Sumrak modnih bogova prisutan je već izvesno vreme i više ništa nikada neće biti isto u velikom, glamuroznom modnom svetu - a, za sve to postoji i dobro obrazloženje.

Modne kuće plaćaju basnoslovne iznose za transfer dizajnera, ulažu u digitalno oglašavanje, "influensere", smišljaju načine kako privući nove kupce, jer oni stariji ionako više ne znaju šta se tu sve događa i samo žele proizvod kojem su verni godinama.

U industriji se okreće ogromna količina novca kojim se pokušavaju izazvati emocije i strahopoštovanje prema tradiciji, nasleđu i renomeu najvećih modnih kuća na svetu. Međutim, kupac nove generacije je u protekle dve godine odlučio da piše svoja pravila i fokusira se isključivo na svoj želje i potrebe bez " komercijalnog prisiljavanja"

I upravo tu su mnogi udarili u zid.

Zanimljiva godina je iza nas, puna preokreta, finansijskih krahova, promena u načinu poslovanja, u načinu percepcije mode i načinu na koji se reorganizovalo poslovanje nekih kuća. 

Ko bi pre nekoliko godina pomislio da će se jedan Michael Kors (inače nekoliko godina zaredom najgooglaniji dizajner u Americi) ili Ralph Lauren, naći na ivici financijskog sloma? Da će jedan Burberry pokušavati da uhvati vazduh na slamčicu dok se britansko modno carstvo raspada? 

Da će se ukinuti neka od najpoznatijih štampanih izdanja, te da će naposletku i budućnost velikog Conde Nasta biti dovedena u pitanje? Godina znači mnogo u modnoj industriji, a u današnje vreme brzih informacija i društvenih mreža i jedan mesec je, čini se, bio previše. 

Šta se dogodilo? Ljudi su se zasitili svega, a ponajviše modnih diktata i smernica koje su im mediji godinama davali. Odenite ovo, kupite ono, ako nemate ovaj brend niste cool, ako nosite onaj brend onda ste cool.

Sve informacije koje smo o modi imali dobijali smo ih od strane nekoliko modnih urednika koji, ruku na srce, ionako nisu živeli u nekom stvarnom svetu, već su vodili neki dizajnerski život koji se publici uvaljivao kao bajka. 

Taj diktat modnog medija oslabio je pojavom online zajednice, tačnije društvenih mreža.

Sa Instagramom je eksplodirao, te su se svetu predstavili neki novi ljudi sa kojima su se modni konzumenti mogli poistovetiti. Oni koji su nosili odeću na svoj način i što je najvažnije, oni koji su nosili odeću koja nije nephodno bila markirana. Danas ih nazivamo influenserima (mislimo na one koji su od toga napravili biznis, ne o svemu onome što se danas prodaje pod tim imenom).

Odjednom se dogodila situacija da su desetine miliona ljudi širom sveta pratili jedni druge, dobijali modne savete jedni od drugih, bez medijskog posrednika i nekoga "stručnog" ko im je sugerisao šta i kako bi trebalo da nose.

Pinovali su stvari koje su im se sviđale, screenshot je zamenio komad papira iz modnog magazina i stvorio se novi poredak, moćniji od bilo koje modne kuće i medijskog carstva.

Modne kuće je u tom trenutku uhvatila panika.

Iza leđa im se našla čitava generacija kupaca o kojima nisu znali previše, a najmanje kako im pristupiti. Neposlušna generacija millennialsa o kojima smo već poprilično pisali, nije marila za odeću i tašne svojih baka, za gore spomenuto nasleđe i renome modnih kuća. 

Šetnja sa Hermès torbicom u ranim 20-im godinama više nije značilo da ste hoch, već samo da imate neku porodičnu lovu. Čitava priča o ekskluzivnosti starih modnih kuća počela je gubiti smisao u zapadnom svetu, što se i te kako osetilo u ovoj godini kada su mnogi dotakli dno.

PageBreak

Pojam ekskluzivnosti za novu generaciju je "drop" u Supremeu ili bele čizme sa potpisom Virgila Abloha, ne torba Michaela Korsa.

Iz tog novonastalog haosa isplivala su tri dizajnera: Alessandro Michele, Demna Gvasalia i Virgil Abloh koji važe za tri najvažnija čovjeka u svetu mode danas. Ne možemo ne spomenuti Henrija Pinaulta, direktora grupacije Kering koji je u ključnom trenutku povukao dva pametna poteza (Michelea je stavio u Gucci, a Gvasalija pozvao u Balenciagu) i tako dobro zabiberio Bernardu Arnaultu koji se verovatno trga nogama i rukama da u svoje redove dovede trenutnog Boga coola - Virgila Abloha. 

