Za neke ljude ne postoji (letnji) odmor ukoliko glavna plaža nije ona gde vam se stopala gube u mekom, svilenkastom pesku, a za ulazak u vodu vam nisu potrebne sunđeraste patike ili najveća moguća veština izbegavanja da povredite stopalo. Takav je, na primer, moj najbolji drug koji mi na svaku sliku sa Jadrana gde moja duša upija vitamin D na steni ispod borove šume, šalje: „Ana, kako možeš da uživaš na kamenu?“ Mogu, ali o tome nekom drugom prilikom.
Sada bih se fokusirala na ljubitelje peska i odvela ih daleko, skoro na kraj sveta, do Australije, gde se nalazi Frejzer (Fraser Island), najveće peščano ostrvo na svetu. Da sam se kojim slučajem zatekla u nekom kvizu, garant bih ozbiljno omanula, a Milica iz Potere bila bi ubeđena da sam znala, jer nikada ne bih rekla da je najveće peščano ostrvo smešteno baš na severoistoku Australije, u državi Kvinslend, i da shodno aboridžinskom imenu ostrva K’gari koje u bukvalnom prevodu znači raj, predstavlja pravu oazu jedinstvene prirode koja krije i jedinu prašumu na svetu koja raste na pesku! Da, ne biste verovali koliko i kakvo drveće ovde raste iz peska!
Ono što vas prvo sačeka i oduševi kada kročite na tlo ostrva (dva su moguća načina da dođete ovde i oba uključuju trajekt bilo sa Rainbow Beacha ili iz Hervey Bayja) jeste taj peščani autoput koji ide celom dužinom ostrva, odnosno celih 123 kilometara, na kojem je velikim delom dozvoljeno voziti do 80 kilometara na čas što, naravno, mnoge ne zaustavlja da voze i do 140 km. Ovde je jedino moguće i dozvoljeno da vozite terenska 4WD (vozila na četiri pogona) koja su napravljena za lošije, klizave terene i naravno da obezbedite i pune ATV gume koje mogu da idu po pesku. Pesak je ovde neverovatno tvrd i utaban, pa ispod točka na autoputu ne osetite rupe jer je sve glatko i ravno, ali kako plima i oseka rade svoj posao svaki dan, bitno je takođe ispratiti satnice kako ne biste morali da čekate da se voda povuče. Ako već skrenete sa puta i krenete popreko, tu vas već čekaju izazovi sa dinama, rupama i konstantnim truckanjem, te je preporuka da budete smešteni na desnoj strani ostrva koja je prohodna, gde je dozvoljena vožnja i gde su glavne atrakcije.
Lepota Frejzera je što na njemu nema naselja, tek poneki privatni smeštaj i dva hotela (Eurong i Kingfisher Bay) što ostrvo čini vrlo popularnim za kampovanje i spavanje pod zvezdanim nebom. Većina ljudi koja dođe, dolazi sa idejom da kampuje i uživa uz okean, koji velikim delom nije za kupanje, ali privlači svojom grandioznošću i savršena je scenografija za roštilj, posebno malo pre zalaska sunca. Naravno, mnogi ovde dolaze i zbog pecanja pa ćete uz sam peščani autoput često nailaziti na uporne i strastvene ribolovce svih mogućih generacija. Ukoliko pak niste za roštilj, pecanje i vožnju, ostrvo vas neće ostaviti na cedilu već će vas namamiti da uživate u Champagne Pools (prirodni bazeni u stenama koje zapljuskuje Pacifik), zatim u jezerima sveže vode (ima ih 40, najveće je Boemingen, a najdublje Wabby) od kojih je najlepše Lake McKenzie sa nestvarno plavom vodom, te šetnji kroz prašumu koja je dom čak 350 vrsta ptica, ali i neverovatno visokom drveću poput satinay koje raste i do 50 metara u visinu.
