Iako je kuća Valentino duboko ukorenjena u italijanskoj prestonici, modna publika je navikla da njene kolekcije gleda pod svetlima Pariza. Zato je odluka Alessandra Michelea da reviju za sezonu jesen/zima 2026. vrati nazad u Rim imala poseban odjek. Smeštajući spektakl u raskošne odaje palate Barberini, dizajner nam je predstavio liniju pod nazivom Interferenze, iskoristivši je da analizira odnos između strogih društvenih normi i nesputane želje za isticanjem.
Zvanično saopštenje brenda objašnjava da ovo zdanje nije izabrano samo kao vizuelno impresivna pozadina. Michele je posmatra kao prostor u kom se sudaraju različite sile, gde arhitektonska pravila i čisti glamur žive u simbiozi.
Zanimljiv detalj koji je pratio reviju bila je sama pozivnica. Gosti su dobili repliku dugmeta sa biste kardinala Pietra Valiera, uz kratak esej o istoriji umetnosti. Naime, u Berninijevim baroknim portretima, ono je predstavljalo tačku zatvaranja i kontrole. Alessandro se ovim detaljem majstorski poigrao, sugerišući da u svetu mode otkopčavanje samo jednog ili dva dugmeta potpuno menja način na koji percipiramo odeću, prebacujući je iz svedenog u provokativno.
Povratak osamdesetih i estetika tenzije
Na runwayu smo videli kolekciju satkanu od tenzije i kontrasta. Kožne jakne naglašenih ramena jasno su asocirale na estetiku osamdesetih, dok su uzane farmerke oivičene finom čipkom i nabrane bluze sa satenskim pojasevima donosile dozu buržoaskog chica. Michele je vodio dijalog s arhivom kuće Valentino, koristeći nabore i drapiranje kako bi postigao efekat rimske boginje, ali sa i dalje veoma jasnim uticajem pariskog stila.
I dizajner je u razgovoru nakon showa istakao da mu je nadahnuće bila žena osamdesetih. Naravno, nije se zaustavio na pukoj retrospektivi. Jarke boje spajale su se u neočekivanim kombinacijama, gornji delovi odeće otkrivali su telo kroz svetlucave kaveze od kristala, a prozirne lavanda hulahopke poslužile su kao trik za rušenje konvencionalnih pravila odevanja.
U galeriji pogledajte još lookova.
Jasno je da kreativni direktor ne beži od svoje prepoznatljive estetike obilja i maksimalizma, već tu raskoš pretvora u alat za preispitivanje forme. Baš tako i linija Interferenze slavi modnu kontradikciju, dokazujući da se najbolji trenuci dešavaju tamo gde se pravila prekrše i gde luksuz dobije neočekivani oblik.
