Važno gorivo modno-marketinške mašine, koja nas svakodnevno ubeđuje da kupujemo nove trendove i podržava hiper-konzumerizam, jesu društvene mreže. Koja je njihova uloga u sve jačem okretanju modne industrije ka eko-modi, pokušale ...
Negativna strana modne industrije - stepen zagađenja koje proizvodi, kao i neetičko ponašanje prema radnicama i radnicima u tekstilnim fabrikama (koji većinski tu industriju i čine), tema je o kojoj se sve glasnije govori, čak i na našim prostorima.
Jedan od najvećih problema jeste trenutni model industrijske proizvodnje garderobe iliti sistem brze mode (fast fashion) u okviru kog se prozvode ogromne količine odeće realtivno niskih cena, a koja se tretira kao lako odbaciva, sezonska i brzoprolazna.
Samim tim, odeća veoma brzo završava na deponijama, a obzirom da se izrađuje od uglavnom nereciklabilnih i sintetičkih materijala – dugo joj vremena treba da se razgradi. Konkretno u slučaju poliesterske odeće, koja je i najzastupljenija u lancima brze mode, potrebno je čak 200 godina.
Ukoliko se ovaj sistem ne promeni, osim taloženja na deponijama, celokupna modna industrija biće odgovorna za četvrtinu emisije štetnog gasa - ugljen dioksida do 2050. godine.
Globalno se veoma ozbiljno radi na širenju svesti o ovim problema – pored kompanija čiju bi proizvodnju zakonski trebalo ograničiti, veliku ulogu igramo i svi mi – potrošači, jer kupujemo odeću koja nam ne treba, ali koja nam se putem reklama uprorno servira kao neophodna.
(Zašto je sve manje influensera na Fashion Week izdanju?)
Važno gorivo modno-marketinške mašine, koja nas svakodnevno ubeđuje da kupujemo nove trendove i podržava hiper-konzumerizam, jesu društvene mreže.
Kako tradicionalne metode marketinga sve više gube na snazi, influenseri na društvenim mrežama nude nove modele promocije u zamenu za novac ili robu. Ovako predstavljen proizvod na prvu loptu neće delovati kao reklama, već kao iskrena preporuka osobe koju pratite i lajkujete.
A dobro znamo da je najbolja promocija „od usta do usta“ što u današnjem vremenu preporuka influensera donekle i predstavlja.
Najuticajnija mreža u ovom smislu je Instagram.
Ova mreža je u 2018. globalno pemašila cifru od MILIJARDU korisnika od kojih je 80% pratilo neke biznis profile, a više od 60% reklo je da preko ove mreže upravo otkrivaju brendove i proizvode.
U Srbiji je broj otvorenih profila na Instagramu pre samo tri godine iznosio oko 360.000, dok je danas ta cifra praktično usedmostručena i iznosi preko 1 908 000 naloga.
Iako tema influenserskih reklama postaje sve kontroverznija, te se uvode zakoni koji ih obavezuju da transparentno naznače sponzorisane postove, oglašavanje putem influensera na globalnom nivou i dalje donosi i do 77% veću angažovanost publike.
Kada pričamo o šopingu odeće, prema istraživanju organizacije Fashion Revolution, 22% potrošača kaže da influenseri utiču na odeću koju oni kupuju, a taj broj raste do čak 64% među generacijom Z (ispod 22 godine).
