caribou, u kom je tekstopisac, pevač i perkusionista, nastupao je dva puta u Beogradu, prvi put 2005. godine takođe na Dis-patch festivalu i 2010. godine u Kulturnom centru GRAD. Caribou uživa poseban status među ljubiteljima indie zvuka i svoj uzbudljiv nastup su podelili sa publikama najrelevantnijih festivala u svetu.

Dan Snaith je dobitnik Polaris nagrade za oba od navedenih projekata, doktorirao je matmatiku, a MixMag je njegov miks proglasio za Essential Mix Of The Year 2014. godine.Early bird karte za ovaj događaj su rasprodate, a karte po regularnoj ceni od 1000 RSD možete da kupite u Zaokretu (Cetinjska 15), ili na svim prodajnim mestima Eventim-a, kao i onlajn. Daphni slušamo u Dragstoru zahvaljujući saradnji sa timom +++ (plusplusplus) festivala.

Daphni je tvoj "noviji" muzički projekat koji se postepeno razvijao tokom poslednjih par godina, paralelno sa bendom Caribou. Odakle se pojavila potreba za Daphni?

Kada sam radio na Caribou albumu "Swim", počeo sam da ponovo radim na muzici koja je bila plesnija. Nastavio sam da snimam još plesne muzike u narednom periodu, koja se zaista nije uklapala za onim što sam radio za Caribou. Pesmu "Ye Ye" sam napravio za Resident Advisor podcast, da bih imao neki novi materijal na tom miksu, na primer. To uglavnom bile instrumentalne klupske teme, pa nisu završile ni na jednom Caribou izdanju. 

Da li ti je planetarni uspeh benda koji je usledio posle ploče "Swim" stvorio pritisak da moraš da se dokazuješ i da stalno napreduješ ka pop domenu?

Nikada nisam osećao pritisak da moram da "ispratim" neko prethodno iskustvo ili dostignuće kao izazov. Sada radim na novom Caribou albumu, i prilično je u duhu prethodnih par albuma. Stvari se naravno menjaju, ali ne osećam niti da treba da učinim taj album super popularnim, niti da se povučem i napravim jako uvrnuti album da bih povratio nekakav "kredibilitet". Jednostavno radim ono što želim, i osećam se baš dobro u sadašnjoj poziciji. 

Na čisto ličnom nivou, kako se osećaš kada sagledaš put koji si prešao od samostalnog elektronskog muzičara koji radi sa semplovima do sadašnje pozicije koju tvoj bend ima u "indie" domenu?

Osećaj je dosta dobar. Nikada nisam sebi postavljao pitanja o tome gde ću biti za deset godina ili slično, a stvari su se postepeno otvarale same od sebe. Osećam da sam imao jako puno sreće u tom smislu. Nikada nisam imao krize u kojima bih pomislio da treba da zaboravim sve, posvetim se porodici, prestanem da se bavim muzikom. Stvari su se jednostavno dešavale bez da sam morao da previše razmišljam unapred. 

Da li ti je poslednjih godina izazov da "osvojiš" dovoljno vremena za to, pored svih pratećih obaveza, priprema za turneje i rada u studiju? 

Da, definitivno. Dosta zavisim od ljudi koji me okružuju. Imam veliku sreću da radim od kuće, tako da sam veoma prisutan u životima svoje dece. Tokom poslednjih sedam godina počeo sam da se postepeno prilagođavam, u skladu sa okolnostima. Prihvatam da ne mogu uvek da završim album za dve godine i da mi treba više vremena, da nećemo svirati 200 koncerata svake godine i slično. 

Kaži nam kako biraš gde ćeš raditi "all-night" setove?

Nakon dosta festivala ovog leta, na primer, punim se energijom ako nastupam u manjim klubovima, mestima gde možeš da puštaš šta god poželiš. Promoterima često nije drago ako krenem da puštam čim se otvore vrata kluba, kao ne žele da me publika vidi u praznoj sobi. Ali ja to volim, ljudi mogu da mi priđu, pozdravimo se, mogu da puštam dosta čudniju muziku na početku večeri. To su mi omiljeni DJ nastupi. Jer koliko god da je u pitanju zabava, za mene je to način da podelim muziku sa drugima, muziku koju volim. A kada radim duži set, onda imam priliku da to uradim još punijeg daha. 

Razgovarao: Saša Arsić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/