Sa samo 16 godina, Marina Maljković zakoračila je u svet sporta sa snovima koji su bili podjednako veliki kao kod pesnika Jovana Dučića, jer, kako kaže, "san o sreći je više nego sreća". Košarka je postala njen životni poziv, a ljubav prema njoj proistekla je iz porodice i ljubavi prema ocu Božidaru Maljkoviću, koji ju je vodio na utakmice i tako je zauvek privukao tom sportu.

Kako je ispričala u podkastu „Biti žena“, Marina je odlučila da košarka postane njen put. Kada je sa samo 18 godina odlučila da postane trener, suočila se sa skepticizmom svog oca, koji nije odmah mogao da prihvati ovu odluku. Međutim, brzo je shvatio njen talenat i posvećenost ovom poslu i podržao je u svakom koraku.

Posao trenera i vođenje utakmice je dokazano predinfarktno stanje. Najpre smo se posvađali jer on to nije mogao da razume. On je mislio da to ostaje na nekom nivou hobija, niko nije mogao da pretpostavi u kom pravcu će to da ide, ali je brzo shvatio da je to – to i nije se protivio.

Danas, Marina Maljković nije samo uspešna košarkaška trenerica, već i neko ko inspiriše i osnažuje devojčice da prate svoje snove i da se bave sportom. Kroz besplatnu školu sporta koju je osnovala, Marina pruža priliku hiljadama devojčica da se bave sportom po izboru, što predstavlja pravu revoluciju u ženskom sportu u Srbiji.

''Uvek ističem reč posvećenost. Kada mene pitaju, mislim da u svakom poslu ta reč mora da se kaže prva, da se o njoj priča. Koliko si posvećen koliko si spreman da celog sebe uneseš 24 sata u taj svoj posao'' kaže Marina i dodaje da u poslu nikada ne ističe pol, i da joj je mnogo važnije znanje.

''Svaki novi izazov donosi priliku za rast i učenje, i to je ono što motiviše ljude da nastave da se bore za uspeh. Svaka sredina je izazov – svaki novi klub, nova zemlja, smena generacija u reprezentaciji'' ističe naša sagovornica.

U bogatoj karijeri kakva je Marinina, mnogo je lepih situacija, pa je teško izdvojiti samo jednu, jer su trenuci uspeha i radosti neprocenjivi. Ipak, neki od tih trenutaka su ostali urezani u sećanju zauvek, poput osvajanja Evrolige sa Fenerbahčeom iz Turske.

''Odigrali smo jednu od najboljih utakmica ženske košarke ikada. To nije moje mišljenje već mišljenje mnogih muškaraca - košarkaša, kao i trenera. Takođe, 2015. kada je reprezentacija uzela prvo veliko zlato u Budimpešti. Otvoreni autobus koji ide po celom Beogradu. Svi znamo šta je balkon, a samo oni koji su bili na njemu mogu da ispričaju te emocije, a možda i ne mogu, ali znaju o čemu pričamo. Taj autobus mi je bio oličenje uspeha ženske košarke, ženskog sporta, kada dolazeći u svoj grad, sa igračicama prolazim sa tim zlatnim medaljama oko vrata, a ljudi svih generacija nas pozdravljaju od aerodroma, pa sve do tog balkona.''

Biti žena u sportu zahteva hrabrost, upornost i nepokolebljivu posvećenost, a evo šta Marina još kaže:

''Ne volim izgovore, niti kuknjavu bilo koje vrste. Ono što mi u Srbiji, koju neizmerno volim, najviše smeta je činjenica koliko smo postali lenji. Mi koji smo ranije bili znatiželjni, sada smo intelektualno tromi.''

''Bravo, Marina, sebi smem da kažem jer sam preuzela ulogu u društvu da oformim pokret za žensku košarku, Institut za ženski sport gde ima između 5.000 i 7.000 devojčica koje se potpuno besplatno bave sportom koji požele'' iskrena je dok pojašnjava da je to krenulo od 2015. i postoji obećanje da dok god je njeno ime iza toga biće besplatno za decu.

Marina je pozvala devojčice osnovnoškolskog uzrasta da se preko sajta Instituta ili Instagram naloga Instituta za ženski sport priključe besplatnoj školi sporta.

''Uz veliki broj devojčica koje se bave košarkom, uz tu pravu revoluciju, sada imamo preko 50 lokacija i preko 20 sportova. Roditelji su oduševljeni, dolazili su sa mišlju da će ovo trajati mesec, dva. E, baš zato ovo mora da traje.''

Skeniranjem (slikanjem) kamerom telefona ovog QR koda stižete do osme epizode podkasta "Biti žena" koja će biti dostupna od 19.00.

qrcode.69379733 (4) (1).jpg
Promo 

Podkast „Biti žena“ realizuje WMG sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer.