Već nekoliko sezona unazad princip manekenske figure u kupaćim kostimima koje mame sa fashion naslovnih strana pao je u drugi plan, zarad realne slike ženskog tela i javnog podizaja svesti o body positive principu. Ovu tvrdnju dokazuje i naša Elle naslovnica od prošlog avgusta koji je krasila aktiviskinja Kata Ivakić, koja je bila naš prvi značajan korak u osporavanju pojma tzv. idealne ženske građe i nametnutih fizičkih standarda lepote.

Interesantno je da kada ovaj fenomen sagledamo kroz istoriju, vidimo da se ideal ženske siluete glorifikovao na potpuno različite načine. Pre hiljade godina, skulpture i umetnička dela prikazivali su ovaj ideal kroz obline i punu siluetu, dok u novije vreme, krajem 20. veka, tanki modeli diktirali su anoreksičan look kroz stranice modnih časopisa. Sada se novooblikovane pozadine slave „lajkovima“ na društvenim mrežama. I sve se čini da su ipak društvene mreže donele jednu pozitivan imapkt, koji slavi realnu sliku divercity filozofije (naravno kada se oduzme momenat korišćenja aplikacija za sužavanje struka i produženja nogu).

Svako vreme ima svoj karakterističan prikaz telesnog ideala žene, sve od statue iz drevne Grčke, Afrodite, boginje seksualne ljubavi i lepote, nazvane Venera iz Milosa, koja prikazuje male grudi, ali je oblikovana uvijenom figurom i izduženim telom, preko prikaza flamanskog slikara iz 17. veka Peter Paul Rubensa koji je popularizovao izraz „rubeneskue“, što znači punašna ili zaobljena, jer je često prikazivao žene sa zaobljenim tipovima tela na svojim delima. Takva je i „Gibsonova devojka“ koju je patentirao 1890-ih američki umetnik Čarls Dana Gibson svojim ilustracijama za mejnstrim magazin “elegantno popunjenih” visokih žena, ali sa tankim strukovima. Pa sve do stajliš ikona dvadesetog veka poput Merilyn Monroe, Twiggy, Jacky Kennedy koje su reprezentovale revolucionarne dekade, pa se čak smatra da se tih šezdesetih i sedamdesetih desio trenutak kada se žensko telo oslobodilo. Ipak, ideja da su se žene nakon te tačke odjednom postale potpuno slobodne u svom telu je samo privid. Možda se više nisu stezale u korsete, ali društveni i medijski pritsci šta predstavlja “idealno” žensko telo su rasli sa pojavom supermodela devedesetih, pa su Cindy, Naomi i Linda do danas održale status savršenosti.

I dok se poslednjih decenija ova perfekcija ženske figure manifestuje kroz manje mršave ili više mršave, izgladnjivanje i heroine chic, čini se da se ova ideja sve više zamenjuje tezom zdravog života, izgleda i samopoštovanja koje prati prirodan izgled i postulat da je “lepota zaista u očima posmatrača”.

Međutim, u generaciji društvenih medija potrošači žele da znaju ženu koja stoji iza odeće. Žele da vide šta jedu na Instagramu, gde izlaze na Snapchatu i šta misle na Twitteru. One danas samosvesno ističu koiliko su potpuno oblikovana i duhovita ljudska bića puna samopouzdanja, a ova ljudska bića su umorna od ućutkivanja!  

Ali dolaskom leta vraćamo se na praktičnu primenu mode i pitanja, a gde pronaći idealan model kupaćeg kostima po ličnim standardima oblika tela i stila? Kao neko kome se oblik tela prečesto menja, a odlazak u kabinu sa tri različita broja i modela kupaćih kostima u ruci je poznat teren nesigurnosti u traženju najboljeg fashion izbora za plažu, pa dok tiho kreće tešenje da je fenomen “vanaty sizing” zapravo krivac, razmišljam koji brend ima lookbook slikanih modela na realnim devojkama koje nisu manekenke. Kreće praktično istraživanje na tržištu koji to beachwear brendovi zaista poštuju body positive princip, ali naravno i trend notu našeg ličnog stila koja nam je ipak svima na visokoj lestvici važnog kriterijuma, zar ne?

Odmah mi na pamet pada par lokalnih brendova koji najduže na tržištu proizvode kupaće kostima, a koji su po mojoj estetici. Među njima su svakako Nina Rajek, MO Swimwear, Coast, Nina Kalavaris, Paspul, ali konsultacije u ovoj ličnoj debati tražim sa Marinom Vlaški, osnivačicom Alanov brenda koji je ipak moja prva ljubav, a čije jednodelne kupaće kostime nosim od prvog dana njihovog nastanka od pre pet godina.

Čvrsto verujem u Alanov stav koji svojim kampanjama, mantrom i modelima slavi žensku moć i lepotu u njenom pravom realnom obliku koji čini svaku personu unikatnom i jedinstvenom. Tako da sam Marinu i pitala nešto više o filozofiji njenog brenda koji je netipičan za brend kupaćih kostima: kako naše domaće tržište reaguje na ovaj divercity momenat koji ne percipira ustaljene idealne ženske figure i kakav je realan feedback tržišta kada je real natural look u pitanju?

“Kreiranje kupaćih kostima za odrasle je nekako za mene bio prirodan razvoj događaja. Doduše, vrlo spontan. Početak je bio vezan za odluku da sebe i svoje drugarice obradujem komadima koji su odudarali od preovlađujućeg trenda. Da se nezavisno od vlastite fizičke građe i trendova žene odlučuju za te modele, jer ih čine lepim i ženstvenim na plaži. Ako treba da izdvojim posle pet godina nešto na šta sam izuzetno ponosna, to je odnos i svakodnevna komunikacija što direktna sa svakom ženom koja naručuje, što preko društvenih mreža, koje su i same izabrale naziv za svoj tim – Alanove. Intimno mislim da je to publika koja je sama pronasla Alanov i prepoznala ga kao svoj brend. Da u svemu bude mere. Zato mislim da on odlično komunicira sa svojom publikom, nudi im osećaj komfora, ženstvenosti i slobode na način na koji neki drugi brendovi nisu uspeli.”

Body positive je mnogo više od trenutnog trenda, on je pokret koji nas osnažuje da budemo svoje, da se prihvatimo i ne stidimo, čak iako su nas godinama u to uveravali. Njim vladaju žene koje su van uniformisanosti, koje govoreći za sebe govore i za druge dajući im moć, to su istomišljenice koje žele da se bore za isti cilj. Upravo takve, realne žene prikazuju na Instagramu modele kupaćih kostima koje je Marina kreirala. Dolazimo do zaključka da određeni modni saveti postoje, ali njih možemo i ne moramo da sledimo. Primera radi, jednodelni kupaći kostim preporučuje se građi sa oblim centralnim delom, dublji donji deo kupaćeg kostima najbolje je rešenje ukoliko ženska figura ima viši trup, dok građi sa jačim bokovima najbolje pristaje donji deo sa tankim tračicama koje se vezuju sa strane.  

Kad sam je pitala za buduće planove povodom pet godina postojanja, ona mi odgovara i otkriva novi fashion princip: ”Ovih pet godina su, de facto, bile najteže za mene u smislu uloženog truda, vremena, energije, entuzijazma i svih oblika kreativnosti. Da pored svog stalnog posla uporno pokušavam da razvijem vlastiti brend i da istrajem u tome u vrlo nepredvidivim okolnostima. Utoliko je osećaj ponosa i više nego dovoljna kompenzacija za svaku neprospavanu noć. Ono što su novine je, svakako, uvođenje pre-ordera kao svojevrstan način podrške sporoj modi. Čak i kroz taj stil bavljenja modom želim da održim duh svoje bake, koji je između ostalog oslanjan na tradiciju i nije podrazumevao brze i nagle promene. U tom duhu, sarađujemo sa dekicom koji nam ručno izrađuje torbe od rogoža, a koje su oplemenjene od strane Somborskih šnajderki (udruženje žena žrtava nasilja). Uvek je dobra prilika da unesemo jednu dimenziju društveno odgovornog i angažovanog delovanja.” Odgovor na moje pitanje da li brendovi koriste body positivity kao trend mi se nametnulo samo, a meni dalo odličnu mantru pri traženju kupaćeg kostima, a sve to kroz još jedan Marinin odgovor. “Imamo još planova za leto, ali je fokus na stalnom uživanju u svakom danu istog, možda malo usporenije od ritma nametnutog životom, a sve sa ciljem da ovo bude LETO KOJE TRAJE.”

Teško je odabrati pravi kupaći kostim i preživeti taj prvi dan na plaži, ali dokle god postoje brendovi čiji koncept veliča personalizaciju i autentičnost da ja nosim kupaći, a ne on mene, jedva čekam svoj pre-order model i to leto koje ću se potruditi da traje ove godine. Karakter se možda ne vidi na prvi pogled na plaži, ali taj osećaj koji nosimo sa sobom je pored talasa najvažniji na vrelom pesku.