Vrhunski stručnjaci na konferenciji magazina „Lepa&Srećna” pod pokroviteljstvom „Dunav osiguranja”

Pitanja zdrave trudnoće, steriliteta i fertiliteta, insulinske rezistencije, prevremenog porođaja i drugi problemi reproduktivnog zdravlja bili su tema konferencije koja je održana 31. oktobra

Radi sve učestalije pojave neplodnosti u centru pažnje konferencije našli su se uzroci njenog nastanka i mogućnosti lečenja. Podsetimo da u našoj zemlji kao i u ostalim delovima Evrope svaki šesti par ima problema sa začećem.

Na konferenciji se govorilo o pitanjima steriliteta i fertiliteta, insulinskoj rezistenciji, zdravoj trudnoći i zdravlju majke i bebe. Bilo je reči i o psihičkim aspektima kao i o aktivnostima koje će doprineti boljem informisanju o ovim temama.

Konferenciju o reproduktivnom zdravlju žena svečano je otvorila prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Kisić je naglasila da je žena oslonac i stub porodice, kao i svakog društva, naglasivši da je posebno ponosna na činjenicu da je od ove godine u Srbiji dostupna imunizacija protiv HPV virusa.

Ministarka je istakla da je Srbija u poslednjem periodu mnogo toga uradila kada je u pitanju finansijska podrška porodici sa decom i da je uvela različite podsticajne mere u domenu populacione politike, a sve sa ciljem poboljšanja demografske slike u našoj zemlji.

Preventiva

Učesnike su pozdravile doc. dr Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska kosa i Žaklina Milenković, glavna i odgovorna urednica magazina „Lepa&Srećna”.

Poruka prvog panela, koji je vodila Vesna Stanimirović, bila je jasna: preventivu u pogledu reproduktivnog zdravlja treba započeti već u ranoj mladosti.

– To što smo mladi ili se osećamo mladima ne mora značiti i da smo zdravi. Na svoje reproduktivno i celokupno zdravlje možemo uticati tako što ćemo izabrati pravilan stil života. Brinimo o tome koliko spavamo, šta jedemo, koliko smo fizički aktivni, kakve suplemente uzimamo i, ono što je najvažnije, vratimo ženama osmeh na lice, jer je tada sve mnogo lakše i mnogo bolje – rekla je prof. dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica Odeljenja dnevne bolnice GAK.

Doc. dr Dijana Perović, specijalista pedijatrije i kliničke genetike s Instituta za humanu genetiku, istakla je da, biološki gledano, humana populacija i inače nije mnogo fertilna:

– Moramo biti svesni činjenice da je reproduktivni period ograničen, pogotovo kod žena. Zato je najvažnije reprodukciju početi što ranije. Iz ličnog iskustva znam da je sve moguće i moja poruka ženama je da ne gube nadu i da se bore.

Dr Mima Fazlagić, ginekolog i stručnjak za matične ćelije, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva uputila je svim ženama konkretnu poruku:

– Na našim prostorima žene ne vole sebe dovoljno. Stalno smo sebi na poslednjem mestu. Moja poruka mladim devojkama je da stave sebe na prvo mesto i da nema seksualnih odnosa bez prezervativa, a niko vas ne može ubediti kako to nije bitno. Moramo naučiti da sebi budemo važne od tinejdžerskih godina pa sve do menopauze, za koju takođe mislim da je važan i prelep deo života, ali pre svega, moramo naučiti da više volimo sebe.

O svom iskustvu i borbi za potomstvo govorila je pacijentkinja Aleksandra Lazić:

– Za žene koje ulaze u proces vantelesne oplodnje imam samo jednu poruku: Ne odustajte! Upravo ja sam primer da sam posle deset godina borbe za potomstvo postala majka dva divna dečaka i to je najlepša nagrada za sve kroz šta sam prošla!

Predstavnica generalnog sponzora, kompanije „Dunav osiguranje” Nataša Novčić Zubac upoznala je učesnike konferencije s mogućnostima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i njegovim prednostima u pogledu reproduktivnog zdravlja:

– Briga o zdravlju uopšte, pa i o reproduktivnom, na prvom mestu podrazumeva preventivu. Redovno praćenje zdravstvenog stanja, rano otkrivanje bolesti i pravovremeno lečenje moraju biti prioritet, kao i briga i pojedinca i poslodavca i cele nacije. Svi mi odlazimo lekaru kad osetimo tegobe, a pre toga veoma retko. Zato je osiguranje jedno od najboljih rešenja i za pojedinca i za poslodavca i za celu zajednicu.

Polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (DZO), pored brojnih usluga bolničkog i vanbolničkog lečenja, uključuje i sistematski pregled. Svest da smo sami odabrali takvu polisu zdravstvenog osiguranja ili da je to učinio naš poslodavac, dodatno nas motiviše da makar jednom godišnje obavimo detaljnu kontrolu zdravlja.

Sistematski pregled može biti prilagođen pojedinačnim zahtevima, dok u standardnom obliku uključuje: laboratorijske analize, pregled interniste s EКG-om, ultrazvučni pregled abdomena, oftalmološki pregled, spirometriju, pregled urologa i ultrazvuk prostate odnosno ginekološki pregled s kolposkopijom, ultrazvukom, Papanikolau testom i ultrazvukom dojki.

