Hteli mi to ili ne, s njima provodimo (minimum) osam sat dnevno. Oni čak bolje i od nas znaju da li ćemo i koliko ćemo zakasniti na posao, pijemo li kafu bez kofeina i šta ćemo odabrati za ručak. Takođe, upoznati su i kada ćemo „pobeći“ na pauzu, hoćemo li odugovlačiti sa poslom ili histerisati ako stvari ne idu kako smo zamislili. Kolege su posebna vrsta ljudi koja nam je nametnuta i kojoj smo pripali sticajem okolnosti ili silom prilika. Mogu, i ne moraju, biti naših godina, mogu da (obično ne) slušaju istu muziku, često nas gnjave fotografijama svoje dece i obavezno, ali obavezno, daju sve od sebe da nas podsete kako su ili novi u poslu, ili smo mi početnici pa „neki red mora da se zna“. Voleli ih mi, ili ne, oni su naša svakodnevica, osobe s kojima delimo prostor i o kojima pričamo kada taj prostor napustimo. A šta ako nam se neki od njih baš dopadnu i poželimo ih za prijatelje?

Stara kineska poslovica kaže da je sklapanje prijateljstva na radnom mestu put bez povratka – kako bi naivan pristanak na piće posle posla mogao da preraste u nepromišljeno kukanje na šefa ili ispovedanje o intimnim dilemama, što opet može rezultirati lavinom neželjenih posledica, od pada produktivnosti i izdaje poverenja do otvorenog favorizovanja i nameštanja otkaza. Ali, baš kao što je i izreka „radi kako ti se kaže“ nestala iz carstva modernog radnog okruženja, tako je i ideja da ne treba mešati posao i prijateljstvo odavno ostala zaglavljena u liftu zgrade u kojoj radite. 

Kako je koncept četrdesetočasovne radne nedelje praktično iščezao (sve više nas radi i po pet, pa čak i deset sati više od toga), prijatelji na poslu mogu biti dah svežine i slamka spasa u borbi protiv sindroma sagorevanja. Tome u prilog, uostalom, govore sve brojnije studije koje se bave istraživanjem međuljudskih odnosa na radnom mestu. 

Tako je, na primer, istraživanje koje je 2012. godine sprovela agencija Gallup u SAD-u pokazalo da građenje prijateljstva na poslu donosi osećaj zadovoljstva kod polovine zaposlenih. U istoj anketi, samo deset odsto ispitanih izjavilo je kako oseća mir i spokoj sve dok su njihovi odnosi sa ostalim kolegama striktno profesionalni. Bez obzira na to da li ih vidite kao rame za plakanje posle debakla na sastanku, mejla poslatog pogrešnoj osobi ili kao saborca s kojim ćete popiti džin tonik na kraju radne nedelje, osećaj pripadnosti maloj kliki u kancelariji pomaže da se stvori verovanje u svrsishodnost po sistemu „zajedno smo u ovome“. Sudeći po studiji koju je prošle godine sproveo Linkedin, ovu vrstu solidarnosti čak 46 odsto zaposlenih širom sveta smatra preduslovom za sreću (čitaj ostajanje pri zdravom razumu).

Christine Riordan, ekspert na polju razvijanja liderskih veština sa univerziteta Kentucky u SAD-u, prijateljstva na poslu poredi sa sklapanjem prijateljstava na frontu. U svom blogu We all need friends at work, Riordan piše kako su brojne studije pokazale da su vojnici izgradili snažne veze tokom ratnih pohoda, delom zbog toga što su verovali u misiju, delom zato što su mogli da se oslone jedni na druge deleći dobro i zlo. Ukratko, prijateljstvo podstiče lojalnost grupi, a to opet rezultira većom disciplinom i posvećenošću – svuda, pa i na poslu.  

