I baš tako, još jedan velikan je napustio pozornicu.Valentino Garavani, večiti zaljubljenik u crveno, arhitekta snova i romantični genije koji je ženske fantazije pretakao u elegantnu stvarnost koja nadmašuje i najsmelija maštanja, preminuo je u svojoj rezidenciji u Rimu, okružen porodicom. Imao je 93 godine.
Njegova fondacija potvrdila je vest koja označava kraj jedne grandiozne ere. Naime, kao nosilac najviših državnih odlikovanja Italije i Francuske, uključujući Cavaliere di Gran Croce i Chevalier de la Légion d'honneur, kao i prestižne nagrade za životno delo Britanskog modnog saveta, Valentino je stvarao vođen naizgled jednostavnom, ali suštinskom mantrom: „Uvek sam samo želeo da žene učinim lepim.“
Il Maestro i nasleđe večne elegancije
Tokom karijere koja je trajala gotovo pet decenija, Garavani je nosio mnoge titule. Zvali su ga Il Maestro i kralj visoke mode, ali ona koja ga je najpreciznije opisivala bila je The Last Emperor. Taj nadimak poslužio je i kao naslov dokumentarnog filma iz 2008. godine koji je pratio pripreme za njegovu pretposlednju haute couture reviju. Njegov oproštaj od sveta mode bio je spektakl dostojan rimskih imperatora i podrazumevao je trodnevnu proslavu sa gala večerom u Venerinom hramu i reviju za hiljadu zvanica nadomak Vatikana.
Valentino je zauzimao jedinstvenu poziciju na kulturološkoj raskrsnici između evropskog plemstva, visokog društva i holivudskih zvezda. Njegova prepoznatljiva „Valentino crvena“ postala je sinonim za strast i moć, a njegova estetika ostala je imuna na prolazne trendove. Dok su devedesete godine slavile grunge, Valentino je ostao veran svojoj viziji žene koja želi da izgleda zavodljivo i elegantno bez obzira na deceniju. Prema njegovoj filozofiji, lepota je podrazumevala raskošnu svilu, bogatu čipku, lepršave karnere, nabore i jarke boje poput fuksije, lila tonova i njegove obožavane crvene. Iako je primamljivo okarakterisati ga kao tradicionalistu, on je bio i prkosno subverzivan, uporno insistirajući na detaljima i dekoraciji, bez obzira na to koliko bi se modno klatno u određenom trenutku pomerilo ka minimalizmu.
„Kada sam u Njujorku ili Londonu, vidim žene kako idu ka Bond stritu ili aveniji Medison obučene u Valentino. To mi znači više od bilo koje naslovne strane“, izjavio je jednom prilikom.
Od Voghere do pariskih ateljea
Iako je njegovo ime postalo sinonim za La Dolce Vita glamur, put do vrha počeo je u malom mestu Voghera, južno od Milana. Kao sin vlasnika prodavnice električne opreme, Valentino je ime dobio po zvezdi nemog filma Rudolphu Valentinu. Njegova fascinacija modom rodila se u detinjstvu dok je sa sestrom odlazio u lokalni bioskop i upijao kostime iz filmova poput Ziegfeld Girl sa Judy Garland i Hedy Lamarr.
Vođen tim snovima, sa samo 17 godina ubedio je roditelje da mu dozvole odlazak u Pariz. Tamo je brusio zanat u prestižnoj školi Chambre Syndicale de la Haute Couture Parisienne, a potom i u ateljeima Jeana Dessèsa i Guya Larochea. U Rim se vratio 1959. godine kako bi osnovao sopstvenu modnu kuću u trenutku kada je grad postajao svetski centar filma zahvaljujući studiju Cinecittà.