Sve se to može obaviti i u privatnom sektoru, što dodatno olakšava odluku o poseti lekaru. U slučaju da se posumnja na bolest, ova polisa omogućava brzo zakazivanje i sprovođenje svih dijagnostičkih procedura. Takođe, na osnovu ove polise može se posebno ugovoriti zdravstvena zaštita trudnice, što obezbeđuje najviše standarde praćenja trudnoće do dolaska bebe na svet.

Nataša Novčić Zubac je posebno istakla Cancer Protection, novi vid osiguranja u slučaju teške bolesti, kada se pacijent suočava s problemom finansijske sigurnosti usled velikih troškova lečenja. Polisa osiguranja za slučaj obolevanja od raka omogućava isplatu jednokratne naknade, čija visina zavisi od ugovorene sume, koja se kreće od 500.000 do pet miliona dinara. Ona omogućava i dobijanja drugog stručnog mišljenja od tima vodećih lekara iz svetskih zdravstvnih ustanova. Iskustvo je potvrdilo da se drugo mišljenje uglavnom poklapa s mišljenjem naših lekara.

– Svest o tome da je važno misliti na sebe, kako kroz kontrolne preglede tako i kroz dobrovoljno zdravstveno osiguranje, mora da se podigne, a ova polisa je jedan od načina preventivnog delovanja. Kompanija „Dunav osiguranje” svoju društvenu odgovornost potvrđuje brojnim aktivnostima, poput višegodišnje podrške karavanu koji krstari Srbijom sa ciljem da motiviše naše sugrađanke da obave mamografski pregled. Koristim ovu priliku da apelujem na roditelje, škole, poslodavce i svakog od nas da osiguramo ono što je najvrednije, naše zdravlje. Polisom osiguranja svako može zaštititi sebe, uz negovanje zdravog stila života od najranijeg uzrasta. Tada možemo reći da smo dali sve od sebe – rekla je Nataša Novčić Zubac.

Bolesti, simptomi i lečenje

U okviru drugog panela, čija je moderatorka bila Jasmina Antonijević Milošević. govorilo se o najčešćim bolestima reproduktivnih organa, simptomima i lečenju.

– Problemi mogu biti povezani s reproduktivnim organima pacijentkinje i njenog partnera, ali mogu biti i opšti, kao što je disfunkcija metabolizma glukoze ili pak hormonski, poput oboljenja štitaste žlede i tumora nadbubrega. Posle opšteg ginekološkog pregleda, problemu se pristupa multidisciplinarno, tako što se u dijagnostiku uključuju radiolog, urolog, internista. U najvećem procentu radi se o manjim funkcionalnim problemima, ponekad i anatomskim koje rešava ginekolog, ali svakako moramo imati multidisciplinarni pristup, koji će dovesti do izlečenja i željenog majčinstva – rekla je dr Naida Stanković iz GAK Narodni front.

Prof. dr Miloš Žarković iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma govorio je o najčešćem pitanju pacijentkinja: kada bi žena, posle bezuspešnih pokušaja da zatrudni, trebalo da posumnja da zapravo ima problema sa štitnom žlezdom:

– Poremaćaj funkcije štitne žlezde može biti uzrok infertilnosti. Interesantno je da pravila nema, jer kod nekih žena i blaga hipotireoza dovodi do infertilnosti, dok druge sa ispoljenom hipotireozom lako ostaju u drugom stanju. Ukoliko žena posle šest meseci pokušaja ne uspe da zatrudni, utoliko se uradi testiranje, koje uključuje i funkciju štitne žlezde. Naime, znaci blage hipotireoze su diskretni i teško ih je uočiti.

Da li uporna urinarna infekcija ugrožava začeće, a kasnije i sam plod, bilo je pitanje upućeno urologu prof. dr Zoranu Džamiću, direktoru Klinike za urologiju KC Srbije:

– Žena, naravno, nije sama u planiranju potomstva, ali se posle 6-12 meseci problem prvo traži kod nje. Prema nekim podacima, sterilitet kod muškaraca je u čak 40 posto slučajeva uzrok neplodnosti, a u najvećem broju slučajeva nastaje kao posledica nedovoljnog broja spermatozoida, postojanja velikog broja patoloških oblika ili njihove slabe pokretljivosti.

O najčešćim problemima žena koje imaju problema sa začećem, govorila je dijetolog dr Andrijana Ćulafić:

– Problemi sa začećem često ne nastaju neposredno pre početka planiranja trudnoće. Njihovi koreni mogu biti i u periodu adolescencije kada mlade devojke dobiju dijagnozu gojaznosti, policističnih jajnika, poremećaja ciklusa… Ako se tada počne da zdravim načinom života, velika je verovatnoća da će se kasnije izbeći prepreke za dobijanje potomstva.

Nada za budućnost

– Optimalno vreme za trudnoću je između 20. i 25. godine jer se biološka granica nije pomerila – rekao je prof. dr Aleksandar Ljubić, specijalista ginekologije i akušerstva na početku trećeg panela, koji je vodila Jelena Spasić.

