Finski glavni grad Helsinki bio je na godinu dana tematska metropola – svetska prestonica dizajna 2012. Prva asocijacija na Finsku, međutim, barem u mom slučaju, nije dizajn, nego život najvišeg standarda u netaknutoj prirodi (osim možda puteva koji prolaze nepreglednim šumama kojima se, češće od automobila, lenjo vuku sobovi).

Ipak, pri pogledu na mnoge primere finskog dizajna ili skandinavskog u celini, postaje jasno da takvi jednostavni, prepoznatljivi, nerazmetljivi, a opet elaborirani oblici spontano proizlaze iz okoline. Uz toplo drvo, tu je kristalno čisto nebo na kojem prizor polarne svetlosti nije retkost, i naravno, svež vetar s pučine koji ispunjava nozdrve dok se šetate helsinškom pijacom između obilja baltičke ribe. Podjednako je jednostavna i finska zastava – položeni plavi krst na beloj podlozi, pri čemu bela simbolizuje sneg, a plava jezera.

Po kvalitetu života, obrazovanja, ličnim standardima, ljudskim pravima (tu su žene prve na svetu, još 1906, dobile pravo glasa, ali i pravo da se kandiduju na izborima), ma po svemu što može da vam padne na pamet, Finska je među apsolutnim svetskim rekorderima, a u Helsinkiju, njenom glavnom i najvećem gradu (600 hiljada stanovnika), to se jasno i vidi. Bulevar Esplanade, najpoznatija ulica, ne otkriva posebnu razmetljivost, koja Skandinavcima nije ni svojstvena, već savršene fasade, moćne automobile i dizajnerske radnje s ponudom gotovo do bizarnih detalja.

Opet, vizura Helsinkija nije ni tipično evropska. Grad se nalazi na nekih pola puta između Stokholma i Sankt Peterburga, a cityscape kao da odražava tu međupoziciju. Pogled privlače četvrtasti, konusni soliteri, često pak s proširenim krovom nalik na preveliku kapu. Taj stil svakako je tipičniji za gradove poput Moskve nego Pariza i povezan sa razdobljem od stotinak godina (1809–1917) u kojem je Finska bila veliko vojvodstvo u sastavu carske Rusije. Nad gradom se takođe nadvijaju crkve: protestantske, pravoslavne i katoličke. Uprkos sakralnoj dominaciji, u popularnoj kulturi, baš kao i u drugim baltičkim zemljama, još je snažna i prehrišćanska tradicija, pa se kao glavni verski praznici slave Božić i Juhannus – Ivanjska noć.

Pre veka u sklopu Rusije, Finska je tokom čitave svoje istorije pripadala Švedskoj. Na švedskom je čak napisan i izvorni tekst pesme Maamme, koja se izvodi kao finska himna, iako ta zemlja nema zvaničnu himnu. Na osnovama sovjetskog zakona o samoopredeljenju 1917. godine, Finska se osamostalila. Ipak, pravu samostalnost morala je da izbori ratom i teritorijalnim parničenjem sa Sovjetima, pa je mirovni sporazum sa SSSR-om kojom su joj pripale današnje teritorije sklopljen tek 1947. U odnosu na zemlje s kojima čini referentni kulturni krug – kraljevine Švedsku, Norvešku i Dansku – Finska je jedina republika i jedina koja je kao valutu uvela evro.

Jean Sibelius, slavni kompozitor čiji je lik pre uvođenja evra krasio novčanicu od 100 (finskih) maraka, u Helsinkiju ima „svoj“ park i veliki spomenik, a njegova Finlandia verovatno je najslavnija kompozicija te zemlje. Među bezbrojnim verzijama Finlandije je i ona koju je sam Sibelius napisao za solo na klaviru (izvorno nastala za simfonijski orkestar), a u najnovijoj interpretaciji poznati finski power metal bend Nightwish koristi je kao svoj koncertni intro na turneji Imaginaerium, kojom promoviše istoimeni album.

Osim tih koncertnih atrakcija koje se mogu videti u inostranstvu, Helsinki kao i svi veći skandinavski gradovi ima polivalentnu kulturnu scenu, sa brojnim „kućama kulture“, koje na jednom mestu nude clubbing, koncerte, zabave, pa čak i predstave i galerije. Ponekad u njima doslovce možete provesti čitav dan, učeći ili čitajući u biblioteci uz besplatni internet, a zatim u pauzi pogledati nove izložbe ili ručati u jednostavnom „kućnom restoranu“, a uveče produžiti na zabavu. Ako se zateknete u Helsinkiju, svakako posetite scenu Nosturi. Ona radi petkom do dva ujutro, a ostalim danima kraće. Drugo mesto koje preporučujemo je klub Onnela.

Meni, recimo, nikada nije dosta fileta sirove haringe mariniranih u medu i sosu od soje, ali kada se Helsinčani zasite baltičkih tradicionalnih poslastica, u zadnje vreme posežu za sočnom svinjetinom, knedlama i plzenskim pivom. Najtrendi restoran u ovom trenutku je Vltava, očekivano s češkom kuhinjom, u još jednoj art nouveau zgradi u centru.

A modna scena? Brendovi su mahom green i eco-frendly. Finsko-pariska dizajnerka Anna Ruohonen prošle godine dobila je ekološku nagradu finskog izdanja ELLE za kolekciju odeće koja se proizvodi isključivo po porudžbini, pa nema neprodatih, suvišnih primeraka. Na isti način radi i Paola Suhonen, čija je marka odeće Ivana Helsinki, zasnovana na etici u proizvodnji, prvi finski modni brend predstavljen na pariskim revijama. Središte mode čine butici u četvrti Pinavuori, koja se naziva Sohom Helsinkija. U tom kontekstu, opet tako skandinavski, moramo spomenuti i second hand prodavnice, centre „recikliranog“ stila i društveno odgovorne projekte. Butik The Green Dress, na primer, prodaje nošenu odeću i restaurira vašu staru odeću u dosluhu sa savremenim tendencijama, a na svaki kupljen par cipela Toms jedan par cipela dobija dete skromnih materijalnih mogućnosti. Na tom zgodnom mestu takođe se mogu iznajmiti torbe Gucci i Marc Jacobs.

Inostrani high street cluster Marimekko okuplja više od 30 brendova odeće i aksesoara, a uključuje i dizajn enterijera, posebno kuhinjskog. Proizvode posude, šoljice, čaše i mnogo drugih predmeta koji bi se mogli svesti pod ponudu vrhunske radnje za kupovinu poklona.

Osim proglašenja Helsinkija svetskom prestonicom dizajna, najveća je novost u ovom gradu modni dvomesečnik Revs (skraćeno od revolutions). Sam naziv ne odnosi se na društvenu pobunu, kako kažu urednici, nego na promenu pogleda na modu i stil. Na prvi pogled Revs je zanimljiva kombinacija eskapističke mode i naturalističke i često neobrađene fotografije.

Uz jezik koji je čak i većini Evropljana nerazumljiv, jer ne pripada ni jednoj od dominantnijih porodica, brojke su jedino relativno sredstvo komunikacije u Finskoj. Ona je posebno dobrodošla u slučaju cena. Eufemisitčki rečeno, grad u kome žive ljudi visoke kupovne moći, Helsinki ne samo što je skup za naše prilike nego će vam od cena zaklecati kolena! Imajte to na umu i kada sedate za volan. U Finskoj se novčane kazne za saobraćajne prekršaje ne određuju paušalno, već prema visini prihoda prekršioca – upravo je u Helsinkiju pre desetak godina ispisana najskuplja kazna svih vremena. Anssi Vanjoki, tadašnji direktor telekomunikacionog giganta Nokia, vozio je svoj Harley Davidson brzinom od 75 km/h (umesto dopuštenih 50) i policija mu je za to „divljanje“ po gradu odredila kaznu od 116.000 evra!

Kao i u celoj Skandinaviji, u Finskoj su posebno skupa alkoholna pića, iako ona nije, poput ostalih, monarhija sa tzv. alkoholnim monopolom. Takođe, neka jača alkoholna pića (u koje spada i pivo, s više od 4,7% alkohola) uopšte se ne mogu nabaviti u slobodnoj prodaji, već samo u restoranima. Zato su u Helsinkiju popularni dnevni i noćni „izleti“ megatrajektima i kruzerima u obližnji Talin ili na neku dalju destinaciju, tokom kojih se partija uz pića iz brodskog duty free shopa (koji se otvara tek kada brod uplovi u međunarodne vode).

Ako se nađete u Skandinaviji, nikako nemojte da propustite krstarenje takvim trajektom. Uz popularne sadržaje na brojnim brodskim pozornicama – stand up komičari, mladi pevači, mađioničari i drugi artisti – kako noć odmiče, posebna atrakcija sve više postaju sami putnici. Do jutra se zaista svašta može videti, a i doživeti.

ZGRADE KOJE GOVORE O CELOJ ZEMLJI

Najreprezentativnije građevine nastale su u razdoblju Jugendstila, odnosno art nouveaua. Najpoznatiji arhitekta iz tog doba, Eliel Saarinen, otac je još slavnijeg Eera, jednog od stubova savremene arhitekture. Mnoga druga helsinška zdanja projekat su još jednog finskog arhitekte svetskog glasa, Alvara Aalta, poznatog po korišćenju prirodnih materijala i sklonosti izvrtanju graditeljskih kanona, stvaranju „organske forme koja diše“, kako je u filmu Hana i njene sestre takvu arhitekturu opisao Woody Allen. Deo grada koji se razvija sa proglašenjem Helsinkija prestonicom dizajna svakako je Cloud City, četvrt puna antikviteta, butika, galerija i sličnih prodavnica, izrađena uz strogo poštovanje zakona održivosti.

Tekst: Ivan Salečić