Božu  Vreću  prvi put sam slušala uživo u novosadskoj sinagogi i bilo je dirljivo i zanosno. Samo glas koji vas nosi i duhovite opaske između. On lako stvara prisnu atmosferu.

Filigranskog tkanja, ali izdržljiv, vrlo ljubazan, bez kaprica sa interesovanjem sluša sagovornika, a opet, jasno vam je da pred sobom imate zvezdu. New York Times za Božu Vreću svojevremeno piše da je „on jednostavno sloboda“. Dodala bih, ma koliko paradoksalno zvučalo - Božo Vrećo je skromna diva. 

Nakon koncerta prilazi mu more ljudi i jasno je da ga svi osećaju kao nekog bliskog, nekog sa kim su u srodstvu. Tu su i pokloni. Gotovo svi ga daruju. Prvo ga pitam na koji način to prima.

Evo, priznaću vam, dobijam mnogo poruka dnevno na svojoj stranici ili na Instagramu. Ljudi mi pišu nalazeći utočište u mojoj priči, u meni kao nekome ko se bavi samo sevdalinkom… Poistovjećuju se sa mnom i imaju puno poverenja. Dobijam dosta poklona koji se tiču arheoloških iskopina i podataka koji meni mogu biti bitni… donose i ruže, to ste videli…

Malopre je prišla jedna devojka koja mi je rekla da je imala neke psihičke probleme i istakla kako joj je koncert veoma godio. Divno je kada muzika može da leči.

U srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu počele su probe za Koštanu u režiji Kokana Mladenovića.  Naslovnu  ulogu igra  Božo Vrećno… Najzad je zakazana i premijera, 5. avgusta na Purgatorijama u Tivtu , dakle uloga koju Božo doživljava kao sudbonosnu, kao jednu od onih koje su ga čekale.

Koštana je žena koja traga za slobodom i zato tu ulogu osjećam kao svoju.

Koliko će sve što ste  do sada uradili uticati na ulogu?

Svi projekti koje sam radio daju mi slobodu na sceni. Najteža forma je da budeš sam na sceni i imaš potpunu pažnju publike, a to sam prošao. Kad to uspeš, nema nikakvih barijera. Postoji teatralnost koju nosim u sebi, moj koncert nije samo koncert u klasičnom smislu reči. Za Koštanu mi je bitno da imam dobru sinergiju sa glumcima. Vrlo sam temperamentan, ako mi nešto ne odgovara, to odmah kažem. Mislim da je i ona bila takva. Mislim da je važno biti dovoljno svoj i da će ona iz mene da zasija, progovori. Pripremam se za ulogu - neće biti brade, imaću jaku šminku. Moja Koštana je lepa žena , ali  ima mušku snagu. Nijednog trenutka ne odričem se Bože Vreće da bih bio Koštana, definitivno, to je miks dve osobe koje se tako lepo nadopunjuju. Razrađujem plan kako bi sve to trebalo da izgleda. Vizuelni momenat veoma je važan, Koštana treba da pleni, da bude seksi, upečatljiva, varoš ludi za njom… Ako govorimo o tome kako je ja doživljavam - verujem da nije bila lepotica, mislim da je imala ludu, snažnu energiju koja je privlačila ljude.

Harizmu...

Upravo harizmu. nešto slično meni danas. Svestan sam da sam pojava koja pleni. Evo, upravo sam otišao u studio kod prijatelja po haljinu i dok sam je probao, kažem: „Odlično, kupljeno je.“ On se nadovezuje: „Postoji to nešto unutra, ne može čovek da se ne okrene, nije stvar garderobe na tebi, vidi se koliko si stvarno srećan u svojoj koži.“ Želim i na sceni da budem takav, ne neka dama, primadona, nego osoba koja je koketna i nosi veliku slobodu u sebi, energiju, tom energijom privlači ljude.

Upravo je izašla vaša knjiga koju najavljujete kao lirski roman.

Knjiga je autobiografska, govori o odrastanju moje majke, o svemu što me je inspirisalo, što me inspiriše i dan-danas. Tekstovi iz knjige mogu biti deo nekog monologa, mogu ih koristiti na koncertima. Intimno prisno… Zove se Mila, po mojoj mami, u stvari El Alim je jedno od imena Alaha što znači - Onaj koji sve zna. Kada odstraga pročitate njeno ime, dobijete jedno od imena Alaha.

Knjiga je nastala u dahu i uzdahu. Čita se brzo i napisana je kao moj dnevnik.

Možemo li je porediti sa nekom od pesama?

Govorim o svim svojim pesmama u njoj. Lejlija je bila prva, ljudi se odmah zaljube u nju. Posvećena je mojoj majci i možda je upravo ona bila ventil, otvorila je Pandorinu kutiju, sve moje boli i patnje. Knjiga je intimna i nisam se štedeo. Ona je moj impuls, bez namere da išta krijem. Pisao sam o stvarima za koje smatram da je bitno da se podele.