U čemu je tajna njihovog uspeha?

U tome da su nastupili u pravo vreme i spremno prihvatili i potpomogli tu globalnu demistifikaciju mode, te joj skinuli pečat nečeg svetog od čega se svi trebamo tresti.

Gvasalia se ruga s modnim svetom već nekoliko godina unazad, ispred nosa im prodaje majice s kapuljačom za par hiljada evra dok se štenderi puni svilenih sakoa Michaela Korsa vraćaju u skladište. 

Pritom ostvaruje saradnje sa svima i revitalizuje neke brendove koji su otišli u zaborav s 90-im godinama. Michele pak poručuje da je dosta ekonomske patnje i apatičnog stila odevanja koje je nastupilo nakon finansijske krize kada se masovno počela proizvoditi monokromatska odeća, koja se uklapa u svakodnevni stil i nije oku nametljiva. 

Naime, setićete se da jedno vreme nije bilo popularno nositi luksuzne komade odeće u bojama i izgledati kao da uživate u životu. Novca nije bilo, pa su čak i modni urednici izgledali kao da im se na bankovne račune spustila magla. 

Michele je na scenu vratio zabavu, preterivanje, raskoš, zezanciju...

Nove generacije ne znaju za finansijski krah i ne gledaju u prošlost, ne opterećuju se onim što je bilo i žele Instagram feed pun boja, života, zabave i atraktivnih komada koji izgledaju još bolje u kombinaciji sa nekolicinom filtera. Gucci je uspeo da uskrsne kao jedna od najprofitabilnijih kuća današnjice i što je najvažnije, kuća koja ne živi samo na torbama i dodacima (kao većina njih).

Naposletku, dolazimo do čoveka koji je najveće iznenađenje (za modne starosedieoce) i najtraženiji dizajner današnjice.

Virgil Abloh je verni saradnik Kanyea Westa već 13 godina, osmišljavao mu je vizuelni identitet za albume, koncerte, a onda i kolekcije. Uz Westa je stekao potrebno iskustvo i kontakte te osnovao Off-White koji ga je potom odveo na stepenicu više zahvaljujući finansijskoj podršci jedne italijanske grupacije. 

Bella Hadid na reviji Off-White u Parizu

Off White je fenomen godine i brend budućnosti čija se snaga zasniva  na tome da je njegov osnivač aktuelan, dostupan, i vrlo svestan svoje publike i tržišta. Abloh je doveo street wear na pret-a-porter pistu i u mnogočemu deli briljantan poslovni um Jamesa Jebbije (Supreme), koji je svoj brend prodao za milijardu dolara! 

Abloh je ujedno najvreliji proizvod u modnom biznisu, te se prošle godine šuškalo kako ga Arnault preklinje da sedne na čelo Louis Vuittona i dizajnira muške kolekcije. Abloh inače nije modni dizajner po struci. Završio je arhitekturu što ga dodatno čini trnom u oku mnogih "kolega".

Mnogima je teško prihvatiti činjenicu da se u industriji dogodila promena, jer promene su uvek bolne i neugodne, pogotovo u svetu koji je godinama bio toliko hermetički zatvoren i ekskluzivan. 

Promena je uedno i neophodna, jer je modni svet u poslednjih nekoliko godina postao jedno dosadno i naporno mesto u kome smo svi konstantno ponavljali istih pet imena. Načini prezentacije putem revija postali su skupa i zamorna igra koja neće izumreti, ali će se u budućnosti verojatno svesti na jedan ili dva svetska grada u kojima će se predstavljati dizajneri sa svih strana sveta.

Kupci će u godinama koje dolaze steći još veću moć zahvaljujući znanju i informacijama koje danas imaju o proizvodima koje kupuju. Vreme monopola velikih kuća prolazi. 

Ako se jedan beauty gigant poput Estee Lauder trese i takmiči s 20-godišnjom Kylie Jenner koja prodaje sjajeve za usne preko webshopa i iz roze pop up kamiona, onda vam je situacija na tržištu poprilično jasna. 

Na kraju se sve svodi na onu dobru staru izreku: prilagodi se ili umri.

Izvor: buro247.hr

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/