Nećemo vam reći kako Božo Vrećo nije ono što ste mislili da jeste, niti ćemo vam kazati da je pun iznenađenja.... Jer, kada pročitate šta je ispričao Nataši Gvozdenović, shvatićete da je on sve čemu ste se nadali: magičan glas, ...
Božu Vreću prvi put sam slušala uživo u novosadskoj sinagogi i bilo je dirljivo i zanosno. Samo glas koji vas nosi i duhovite opaske između. On lako stvara prisnu atmosferu.
Filigranskog tkanja, ali izdržljiv, vrlo ljubazan, bez kaprica sa interesovanjem sluša sagovornika, a opet, jasno vam je da pred sobom imate zvezdu. New York Times za Božu Vreću svojevremeno piše da je „on jednostavno sloboda“. Dodala bih, ma koliko paradoksalno zvučalo - Božo Vrećo je skromna diva.
Nakon koncerta prilazi mu more ljudi i jasno je da ga svi osećaju kao nekog bliskog, nekog sa kim su u srodstvu. Tu su i pokloni. Gotovo svi ga daruju. Prvo ga pitam na koji način to prima.
Evo, priznaću vam, dobijam mnogo poruka dnevno na svojoj stranici ili na Instagramu. Ljudi mi pišu nalazeći utočište u mojoj priči, u meni kao nekome ko se bavi samo sevdalinkom… Poistovjećuju se sa mnom i imaju puno poverenja. Dobijam dosta poklona koji se tiču arheoloških iskopina i podataka koji meni mogu biti bitni… donose i ruže, to ste videli…
Malopre je prišla jedna devojka koja mi je rekla da je imala neke psihičke probleme i istakla kako joj je koncert veoma godio. Divno je kada muzika može da leči.
U srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu počele su probe za Koštanu u režiji Kokana Mladenovića. Naslovnu ulogu igra Božo Vrećno… Najzad je zakazana i premijera, 5. avgusta na Purgatorijama u Tivtu , dakle uloga koju Božo doživljava kao sudbonosnu, kao jednu od onih koje su ga čekale.
Koštana je žena koja traga za slobodom i zato tu ulogu osjećam kao svoju.
Koliko će sve što ste do sada uradili uticati na ulogu?
Svi projekti koje sam radio daju mi slobodu na sceni. Najteža forma je da budeš sam na sceni i imaš potpunu pažnju publike, a to sam prošao. Kad to uspeš, nema nikakvih barijera. Postoji teatralnost koju nosim u sebi, moj koncert nije samo koncert u klasičnom smislu reči. Za Koštanu mi je bitno da imam dobru sinergiju sa glumcima. Vrlo sam temperamentan, ako mi nešto ne odgovara, to odmah kažem. Mislim da je i ona bila takva. Mislim da je važno biti dovoljno svoj i da će ona iz mene da zasija, progovori. Pripremam se za ulogu - neće biti brade, imaću jaku šminku. Moja Koštana je lepa žena , ali ima mušku snagu. Nijednog trenutka ne odričem se Bože Vreće da bih bio Koštana, definitivno, to je miks dve osobe koje se tako lepo nadopunjuju. Razrađujem plan kako bi sve to trebalo da izgleda. Vizuelni momenat veoma je važan, Koštana treba da pleni, da bude seksi, upečatljiva, varoš ludi za njom… Ako govorimo o tome kako je ja doživljavam - verujem da nije bila lepotica, mislim da je imala ludu, snažnu energiju koja je privlačila ljude.
Harizmu...
Upravo harizmu. nešto slično meni danas. Svestan sam da sam pojava koja pleni. Evo, upravo sam otišao u studio kod prijatelja po haljinu i dok sam je probao, kažem: „Odlično, kupljeno je.“ On se nadovezuje: „Postoji to nešto unutra, ne može čovek da se ne okrene, nije stvar garderobe na tebi, vidi se koliko si stvarno srećan u svojoj koži.“ Želim i na sceni da budem takav, ne neka dama, primadona, nego osoba koja je koketna i nosi veliku slobodu u sebi, energiju, tom energijom privlači ljude.
Upravo je izašla vaša knjiga koju najavljujete kao lirski roman.
Knjiga je autobiografska, govori o odrastanju moje majke, o svemu što me je inspirisalo, što me inspiriše i dan-danas. Tekstovi iz knjige mogu biti deo nekog monologa, mogu ih koristiti na koncertima. Intimno prisno… Zove se Mila, po mojoj mami, u stvari El Alim je jedno od imena Alaha što znači - Onaj koji sve zna. Kada odstraga pročitate njeno ime, dobijete jedno od imena Alaha.
Knjiga je nastala u dahu i uzdahu. Čita se brzo i napisana je kao moj dnevnik.
Možemo li je porediti sa nekom od pesama?
Govorim o svim svojim pesmama u njoj. Lejlija je bila prva, ljudi se odmah zaljube u nju. Posvećena je mojoj majci i možda je upravo ona bila ventil, otvorila je Pandorinu kutiju, sve moje boli i patnje. Knjiga je intimna i nisam se štedeo. Ona je moj impuls, bez namere da išta krijem. Pisao sam o stvarima za koje smatram da je bitno da se podele.
