Ležernost, nonšalancija i opuštenost možda nisu epiteti kojim se modna industrija može opisati, ali su ispravna determinanta za persone kojima se ceo svet divi. Francuskinje ne samo da su definisale određenu estetiku i pojavu, one su postavile aršine kako savremena žena treba da izgleda i od toga napravile kult. Ne namerno, naravno, jer sve što je usiljeno bilo bi faux pas. Pariz je sa punim pravom definisan kao Meka mode i svega što je istančano, a Francuskinje su upravo žene koje sve druge gledaju sa uvažavanjem.
Šta je to što žene ove zemlje čini toliko neodoljivim?
Modna industrija zasnovana je na trendovima iliti tendencijama koje se ciklično (na svakih dve decenije) ponavljaju. Prvi i možda najšokantniji element koji Francuskinje čini toliko šarmantnim jeste da one tendencije ne prate, nego su njihovi garderoberi zasnovani na načinu života i osmišljeni kao kapsula-kolekcija koja se sa svakom sezonom dopunjuje pažljivo odabranim komadima i detaljima. Za njih je svaka modna sezona gozba iz koje one, umesto da gramzivo hrle ka trendovima, pažljivo gustiraju elemente koji su već srodni njihovim estetikama. Nema dramatičnih vizuelnih amplituda - stil i silueta su konstanta, sve ostalo je prolazno, a samim tim njima nezanimljivo. Možda najbolji primer jeste lik i delo francuske kreatorke Isabel Marant. Nemoguće je ne primetiti zajedničku nit koju svaka njena kolekcija ima. Bilo da su to oversized pantalone nošene sa „kaubojkama“ ili pak pletenine koje suptilno referišu na indijansku kulturu, žena koju je Marant definisala je slobodnog duha, maestralno meša elemente seksepila sa onim androginim i apsolutno nikad ne odstupa od svoje estetike.
Ono što ne možemo smetnuti s uma jeste činjenica da je Pariz, koliko god on nama delovao kao kulisa za modne revije i glamurozne kreacije, kosmopolitski grad u kom žene imaju svoje svakodnevne obaveze i živote. Moda je upravo podređena tom energičnom tempu života. Stil je sastavni deo pojave, a moda je samo jedan od elemenata. Deluje paradoksalno da Francuskinje koje su u modnom epicentru možda najmanje konzumiraju modu u svoj svojoj eklektici, ali upravo njihova pojava jeste dobar primer za globalno društvo konzumenata. Maksima koja se pojavila kao deo postkovidskog narativa da treba nositi kvalitetno i češće, umesto upasti u zamku modne trpeze izobilja, mnogo pre bila je deo filozofije Francuskinja i geslo kojim one kreiraju svoj stil. Modni izraz zasnovan je na klasičnim vrednostima, vanvremenoj eleganciji i izgledati doterano ali i ležerno u isto vreme predstavlja konstantan balans. Kako postići taj na prvi pogled nedostižan opozit?
Ravnoteža između elemenata koji čine odevnu kombinaciju je ključ.
To znači da će jedan detalj stajlinga imati glavnu ulogu. Ukoliko, na primer, nosite oversized košulju i farmerke, odevnu kombinaciju ćete podići na viši nivo potpeticama. Francuskinje neretko pribegavaju delikatnom zlatnom nakitu, kao što su to narukvice ili tanki lančići sa medaljonima. Svaki element garderobe Francuskinja deo je konstantne jednačine kako se odevni komadi i detalji mogu iznova i iznova nositi. Umesto gore pomenute košulje obucite ležernu majicu i preko nje kožnu jaknu ili sako - et volià! Farmerke zamenite pantalonama komotnog kroja ili pencil suknjom i dobili ste već pet stilskih promena sa relativno malim brojem komada.
Paleta boja kojom Francuskinje komuniciraju svakako je neutralnija, pre nego koloritno ekspresivnija. Ukoliko imate problem sa vizuelizacijom, zamislite lik britanske glumice Lily Collins u seriji Emily in Paris. Njena pojava dijametralno je suprotna svemu čemu Francuskinje teže. Koji bi bili ključni komadi kojima biste postigli utisak francuske elegancije? Svakako bi na vrhu šoping liste bili klasični kišni mantil, tamnoplave farmerke ravnog kroja, košulja i jednobojan džemper. Obuća je definisana mokasinama, baletankama i snežnobelim patikama sa kojima Francuskinje nemaju problema da ih isprljaju. Moda je tu da se u njoj živi, zar ne?
Mnogo bitnije od mode jeste sama pojava Francuskinja. Ona je nonšalantna, kosa nikada besprekorna, a bore su tu kao svedoci procesa starenja, a ne prepreka fizičkom savršenstvu lica. Razlog naše fascinacije Francuskinjama, a tome u prilog svedoči preko četiri miliona objava tekstova na temu njihovog izgleda, jeste u stvari njihov pristup starenju. Dok sa druge strane Atlantika, imamo glamurizaciju plastičnih operacija i tretiranja svakog dela tela za koji smatramo da nije savršen, šta god savršeno bilo, u Francuskoj je starenje koncept koji žene sa lakoćom prihvataju. One sa godinama dobijaju na mistici, senzualnosti i atraktivnosti koju nije moguće imati u dvadesetim i tridesetim godinama, a određeni broj žena iz javnog života Francuske svedoče u prilog da je moguće izgledati fantastično i sa pedeset, ali i šezdeset godina. Najbolji primer je vedeta francuske kinematografije i modnu ikonu Isabelle Hupper koja se sa 68 godina pojavila u globalnoj kampanji kuće Balenciaga. Hupper je postala muza Demne Gvasalije i pokraj Kim Kardashian predstavila upečatljivu estetiku kontrasta gruzijskog kreatora. Gvasalia je ljubitelj diverziteta i pokraj glumice koja graciozno stari u kampanju je smestio ženu koja je svoj opis tendenciozno izmenila, kako bi ostvarila zacrtani ideal lepote.
Dok je gore pomenuta Lily Collins izazvala lavinu komentara na račun modnog izražavanja u seriji Emily in Paris, njena koleginica, 58-godišnja Francuskinja Philippine Leroy-Beaulieu prigrabila je sve simpatije javnosti, kao pojam samosvesne žene koja svoje godine ponosno nosi. Iako se Francuska ne nalazi u svetskom vrhu po broju plastičnih operacija, to ne znači da ih u ovoj zemlji nema. Njihov pristup plastičnim operacijama je, kao i što se tiče mode, jedinstven. Reč je o manjim zahvatima i procedurama kojima se nikako ne ukazuje na činjenicu da ste bili u poseti estetskom hirurgu, a o samim procedurama se ne govori. To je prećutni proces između pacijenta i doktora.
Koliko god modna industrija (putem prezentacija, revija i kampanja) prezentovala vizuelno stimulišući sadržaj, nama kao kupcima sve teže je da se odupremo sireninoj pesmi koja nas primorava na konzumerizam.
Pojava Francuskinja kao žena od stila bitna je jer nam govori da nije neophodno da sledimo tendencije, nego da kreiramo sopstveni vizuelni narativ.
Upravo u tome je snaga njihove elegancije i razlog zašto nam svima sa pravom služe za primer.