Godinama je gradila prepoznatljivi potpis kako bi stigla do suštine izraza koju čine vrhunska izrada i dosledan kroj. Njeni kožni mantili postali su zaštitni znak žena sa stavom jer nose autentični pečat koji se ne može replicirati. Od prvih revija do statusa stalnog imena u Assembly New Yorku, Jovana Marković specijalno za Elle otkriva šta je ostalo netaknuto u njenom dizajnerskom kodu, koja je jedina prava strategija za dugoročan opstanak u surovim uslovima modne industrije i kako danas, kroz žensku i mušku liniju, pronalazi ravnotežu između umetničke slobode i pravila tržišta.
Pratimo vaš autorski razvoj od početka: prve samostalne Space Glam revije, preko priznanja za Elle Style Awards 2021, pa sve do danas. Kada sagledate ceo taj put, šta je ostalo netaknuto u vašem dizajnerskom DNK, a čega ste morali da se oslobodite da bi brend rastao?
Taj početak bio je više period eksperimentisanja, traženja: forme, siluete, energije, pa čak i sopstvenih granica. Iako se i u tim ranim kolekcijama može prepoznati određena crta koja me i danas prati, tek kroz to „čišćenje“ zaista sam došla do svog jezika i do onoga što danas prepoznajem kao svoj potpis. Ono što je ostalo netaknuto u mom dizajnerskom DNK jeste potreba za autentičnošću - da kolekcije uvek polaze iz unutrašnjeg impulsa, a ne iz spoljnog trenda. Oduvek me je više zanimalo kako se žena oseća u komadu, kakvu energiju nosi, nego šta je u tom trenutku „ispravno“ po pravilima industrije.
Ono čega sam se morala osloboditi jeste potreba da se previše objašnjavam ili prilagođavam. Modna industrija često traži brzu proizvodnju identiteta, ali dugoročno opstaju samo oni brendovi koji imaju unutrašnju doslednost. Naučila sam da je fokus važniji od širine i da je bolje imati jasan, prepoznatljiv izraz nego stalno juriti potvrdu spolja. I danas nije uvek lako uskladiti kreativnost sa realnošću modne scene, ali upravo to što nisam potpuno podlegla njenim pritiscima omogućilo mi je da zadržim radoznalost i strast prema ovom poslu.
Nova kolekcija biće prikazana u Njujorku, gradu koji nosi specifičnu, sirovu energiju. S obzirom na to da su vaši komadi godinama prisutni u kultnom Assembly New Yorku, da li biste rekli da u njima postoji sinergija između beogradskog asfalta i tamošnjih avenija? Kako je inicijalno došlo do te saradnje?
Nova kolekcija će u martu biti predstavljena u Njujorku kroz pop-up od četiri dana u Assembly NYC, radnji sa kojom sarađujem još od 2018. godine. To je prostor koji je vremenom postao prirodan dom mog rada i ova kolekcija nastala je upravo za tu priliku. U mojim kolekcijama oduvek postoji ta napetost između Beograda i Njujorka. Beograd mi daje sirovost, instinkt i određenu tamnu emotivnost, dok Njujork unosi ritam, strukturu i kosmopolitsku oštrinu. Ta dva grada, iako naizgled udaljena, dele sličnu energiju i ta veza postala je jedan od temelja mog dizajna. Saradnja sa Assembly NYC nastala je postepeno, kroz moj boravak i rad u Njujorku. Do prvog susreta došlo je zahvaljujući mojoj prijateljici Ani Kraš koja nas je povezala, a već nakon prve porudžbine sve se vrlo brzo razvilo. Od tada je moj brend u kontinuitetu deo njihovog kuriranog izbora, među nekim od najrelevantnijih svetskih dizajnerskih imena.
Prisutni ste na globalnom tržištu već duže od decenije. Šta je iz vašeg iskustva ključno da jedno nezavisno dizajnersko ime iz Srbije ne samo postane, već i ostane relevantno na policama svetskih koncept radnji iz sezone u sezonu?
Brend traje koliko i energija i pažnja koje ulažeš. Ako ostaneš veran svom izrazu, sve ostalo se samo posloži.
Posmatrajući ekskluzivne vizuale za jesen/zimu 2026/2027, prvi utisak je beskompromisna snaga, ali odmah zatim i ranjivost u smelim prorezima na bokovima. Kako balansirate između utilitarnosti i momenata potpune ogoljenosti koji slave telo? Da li je naredna godina za vas mračnija ili samo samouverenija?
