Možda su boje bile malo razmrljane, što je često bio slučaj sa kasetama, ali na debelom televizoru - kakvih odavno nema - jasno su se videle crvene cipelice i čula rečenica: “Toto, mislim da više nismo u Kanzasu”.
Od feministkinje, preko romana do filma
"The Wizard of Oz", adaptacija romana "The Wonderful Wizard of Oz" L. Frank Bauma, bio je prvi film na velikom platnu u boji. Kasnije je dobio razne interpretacije koje su obeležile svaku nadolazeću generaciju. Najnovije bioskopsko ostvarenje, koje je apsolutni hit na društvenim mrežama i glavna tema svih marketinških timova, jeste "Wicked". To ostvarenje zasnovano je na romanu Gregoryja Maguirea iz 1995. godine i mjuziklu Winnie Holzman i Stephena Schwartza iz 2003. Veštica koja u originalnom "Wizard of Oz" nema ime ovde je nazvana Elphaba, što je omaž inicijalima L. Frank Bauma, čije je pravo ime bilo Lyman.
Iako je fascinacija najnovijim ostvarenjem na svom vrhuncu, malo je poznato da ova priča krije skrivenu heroinu. Da je, zapravo, čitav magični svet Oza, kao i likovi u njemu, zasnovan na životu žene koja se glasno borila za ženska prava u 19. veku i koja je ostavila dubok trag u Baumovom životu. Bila je to majka njegove žene: Matilda Electa Joslyn Gage.
"Lov na veštice"
Pored toga što je bila inspiracija za bestseler koji je postao jedna od omiljenih i najprepoznatljivijih priča, Gage je bila značajna ličnost u svetu feminizma. Kao jedna od tri glavne liderke pokreta za ženska prava, zajedno sa Susan B. Anthony i Elizabeth Cady Stanton, Gage je bila poznata po svojim radikalnim stavovima i konfrontacionom pristupu. Na otkrivanju Statue of Liberty 1886. godine u Njujorku pojavila se na brodiću sa megafonom, uzvikujući da je prikaz slobode kao žene "ogromna laž i ruglo", jer su žene u Americi tada imale zapravo jako malo prava.
Nakon što su je muški kritičari proglasili satanistkinjom i jeretikom, počela je aktivno i detaljno da istražuje pojavu "lova na veštice". Iz toga je proisteklo delo "Woman, Church and State", koje obuhvata period od pet vekova, između 1300. i 1800. godine, u kojem je stradalo desetine hiljada ljudi, većinom žene, optuživani za veštičarenje. Jedna od najpotresnijih scena koje je prikazala i opisala u ovom delu odnosi se na tragičan događaj kada je spaljeno 400 žena odjednom na francuskom trgu, "za zločin koji je postojao samo u mašti progonitelja i koji je nastao iz njihovog pogrešnog verovanja u žensku zlobu".
Oz kao Matildin svet
Neprestano je savetovala porodicu da piše priče, podstičući njihovu kreativnost i maštu. Njene ideje o hrabrosti, pravdi i sposobnosti pojedinca da menja svoj život reflektovale su se u temama Oza. Snažno je verovala u mentalnu manifestaciju i insistirala na tome da ljudi mogu ostvariti gotovo sve zahvaljujući snazi sopstvenog uma. Kada se jedna od njenih unuka razbolela, prepisala joj je terapiju pozitivnih misli: "Odvoji pet minuta, tri ili četiri puta dnevno, da misliš o zdravlju, a kada legneš uveče stalno sebi ponavljaj: Dobro sam, zdrava sam. Znam iz iskustva da koncentracija misli može doneti mnogo dobra."
Kao žena koja je ceo život posvetila ohrabrivanju žena da veruju u sebe, Gage je bila simbol dobrote i mudrosti u Oz univerzumu, što je naročito prikazano kroz lik Glinde - dobrotvorne veštice koja pomaže Dorothy da pronađe sopstvenu moć. Njena uverenja o mentalnoj snazi, koncentraciji i pozitivnoj energiji Baum je pretočio u magičnu priču i otelotvorio ih u čuvenim crvenim cipelama. Jer Dorothine sjajne cipele same po sebi nemaju moć. Tek nakon Glindine lekcije o snazi misli one počinju da deluju. Baš kao što dobra veštica kaže: "Sve što treba da uradiš jeste da tri puta udariš potpeticama jednu o drugu i narediš cipelama da te odnesu gde god poželiš."