PageBreak

U jednom intervju rekli ste  da vas je sevdah spasao.

Apsolutno. Tada sam bio u jednoj teškoj vezi, mislio sam da će trajati večno, da je to osoba za ceo život, međutim, nije bilo tako, imali smo težak raskid i ja u tom trenutku, posle završenog fakulteta, nisam ni znao gde želim da krenem. Sevdah je bio zaista moj svetli put, nešto gdje sam se potpuno pronašao. Prešao sam tada u Sarajevo, potpuno stran grad, nisam tamo imao ni prijatelje ni rodbinu, niti dovoljno novaca, čak ni da platim stan nego sam bio u hostelu u jednom sobičku. 

Uočavam vezu - arheologija koju je završio na jedan način jeste otkrivanje blaga, a i način na koji izvodi sevdah isto tako je otkrivanje kovčega sa blagom.

Slažem se, sevdah je stvarno moja najveća iskopina. Počeo sam da prikupljam i pišem sevdalinke tako da je sad u stvari moj stan u Sarajevu jedna arhivska baza, pećina sa blagom.

Kako darovi uvek dolaze u grozdovima tako Božo Vrećo i slika. Moje slikanje crpi inspiraciju iz Vizantije i trebalo bi da završim ciklus ikona koje bi bile zaista posebne. Nadam se da ću jednog dana upriličiti i izložbu. Razmišljam i o putu na Svetu goru. Meni je vrlo inspirativno spajanje istoka i zapada… to je Bosna… Dobra je u stvari priča koja čini sevdah - preko sefarda, islama, Vizantije, odnosno pravoslavlja… veoma mi je bitno da i u tom pojavnom pronađem deliće sevdalinke. 

Ljudima je interesantna moja veza sa islamom, sefardima , sa pravoslavljem. Na kraju krajeva, sa majčine strane, mnogo moje rodbine je u manastirima, to je jaka duhovna crta. Opet, imam i odlike sefarda, veoma se interesujem za sve što su oni doneli u Bosnu. U stvari, ne mogu da se deklarišem niti kao pravoslavac, niti kao musliman, niti kao Jevrejin... Ono što je meni zapravo vrlo blisko jeste sufizam koji ljubav predstavlja kao božanstvo. A kada nam je sve usmereno ka ljubavi, onda prirodno postajemo dobri ljudi. Pošto se vraćam na prapočetak sevdaha, blisko mi je i mitološko.

Za nastupe uvek biram sakralne objekte ili teatarske prostore jer želim da sevdah uvek bude na tom pijedestalu, nikada ne činim od njega lakrdiju.

Odakle hrabrost da nastupate sami bez ikakve pratnje?

To je moja ljubav, to je vraćanje na prapočetak jer je sevdalinka tako nastala - kao glas žene na nekom imaginarnom prozoru. Ona je pevala muškarcu, možda nisu bili zajedno, ali imala je potrebu da ga na taj način prizove, obrati mu se. To je bio izazov da se vratim na početak kada je postojao samo glas i kada je on bio dovoljan i prodoran, a ljudi koji bi tuda prolazili zastajali su i osluškivali ga. To je posebna meditacija...

Odnos sa majkom, koja je velika podrška, kao da je dao snažan i jasan tlocrt, krila kojima možete  da poletite dalje.

Da nemamo tu posebnu prisnost, sve bi bilo drugačije. Divno je što ona uvek kaže: „Ja sam te takvog rodila, nije te društvo takvim učinilo.“ To je fantastična poruka roditeljima - na koji način treba usmeravati dete jer mi živimo u ludom vremenu kada većina roditelja krati krila svojoj deci i leči na njima komplekse… Važno je da postoji doza slobode. Ona je od početka podržavala moju muško-žensku prirodu. Svi smo i jedno i drugo, samo ipak treba da budemo malo hrabriji.

Kad se vratite u detinjstvo - šta je ono što  je najdragocenije?

Proveo sam ga u izolaciji tako da, kada se vraćam u detinjstvo, vraćam se u vreme koje sam proveo sa svojima, sa dve sestre, majkom... Vraćam se u žensku prirodu koja inspiriše, uči da skuvate, da zapevate zajedno i veselite se malim stvarima, da se volite.

Šta je bila inicijalna kapisla da se potpuno oslobodite?

Izlazak iz teške veze koju sam pominjao. Dotičem se toga i u knjizi. Ne želim da pričam naširoko, ali to se dogodi kada doživiš krah, izađeš iz nečeg što si idealizovao i mislio da ti je suđeno. Mene je to iskustvo mnogo promenilo, promenilo je moj život, pogled na svet. Odlučio sam da promenim sve. Sa 26 godina došao sam u Sarajevo. