Kada govorimo o stvarima koje mogu da se kupe, a imaju nekakve korice koje drže sadržaj, zašto je uopšte važno da li nam se korice dopadaju? Kada kupujete dušek, na primer, da li vam je važno šta se nalazi unutra ili kako dušek izgleda spolja? Odgovor je jasan - jer će on svakako stajati pokriven posteljinom. Slično je i sa kupovinom knjiga, da li je važno da vam se dopadnu korice? Sigurno interesantne korice mogu da privuku, ali sadržaj knjige je ono što kupujete. Iako će ta knjiga stajati vidljiva na polici, vama i dalje nije kriterijum izgled korica.

Zašto je onda toliko važno kako izgleda bočica parfema ili kutija u kojoj se nalazi krema?

Početkom dvadesetog veka postojale su dve maskare – Rimmel u Evropi i Maybelline u Americi. Sadržaj obe bio je vazelin i ugalj, u određenom odnosu. Tada nikome nije bilo važno kako izgleda pakovanje te maskare, jer izbor nije postojao. Do danas, tehnologija je razvijena toliko da je svaki proizvođač u mogućnosti da napravi vrhunski sadržaj i, suštinski, maskare se danas ništa značajno ne razlikuju, osim - po pakovanju.

15 interesantnih stvari o maskari koje sigurno niste znali

Što se čitave kozmetičke industrije tiče, postoji bezbroj brendova koji prave iste proizvode, a jedino što pravi razliku je ime, tj. brend i njegova reputacija.

Tok misli mi je zapravo pokrenula velika dilema - koju kremu za ruke da kupim. Sa jedne strane, znam da mi je dvadeset puta jeftinija Atrix sasvim dovoljna, sa druge sam na klik od poručivanja Byredo Bibliothèque, na sve to potpuno svesna da je jedina stavka na strani Byredo ta što odlepljujem na estetiku brenda. Mini dramu u mojoj glavi okončala je koleginica kada mi je otkrila 22|11 Cosmetics u kom sam pronašla zlatnu sredinu, Hand Assistant - hvala Anja.

Onda sam se setila kako sam više od mesec dana uzbuđeno čekala Byredo x Ikea kolaboraciju. I znate šta? Nisam je kupila, jer mi se nije dopalo pakovanje. Polovina čaša za olovke ili četkice su mi reciklirana pakovanja sveća, i ovo nikako nije odgovaralo mojoj estetici. Verujem da je u njega uložen trud i razmišljanje, ali ja sam ipak pre za elegantan dizajn Diptyque staklenih čaša.

Postoji određeno, svrsishodno, pravilo po kom slažem kozmetiku ispred ogledala, i ne možete da verujete koliko me nervira postojanje proizvoda koje moja koža toliko voli i neophodni su tu, a radije bih ih sakrila. Među njima sigurno nije Chanel i pakovanja poput Le Masque koje bih nosila i na ogrlici oko vrata da mogu, ali za koje nisam sigurna da ima stvarnu svrhu u mojoj rutini. Tako dolazimo do zaključka da se, bar moja kolekcija, deli na proizvode koji rade i one koji mi zbog savršenog izgleda na trenutak izazivaju radost i osećaj luksuza.

Da li su zaista dobri? Probali smo 7 kultnih proizvoda za lepotu

Na polici mi već pet do sedam godina (dve selidbe) stoji Zara Oriental parfem, potrošen do pola. Ni tada mi se miris nije dopao, a ni činjenica da ispari posle sat vremena. Zašto i dalje nije u kanti? Zato što je pakovanje prelepo. Sreća pa sam nedavno otkrila The Perfume Atelier parfeme koji u sličnom pakovanju imaju neuporedivo bolju materiju.

Ne mogu da ne pomenem proizvod čiji izgled niko živ ne voli, a niko ga ne vadi iz torbe – Carmex. Zar ne bi bilo bolje da taj obožavani sadržaj stoji u nekom, na primer, sleekcrnom pakovanju umesto žutom?

Činjenica je da je svakoj esteti važno kako nešto izgleda i koliko god poricali, svi bismo voleli da nam na polici u kupatilu budu kao skulpture poređane minimalistički dizajnirana i elegantna pakovanja poput onih Chanel. Nije toliko značajno kako ambalaža jednog kozmetičkog proizvoda izgleda, ali iz nekog razloga luksuznijem pakovanju više verujemo. Ne tako (diskutabilno) atraktivna pakovanja kupujemo samo ako u proizvod već imamo opravdano poverenje. Naslovnica nije bez razloga najskuplja strana magazina. Bez obzira na znanje, lepe korice dovoljne su da prodaju artikal, ali iskustvo nas uči da je sadržaj ipak ono zbog čega ga koristimo.

Tekst: Dunja Đokić