Tips: #top preporuke
• Kirrar Sandblow sa svojim paletama peska od najčistijeg (beli silicijum) do raznolikih mešavina koje stvaraju vetrovi
• The Pinnacles, prekrasne geološke formacije u krem i narandžastim nijansama, vidljive s plaže u središtu ostrva
• The Champagne Pools, kamene formacije na plaži omogućuju okeanskoj vodi da oblikuje bazene u kojima se možete rashladiti i igrati u peni
• Kopnena slatkovodna jezera nude spektakularan pogled i neverovatne boje, a bele peščane plaže azurnoplavog jezera Mackenzie učiniće da se osećate kao da ste baš na kraju sveta , dok će vam topla narandžastožuta voda jezera Garawongera biti kao da se kupate u šoljici čaja! I to nije sve, imate još jezera Boomanjin, Birrabeen, Allom…
• Eli Creek, gde vas mala reka duboka tek nekoliko metara nežno prenosi do okeana pod senkom drveća. Uzmite svoju bovu i prepustite se prozirnoj vodi, s nogama i očima u vazduhu ! Osim toga, ne ustručavajte se da napunite svoje boce vode ovde uzvodno od reke, gde je voda čista i pitka!
• Ne propustite izlazak i zalazak sunca na zadivljujućoj plaži i autoputu 75 Mile!
• Takođe, moguće je preleteti ostrvo avionom ili helikopterom i sleteti na plažu, pa razmislite i ovoj jedinstvenoj avanturi koja oduzima dah i to baš pored nasukanog broda Maheno koji je tokom II svetskog rata ovde završio nakon brodoloma, prevozeći humanitarnu robu sa Novog Zelanda
Ono po čemu je ostrvo takođe poznato jeste susret sa divljim psom dingom koji je australijski simbol i uz koale i kengure jedna od životinja koje morate videti tokom posete Down Under zemlji. A jedno od najboljih mesta da vidite dinga i to izbliza jeste ostrvo Frejzer.
Dok u drugim delovima zemlje mogu varirati u boji, dingosi su ovde gotovo uvek peščano smeđe boje, srednje veličine, težine od 13 do 20 kg kada potpuno narastu i umeju da putuju i do 40 km dnevno u potrazi za hranom, hraneći se bilo čime što nađu, uključujući tu i sitnu divljač, voće, biljke pa čak i strvinu. Oni su oportunistički lovci i loviće sami ili u čoporu, napadajući sve što nađu pa se zbog toga dingo smatra opasnom životinjom. Iako izgledaju plašljivo i vrlo izgladnelo, bar oni koje smo mi videli, preporuka svih rendžera je da im, kada ih vidite, ne prilazite i da držite štap u drečavo narandžastoj boji pored sebe. Možda se mogu činiti slatkim i izgledati poput običnog kućnog psa, ali kako imaju instinkte i nagon svih grabežljivih sisara, većina kampova i odmarališta ima ogradu za zaštitu, tako da gosti mogu slobodno lutati bez brige da će naići na ove divlje pse. Takođe, ovde je zabranjeno hraniti ih i ukoliko vas uhvate da to radite, sledi novčana kazna od minimum dve hiljade dolara.
Pored dinga, tu je i mogućnost posmatranja kitova, koje je u periodu zime vrlo popularno među turistima. Zaliv Hervey Bay smatra se inače svetskom prestonicom posmatranja kitova, ne samo zbog broja kitova, već i zbog toga što se posmatranje odvija u mirnim, sigurnim vodama koje štiti ostrvo Frejzer. Više od 1500 kitova posećuje Hervey Bay na svojoj migraciji južno do Antarktika u avgustu, septembru i oktobru. Kitovi mogu ostati u zaštićenoj uvali ostrva dva dana ili čak i do dve nedelje. Strogi propisi osiguravaju da brodovi za posmatranje kitova, plivači i avioni ostanu najmanje 300 metara udaljeni od kitova i ne uzrokuju da ove životinje menjaju smer, brzinu ili ponašanje.