Partnerstvo koje je izgradilo imperiju
Ključni trenutak u njegovoj karijeri bio je susret sa mladim studentom arhitekture, Giancarlom Giammettijem, u jednom kafeu u Via Veneto. Giammetti je postao njegov emotivni partner, a potom i doživotni poslovni saputnik čija je pronicljivost omogućila Valentinovom talentu da osvoji svet. On je prepoznao da Valentinov stil nudi osvežavajuću mekoću naspram strogih arhitektonskih formi koje su tada diktirali Dior i Balenciaga. Upravo ga je Giammetti ohrabrio da 1962. godine prikaže kolekciju u Firenci i tim potezom lansirao brend na internacionalnu scenu.
Muze, zvezde i istorijske haljine
Spisak njegovih klijentkinja predstavlja registar najuticajnijih žena sveta. Posebno mesto zauzima Jackie Kennedy, koja je u Valentinovim kreacijama proživljavala ključne trenutke svog života. Nosila je njegove crno-bele komade dok je žalila za suprugom Johnom F. Kennedyjem, a kasnije se udala za Aristotela Onassisa u njegovoj kultnoj čipkanoj haljini boje slonovače iz kolekcije za 1968. godinu.
Valentino je oblačio i ikone poput Elizabeth Taylor, Sophie Loren, Gine Lollobrigide i Marelle Agnelli, kao i modernu holivudsku elitu. Anne Hathaway, Gwyneth Paltrow i Jennifer Lopez bile su redovne zvanice na njegovim revijama. Jedan od najupečatljivijih trenutaka u novijoj istoriji mode dogodio se 2001. godine kada je Julia Roberts primila Oskara za ulogu u filmu Erin Brockovich u njegovoj vintage haljini iz 1992. godine, čime je trajno učvrstila svoj status modne ikone.
Život kao umetničko delo
Garavani je u potpunosti živeo životni stil koji je promovisao. Uvek besprekorno obučen u Caraceni odela i preplanulog tena, bio je poznat po svojim brojnim rezidencijama. Posedovao je vile u Rimu i na Capriju, zamak u Francuskoj, kolibu u Gstaadu, stan na Menhetnu i velelepno imanje u londonskom Holland Parku.
Pored visoke mode, Valentino je ostavio trag i u svetu kostimografije. Debitovao je kreirajući za Monicu Vitti u filmu La Notte, a njegova strast prema baletu rezultirala je saradnjom sa New York City Balletom na gala večeri koju je organizovala Sarah Jessica Parker. Takođe je dizajnirao kostime za bečku operu i produkciju La Traviata u Rimu koju je režirala Sofia Coppola.
Brend je proširio lansiranjem ready-to-wear linije 1970. godine i brojnim licenciranim proizvodima, a ostao je upamćen i po svojoj velikodušnosti. Sa Giammettijem je 1990. osnovao humanitarnu organizaciju L.I.F.E. za pomoć obolelima od AIDS-a, a decenijama kasnije donirao je značajna sredstva za borbu protiv pandemije Covid-19.
Samo je jedan Valentino
Aktuelni kreativni direktor kuće, Alessandro Michele, već je utisnuo svoj pečat nakon predstavljanja debitantske kolekcije u januaru 2025. godine, dok je njegov prethodnik, Pierpaolo Piccioli, s pravom slavljen zbog maestralne modernizacije kodova kuće tokom svog osmogodišnjeg samostalnog mandata, kao i tokom prethodnih osam godina koje je proveo kao ko-kreativni direktor sa Mariom Graziom Chiuri.
Upravo su oni preuzeli kormilo kuće kada se Valentino povukao 2008. godine. Ipak, iako ih je dizajner lično odabrao, prvi su priznali da Valentino nema zamenu. Samo je Valentino bio Valentino. Jedinstvena figura sa toliko preciznom vizijom da bi čak i modnom laiku bilo lako da prepozna njegovu haljinu sa deset metara razdaljine.
Njegovim odlaskom svet mode gubi poslednju vezu sa zlatnim dobom couturea, vremenom kada je moda bila čista umetnost, a dizajner istinski imperator stila. Kako je sam rekao, on je samo želeo da žene budu lepe, a u tom procesu, učinio je i svet neuporedivo lepšim mestom.
· Reaguj