21. avgusta 1911. godine Mona Lisa je ukradena iz Luvra. Bio je ponedeljak. Muzej je bio zatvoren, a obezbeđenje minimalno. Sumnjalo se da je lopov navodno proveo vikend krijući se u ormaru unutar muzeja, gde je isplanirao pljačku, piše National Geographic.

Neznatan broj ljudi iz obezbeđenja je tog dana čuvao 250 000 artefakata, a nijedna slika nije bila pričvršćena za zid - Mona Lisa je, na primer, bila okačena za četiri omanje kuke. Navodi se i da je mesecima pred pljačku jedan francuski novinar proveo noć u muzeju, kada je otkrio da je obezbeđenje muzeja beznačajno.

Nakon što je slika nestala, granice države su se zatvorile, a mediji su brzo proširili vest o krađi. Paris-Žurnal je ponudio 50 000 franaka u zamenu za sliku. Ubrzo je novčana ponuda izmamila prvi trag koji je sumnju bacio na mladog i talentovanog umetnika Pabla Picassa.

U to vreme Pablo je već deset godina živeo u Parizu, sa grupom Bohemijanaca koji su sinhronizovali „Pikasovu bandu”. U toj bandi se našao čuveni književnik Gijom Apoliner, čiji je sekretar bio izvesni Onore - Džozef Geri Pieret - Belgijanac upitnih moralnih načela.

Nedugo pošto je Mona Lisa ukradena i proširena vest o novčanoj nadoknadi za poštenog pronalazača, Pieret je odšetao u kancelariju Pariz-Žurnala i ispričao priču o tome kako je nekada „podizao” umetnine iz Luvra za svoje prijatelje. Ovoga puta govorio je istinu.

1907. godine Pieret je ukrao najmanje dve skulpture poreklom sa Pirinejskog poluostrva, nastale u 3. i 4. veku p.n.e. Prodao ih je Pikasu, koji mu je za ovo platio 50 franaka po komadu. Umetniku su ove skulpture poslužile kao inspiracija za njegovo delo „Gospođice iz Avinjona”. 

Međutim, Pieret je i 1911. godine iz Luvra ukrao slično umetničko delo i podmetnuo ga Apolineru.

Kada su Picasso i Apoliner saznali za situaciju u kojoj se nalaze, oni su zajedno zapakovali skulpture sa idejom da ih bace u reku Senu. Umetnici nisu imali snage da to učine skulpturama, pa je Apoliner sutradan posetio Pariz-Žurnal i njima predao skulpture, u zamenu za anonimnost. Ubrzo su se u čitav postupak umešale vlasti, pa je tokom jedne od poseta magazinu Apoliner zadržan u policiji. Picasso je pozvan na saslušanje, gde se izjasnio da nikada ranije nije video Apolinera. Kasnije je izjavio u javnosti kako se i dalje stidi zbog tog svog postupka, kao i da se dobro seća crvenila koje je u tom trenutku prekrilo Apolinerovo lice.

Iako je u njihovom vlasništvu zaista bila kradena umetnost, to nije imalo nikakve veze sa krađom Mona Lise. Nakon dve godine istrage to je i dokazano, pa su obojica, Picasso i Apoliner oslobođeni svake sumnje. Ispostavilo se da je lopov italijanski umetnik koji je bio i radnik muzeja, Vinčenco Peruđa.

Izvor: National geographic

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/