Jeste li nekada imali osećaj da, kada ste pod velikim pritiskom, samo kolege mogu da vas razumeju i podrže? Sigurno da jeste. Ovo je posebno dragoceno ukoliko se bavite stresnim zanimanjem jer, u tom slučaju, imati bliskog prijatelja na radnom mestu znači da svakodnevno idete na posao dobro raspoloženi uprkos stresu koji vas tamo čeka. To znači da imate nekoga s kim možete da se smejete i plačete, nekoga ko zaista razume koliko situacija može biti teška. Istraživanje o radnim navikama u Australiji pokazalo je da je 67 odsto ispitanika odlučilo da ostane na svom radnom mestu baš zbog dobrog odnosa sa kolegama i taj razlog stavili su čak i ispred fleksibilnijeg radnog vremena, povišice i unapređenja. 

Benefit od građenja prijateljskih veza prepoznali su i poslodavci. Pod parolom „posao čine ljudi“, mnoge kompanije uvele su praksu team buildinga koji podrazumeva raznorazne razonode za zaposlene u cilju podsticanja i razvijanja lojalnosti firmi – od preznojavanja na kartingu i paintballu, do baškarenja u kojekakvim banjama. Mnogima to neće uticati na povećanje plate, ali na samopouzdanje sigurno hoće. Realno, koliki god da ste mrgud u kancelariji, ako zablistate na fudbalskom terenu braneći boje svog tima, velika je verovatnoća da ste od ponedeljka zvezda sektora, a to čak i vama može izmamiti osmeh na lice i dovesti vas u iskušenje da sa nekim podelite ručak. 

Ja volim svoje kolege, čak i te mrgude. Eto, rekla sam! Za razliku od onih koji sve ravnodušno gledaju sa strane, verujem da su stvari mnogo lakše kada ih radite sa strašću i koliko to može da doprinese uspehu. Iz iskustva mi je poznato da imati prijatelje na poslu znači imati nekoga ko vam čuva leđa, uz koga možete da se smejete svemu, čak i bedi u koju ste zapali jer plata kasni. Svesna sam da je kraj mene neko ko zna šta znači pisati tekst do tri ujutru, bezuspešno (ali uporno) juriti sagovornika danima i nemati vikend tri nedelje zaredom. Sigurna sam kako me neko ozbiljno sluša i kada pričam sama sa sobom i obraduje me mojim omiljenim slatkišem – kohom – za rođendan. Uverena sam da u trenucima najvećeg beznađa jedan spontano organizovan kolektivni roštilj u nečijoj vikendici popravlja raspoloženje koje će potrajati nedeljama. Takođe mi je poznato kako sa kolegama mogu da napravim bend koji će ostali bezrezervno podržati i oduševljeno aplaudirati čak i onda kad se falšira. 

Načina za uspostavljanje prijatnije atmosfere koja će obojiti korporativno sivilo ima, dakle, bezbroj. Slušajte svoje instinkte i ulažite u međuljudske odnose. Jedno je sigurno, čak i ako ne želite prijatelje na poslu, još manje biste poželeli neprijatelje iz tih redova. Dovoljno dobar razlog da, ako ništa drugo, za početak pozovete kolegu na kafu, zar ne?

Does & Don’ts

Vodite računa. Prijateljstvo je jedno, a familijarnost nešto sasvim drugo. Neka granica bi, ipak, trebalo da postoji. U ovih pet slučajeva nikako ne bi trebalo da odigrate pogrešno.

Grljenje – ako želite ovako da izrazite podršku, gledajte da bude adekvatan trenutak (nesrećan slučaj ili unapređenje), inače ostavite ove izlive prisnosti za posle posla. 

Pokloni – u redu je da kolegi date poklon, ali samo u slučaju da ga dajete svima. U suprotnom, zagarantovana je zavist onih koje ste ignorisali.

Smejanje – lepo je zabavljati se dok radite, ali ako se iritantno i glasno kikoćete dok čitate neki mejl, samo ćete iznervirati prisutne.

Rokovi – poštujte tuđe rokove jer rizikujete ozbiljne konflikte i sabotiranje kada vam to bude najmanje trebalo.

Primedbu tipa „Već ideš?“ nikako, ali nikako, ne bi trebalo da uputite nekome ko tačno u pet odlazi kući. To će vam zameriti više nego glasan smeh i probijanje rokova zajedno.

Tekst: Jasmina Lazić