ONA JE PREDSTAVLJALA SRBIJU U RIMU: Ovo je priča Tamare Aleksić, žene heroja koja nikada ne odustaje

Ona je mlada, vredna, samostalna i što je najvažnije, srećna žena koja zna šta želi i kuda namerava da stigne. Kako sama kaže, uvek je bila ambiciozna i takva će ostati do kraja života. Međutim, iako ima jasne ciljeve, ni slutila nije da će joj prijava na jedan konkurs doneti toliko dobrih stvari, novih prijatelja i iskustava koja se pamte celog života. Prilikom prijavljivanja, rekla je “ja sam došla da se družim, ali i da pobedim”.

IQOS predstavnici bili su u prilici da obilaze Rim, ali i da učestvuju u mnogim zabavnim i kreativnim aktivnostima putem kojih su bliže upoznali italijansku kulturu i tradiciju.

“Imali smo puno aktivnosti koje sigurno niko od nas ne bi iskusio da je kao turista došao u Rim. Učili smo da pravimo domaću pastu, što mi je bilo zaista jedinstveno iskustvo koje ću pamtiti celog života. U umetničkom studiju imali smo priliku da se upoznamo sa izradom mozaika i da se, uz pomoć dve umetnice i sami oprobamo u pravljenju svog mozaika i ponesemo ga kući za uspomenu. Išli smo i u filmski studijo Ćinećita, najveći u Evropi, posetili smo neke od najznačajnijih crkava u gradu, uživali u italijanskim specijalitetima… Bilo je ovo jedno nezaboravno putovanje.”

Tamarina IQOS priča započela je pre dve godine. Cigarete su za nju postale opterećujuće, jer više nije mogla da ih koristi kad god želi, a sve više su smetale i ljudima iz njenog okruženja. Budući da nije želela da se odrekne pušenja, odlučila je da potraži bolju alternativu. Kolega joj je pričao o svom iskustvu s IQOS- om, pa je i ona rešila da proba. To je bio trenutak kada je započela njena promena.

“Kada sam prešla na IQOS, osetila sam se oslobođeno! Više nisu postojala ograničenja, mogla sam da uživam u svom ritualu kad god želim i da nikog drugog ne ugrožavam. Više nema onog neprijatnog mirisa duvanskog dima u kosi i na odeći. Sada sam ja ta koja ne dozvoljava drugima da puše u mom stanu ili u kolima, a svoja pozitivna iskustva s IQOS-om prenela sam i na mnoge prijatelje i članove porodice.”

Aleksićeva radi radi kao medicinska sestra, a povremeno i još jedan posao, tako da se svakodnevno susreće sa mnogimizazovnim situacijama. Kako sama kaže, nije lako, ali ona se nikada ne žali.

“Žaljenje je gubljenje vremena- neću ništa promeniti time što ću se žaliti, neće mi biti lakše. Umesto toga kažem sebi- nije lako ali je jako! Trudim se da ne skupljam negativnu energiju, meni jeste teško, ali nisam jedina. Bitno je da se postave prioriteti i da se dobro organizuje. To je moj princip, ja uvek postavim cilj i napravim plan. Kada odredim ka čemu idem, onda znam zbog čega nešto radim i zašto se sto posto dajem. Kod mene je sve pozitivno i roze, uvek kažem da i od boljeg ima bolje.”

Tamara nema mnogo slobodnog vremena i zato se trudi da se okruži samo pozitivnim ljudima.

“To malo slobodnog vremena što imam volim da iskoristim na pravi način- bilo da je to sa mojim sinom, sa roditeljima, sestrom, prijateljima… Biram samo one ljude koji mi ne oduzimaju energiju. Tako da je moj krug ljudi mali ali odabran. Najbitnije mi je da su oni dobro i zdravo. Sve ostalo može da se nadomesti, samo to ne.”

U užurbanoj svakodnevici, jurnjavi da se stigne na posao i u vrtić, da se završe sve obaveze, ona uspeva da odvoji dragocene trenutke za sebe.

“Kad ne radim vikendom, volim ujutru da imam bar sat vremena, da popijem kafu na miru i da konzumiram IQOS. Kad radim, moj trenutak opuštanja je uveče, na kraju dana. Izađem na terasu, to je moje zen mesto koje obožavam. Sipam sebi čašu vina, uzmem IQOS i tih sat vremena pre spavanja posvetim sebi i svojim mislima. “