Ovaj luksuzni događaj u FW kalendaru, prepun sjaja koji iščekujemo sa nestrpljenjem, i na kom se održava preko 90 revija koje su "injekcija" od 400 miliona evra za parisku ekonomiju, "star" je više od jednog veka.

Pre Fashion Week-a kao takvog kakvog ga znamo, postojala je samo moda, a pre toga... pa nije vredno pominjanja.

(Kakav start Pariske nedelje mode! Dior priredio plesni i modni spektakl koji je OČARAO sve!)

Moda kakvu poznajemo – umetnička forma koju definišu ipak određena odevna pravila koja teže inovacijama – rođena je u salonima francuskog kralja Louis XIV.

(20 legendarnih izjava Karla Lagerfelda)

Njegov dvor je bio mesto na kom su se okupljali glamurozni ljudi, čije su kreacije i stil kopirali svi, pa recimo svuda.

Tokom 1850-ih, francuski dizajneri su prepoznali priliku da svoje modele odjednom pokažu odabranoj grupi klijenata visokog društva, umesto da organizuju desetine individualnih prezentacija i konsultacija.

Jedan čovek po imenu Charles Frederic Worth, posebno je zaslužan za osnivanje prve pariske kuće visoke mode, koja je prihvatila i promovisala ovu inovaciju.

Ovaj "defile" mode vršen je po potrebi i sporadično narednih 100 godina.

Tek 1945. godine, novonastao Chambre Syndicale de la Haute Couture čini ih neophodnim.

Njihovo insistiranje na prezentacijama koje su sadržale najmanje 35 komada dnevnih i večernjih haljina, zapravo je bila reakcija na pisanje njujorške publicistkinje Eleanor Lambert koja je osnivač NYFW-a.

Od tada francuske modne kuće dominiraju i kroje globalni "ukus", dok su američki dizajneri često kupovali licence kako bi kopirali njihov dizajn. Kako su se šezdesete završile, stvari su počele da se menjaju, te su pariski dizajneri morali neprekidno da se razvijaju, kako bi održali korak sa svojim kolegama iz Njujorka.

Njihovo (glavno) suočavanje se desilo 1973.godine, kada je formiran Federation Francaise de la Couture a sve pariske revje održane pod jednim imenom i (krovom) u Semaine de la Mode.

U čast toga ali i za prikupljanje novca za restauraciju čuvene palate Versaj, održan je modni događaj koji do tada nije bio viđen, ali ni kasnije.

Pamtimo ga pod imenom "Bitka kod Versaja" ili ti Battle of Versailles.

Pet američkih dizajnera: Oscar de la Renta, Bill Blass, Anne Klein, Halston i Stephen Burrows, protiv pet francuskih: Yves Saint Laurent, Hubert de Givenchy, Pierre Cardin, Emanuel Ungaro i Marc Bohan za Christian Dior.

Saint Laurent se pojavio u Bugatti limuzini na modnoj pisti, Dior je imao Pepeljuginu kočiju od bundeve u rukama, dok je Ungaro to uradio sa ciganskim karavanom iscrtanim nosorogom. Liza Minelli je zabavljala Amerikance, dok je Josephine Baker pevala za Francuze, a publiku (ukupno 700 zvanica) činili su princeza od Monaca - Grace, Andy Warhol i Elizabeth Taylor.

Iako su Francuzi priredili show, Amerikanci su sa crnim modelima i mladalačkom modom ukrali show i oduševili publiku.

Nakon toga Pariz nije imao slične revije, ali je ipak opstao kao najznačajniji modni grad na svetu, mesto u kom se održava najbitniji i najpopularniji FW.

Za to su mahom zaslužne čuvene, legendarne pariske kuće koje i dalje prikazuju svoje kolekcije isključivo u francuskoj prestonici - Chanel, Dior, YSL, Givenchy, LV, Chloe, Jean Paul Gauthier i dr.

Takođe moramo da napomenemo kako je za vreme FW u Parizu popunjenost u hotelima izrazito visoka, čak 93.9%, te da sam PFW poseti preko 1.500 novinara iz pedeset država.

Odbrojavanje do novog PFW izdanja može da počne!

Tekst: Ana Dodig i Tijana Mišović

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/