– Ono što je drugačije jeste način života koji je umnogome doprineo odlaganju trudnoće, te je veći i broj žena koje se bore sa infertilitetom. Međutim, isto tako, i tehnologija je znatno napredovala i omogućila parovima da imaju potomstvo koje možda ne bi dobili prirodnim putem. S ulaskom u reproduktivni period, ovarijalna rezerva se troši u svakom novom ciklusu, te broj i kvalitet jajnih ćelija neminovno opadaju s godinama. Pad fertilnosti počinje već između 25. i 30. godine, mada postoje velike individualne varijacije. Svaka žena ima određeni broj jajnih ćelija s kojima se rađa i koji je kod nekih veći, pa samim tim postoji mogućnost da rode dete i posle 40. godine, dok kod drugih to nije slučaj – kazao je prof. dr Ljubić, koji je poznat i po svom programu SEGOVA.

Program predstavlja grupu procedura kreiranih radi ponovnog uspostavljanja funkcije jajnika, poboljšanja reproduktivnog zdravlja i podizanja kvaliteta života uopšte. U najširim crtama, program se sastoji od upotreba sopstvenih faktora rasta i matičnih ćelija pacijenta sa ciljem aktivacije tkiva, i regeneracije i podmlađivanja funkcije jajnika. Prof. dr Ljubić je opisao slučaj pacijentkinje od 32 godine, koja se javila zbog izostanka menstruacije i koja je posle primene programa SEGOVA spontano ostala u drugom stanju i rodila zdravu devojčicu.

Veliku pažnju ovogodišnje Konferencije o reporduktivnom zdravlju žena privukla je dr. sci Staša Stanković, iz Univerziteta Kembridž, koja je posetioce upoznala s najnovijim otkrićima na polju genomske medicine.

Koristeći najnovije metode bioinformatike i biotehnologije, istražujem genetske uzročnike i biološke mehanizme reproduktivnog starenja i fertiliteta, kao i bolesti koje su usko povezane s menopauzom. Naučni rad je doveo do otkrića više od 300 genetskih biomarkera koji utiču na vreme ulaska u menopauzu. Takođe, istraživanje je pružilo i prve dokaze o mogućnosti manipulacije genima koja dovodi do produžetka reproduktivnog veka, to jest odlaganja menopazue i povećanja plodnosti – navela je dr Stanković i dodala da ti rezultati mogu dovesti do razvoja nove terapije za plodnost i produžetak reproduktivnog života žena.

Radi se i na razvijanju novih testova za dugoročnu procenu vremena ulaska u menopauzu i dužine trajanja fertiliteta. Ideja je da žene pomoću tih testova u ranoj mladosti mogu saznati kada će ući u menopauzu i u skladu s tim planirati rađanje. To je posebno važno za žene koje će i pre 40. godine ući u menopauzu, s obzirom na to da plodnost značajno počinje da opada i 10 godina ranije.

Svetska zdrastvena organizacija je na osnovu istraživanja došla do zaključka da 30 odsto pozitivnog ishoda vantelesne oplodnje zavisi od pravovremene i adekvatne psihološke podrške.

– Psihoterapija se savetuje parovima posle saznanja da ne mogu prirodnim putem ostvariti potomstvo. Parovima i pojedincima je teško da se nose s problemom neplodnosti, jer on obuzima celokupan život, utiče na emocije i na psihičko i sociološko stanje, pa je zato ovakva pomoć od velike važnosti.

Često nam se skreće pažnja na nedovoljnu informisanost ginekologa u domovima zdravlja, kasno upućivanje stručnjacima koji se bave infertilitetom, protivrečne informacije i mnoge druge prepreke koje zbunjuju pacijente – rekla je Ana Janković.

Trauma neplodnosti je jedno od najstresnijih iskustava koja neka osoba može doživeti. Osećaj gubitka može biti okidač za duševne poteškoće, a usled dugotrajnog stresa, predugog trajanja tuge i anksioznosti, može doći i do razvoja depresije.

Marija Ratković iz Centra za biopolitičku edukaciju i edukaciju iz oblasti javnog zdravlja govorila je o HPV infekciji, koja pogađa i do 80 odsto seksualno aktivnog stanovništva:

– To su naši roditelji, rođaci, prijatelji... Mislim da ljudi ne shvataju dovoljno da su pod rizikom. Najvažniji faktor javnog zdravlja je da HPV vakcina bude dostupna svima, jer samo tako možemo promeniti lošu statistiku. Najnoviji tip vakcine, koji je distupan i kod nas, štiti preko 90 odsto jer je reč o najčešćim tipovima humanog papiloma virusa. Važno je reći i da svi mogu da se zaštite – i mladi koji su već imali seksualne odnose, i stariji od 20 godina, ali je važno da vakcina bude besplatna. Nadam se da će se povećati gornja starosna granica za besplatnu zaštitu od raka i da će porasti interesovanje, posebno među mladima, te da u narednih deset godina možemo doživeti Srbiju bez onih vrsta raka koje izaziva HP infekcija.