Volim da mešam suprotstavljene materijale i teksture - grubo i nežno, kožu i providnu svilu - tako da svaki komad zadržava ženstvenost. Balans između snage i ranjivosti nastaje kroz taj dijalog kontrasta: struktura i utilitarnost sa jedne strane, otkriveni momenti tela sa druge, koji donose emociju i spontanost. Za mene je ova sezona pre samouverena nego mračna - igra svetla i senki, mekog i čvrstog, ali uvek sa jasno izraženim karakterom.
Aktuelna kampanja nosi snažan narativ, a na ovim fotografijama modeli imaju wet look i buntovan izgled, kao da su uhvaćeni u trenutku nakon nezaboravnog izlaska ili u kišnoj noći Berlina. Da li je za vas pravi luksuz upravo u toj nonšalanciji?
Mislim da je luksuz u tome što stvari nisu isplanirane do poslednjeg detalja. U wet looku, koži, buntu i glamuru - sve se spaja spontano, kroz energiju trenutka.
Vaš potpis je jasan: oštar kroj, dekonstrukcija, kvalitetni materijali. Međutim, ukoliko zagrebemo ispod površine estetike, kojih se nevidljivih principa u kreiranju i dalje držite? Postoji li neka dogma vašeg ateljea preko koje nikada ne prelazite bez obzira na trendove?
Ne razmišljam mnogo o pravilima ili dogmama - sve mi dolazi instinktivno, kroz različite trenutke dok radim. Forme se rađaju same tokom procesa kreiranja, ponekad ideja prati ideju i ne mogu da se zaustavim jer komadi sami traže svoj oblik. Ono što ostaje konstantno jeste kvalitet: prirodni materijali i vrhunska izrada. To je suština mog brenda - sloboda u procesu, ali disciplina u finalnom rezultatu.
Imate iskustvo rada na filmu kao kostimografkinja. Koliko taj metod građenja lika kroz kostim danas svesno unosite u svoje stvaralaštvo, a koliko vam s druge strane nedostaje preciznost scenarija i jasnih okvira, koju sedma umetnost nudi nasuprot potpunoj slobodi mode?
Radila sam na filmu veoma davno i to je bilo izuzetno uzbudljivo - način na koji kostim gradi lik i priču i danas me inspiriše. Većinom je to bio rad na reklamama, a pored toga radila sam malo i u filmskom svetu, dok sam paralelno ulagala energiju u svoj brend. Ponekad mi nedostaje taj rad na setu, ali moda mi daje slobodu da te priče oblikujem na svoj način.
Kožni mantil postao je trademark vaših zimskih kolekcija. Kako uspevate da reinterpretirate taj kultni klasik, a da se ne ponavljate? Šta je na ovom konkretnom modelu intervencija kojom ste najzadovoljniji?
Kožni mantili su možda i najprepoznatljiviji komad mog brenda, posebno popularni u Njujorku. Volim da eksperimentišem sa kožom, bojama i detaljima, tako da svaki nosi sopstvenu energiju. Ovaj model spaja timeless eleganciju sa neočekivanom snagom - komad koji traje i ostaje poseban.
Recite nam nešto više o etiketi GRMK. Da li vam menswear služi kao poligon za eksperimentisanje sa težim formama ili je pristup potpuno isti?
GRMK je brend koji sam pokrenula sa svojim bliskim prijateljem Nikolom Grubišićem, fokusiran na mušku kožnu odeću. Još smo na početku, ali radimo na tome da linija raste i razvija se. Oduvek sam želela da radim i mušku modu. Iako je to zahtevniji proces, za mene je to i prostor za istraživanje novih formi.
Šta je to što vam i dalje budi pozitivan nemir? Gde pronalazite izazove?
Najlepši deo je kada ideja polako postaje stvarnost. Na toj granici između nečega što postoji samo u glavi i komada koji možeš da obučeš, nalazi se onaj nemir koji uvek drži stvari živim.
Još fotografija pogledajte u galeriji.
Fotografija: Goran Popovski
Model: Ana Belier (Fox Model Agency)
Šminka i kosa: Nadya Mastrukova
Art direkcija: Marija Delić-Peinetti i Jovana Marković
· Reaguj