Pre nekoliko nedelja gledala sam "Južni vetar".

Ne pamtim kada sam sedela u bioskopu, gledala neki domaći film a da su sva mesta bila popunjena - ne računam festivale i premijere. Možda na Zone? Moguće...

Elem, da budem iskrena, nije Vetar remek-delo, i da ima onih holivudskih scena "jedan čovek protiv svih" te i utiska da Bikoviću ne stoji uloga "frajera" ali ovo je jedan sasvim dobar film u svom žanru (akcija) i ostvarenje tokom kog vam kroz glavu prolazi milion puta ova misao: Bože, tuga što Glogovca više nema, kakav je to bio glumac!

Ali da - dobra priča, sjajni Timotijević i Bjela, kadrovi kao u najboljim evropskim akcijama i kraj koji bi mogao da nagovesti drugi deo. U svakom slučaju lepo je videti da naša filmska scena ima da ponudi nešto što nema veze za sentimentalnim, heavy pričama ex-juge, ili plitkim komedijama.

Ono što ipak moram da konstatujem je to da smo mi kao nacija još uvek "navučeni" na imena.

Dovoljno je da u nekom filmu igra pomenuti Biković i ekipa sjajnih glumaca i bioskop će biti dupke pun nedeljama.

Isti slučaj je sa serijama.

Jeste da su super "Ubice moga oca" i "Senke nad Balkanom", prve prave krimi serije na ovim prostorima (+ fenomenalna hrvatska NOVINE sa našom Brankom Katić), ali jedna (nova) serija je takođe fantastična a nekako je ostala u senci velikih igrača.

Upravo jer u njoj ne igraju "bitna" imena.

U pitanju je JUTRO ĆE PROMENITI SVE.

Nova dramska serija u produkciji RTS-a bila je pompezno najavljena ali nakon premijerne prve epizode koja je emitovana prvo na Youtube pa na prvom kanalu javnog servisa, Jutro je prepušteno sebi i publici.  

Ja sam seriju krenula da gledam bez očekivanja i to nedeljom kada se na RTS 3 repriziraju sve četiri epizode iz nedelje (inače termin je od ponedeljka do četvrtka, na RTS1, u 22h).

Onako za nedeljni gušt.

Međutim već na prvu zavoleh ekipu - te mlade ljude koji su prešli tridesetu i tumare po Beogradu tražeći sebe i svoje snove, atmosferu grada koji izgleda kao u seriji "Grlom u jagode" sve sa soundtrackom domaćih underground bendova i autora, ali i kompletnu ideju oko serije.

U čemu je najveći kvalitet Jutra?

U tome što donosi priču o pravim, realnim ljudima.

O ljudima koji su završili ili prekinuli školovanje, koji nemaju stalan posao, koji žive sa roditeljima, nisu oformili porodice i još uvek traže svoje mesto u ovom svetu - u večitom raskoraku između mladosti i očekivanja okoline a posebno roditelja da pokažu zrelost.

Svako može da se poistoveti sa divljom Sašom (Isidora Simijonović) koja je glavni "burazer" u ekipi, prijateljica koja je uvek tu da sasluša, pomogne ali i u lice kaže sve što misli, bez uvijanja.

Ako ne sa Sašom koja nikada neće priznati koliko joj je teško da bude samostalna mlada žena, onda sigurno sa Anđelom (Jovana Stojiljković) koja je sve radila po nekim pravilima - bila odličan student, dobra ćerka i devojka, da bi nakon useljenja u novi stan shvatila koliko je nesrećna te da ne voli svog dugogodišnjeg dečka, zapravo da je možda uopšte ne privlače muškarci.

U jednakom haosu su i Filip i Ljuba, dva glavna muška lika.

Filip (Nikola Rakočević), dečko koji je obećavao, stipendista američkog unveziteta i genijalac od kog je familija najviše očekivala vraća se iz Amerike sa namerom da zauvek ostane u Srbiji.

Nevericu i razočarenje roditelja Filip mora iz dana u dan da "proguta" provodeći vreme najviše sa Ljubom (Andrija Kuzmanović), provincijalcem koji je došao u veliki grad u kome se nije snašao, postavši hronični Don Juan koji pored šarmiranja lepšeg pola još jedino strastveno voli i neguje svoju lenjost.

Ova udarna četvorka svaku "epizodu" započinje jutrom, u nadi da će upravo to jutro promeniti sve. Lepota tog njihovog lutanja je što kod njih nema ogorčenosti, zapravo režiser svu tu težinu njihovih odluka, ispitivanja sebe i svojih želja prikazuje na jedan simpatičan način s dosta sofisticiranog, laganog humora (Ljubin lik prednjači) kroz sjajno snimljene filmske kadrove Beograda.

Drugi kvalitet pored dobrih dijaloga, sjajne muzičke podloge i nepretenciozne radnje leži na mladim, fenomenalnim glumcima koji glume Sašu, Anđelu, Filipa i Ljubu.

Nikola (35) i Andrija (34) možda više ne spadaju u tako mlade glumce ali Isidora (21) i Jovana (26) su svakako u ovom trenutku možda i najtalentovanije glumice mlađe generacije domaće scene.

Nezahvalno je nekoga izdvojiti kada su svo četvoro maestralni - Isidora je na mene ostavila  veliki utisak nedavno i ulogom nemilosrdne Ruže u seriji Ubice moga oca 2, Kuzmanović je  toliko uverljivo utkao život u lik Ljube da sam poverovala kako je zapravo Andrija u stvarnom životu taj tromi ali presimpatični Ljuba. Nikola se sjajno snašao u ulozi potpuno izgubljenog momka koji ne zna šta bi sada nakon te "prestižne" Amerike dok je Jovana (odlična u Južnom vetru) pokazala jednu glumačku zrelost da bez problema odigra devojku koja ne zna kako da se izbori sa znanjem da je možda lezbejka.

Da, ko god je radio kasting - uradio ga je vrhunski!

I epizodne uloge - Anita Mančić, Nebojša Dugalić, Milan Marić, Hana Beštić, Anastasija Mandić (odlična u ulozi Sašine mame!) maestralno su odabrane.

Te ukoliko tragate za jednom ljudskom pričom koja će vas nasmejati, pokazati duh Beograda i sve sa čim se mladi danas bore, onda je to Jutro - Grlom u jagode 21. veka. 

Tekst: Ana Dodig

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/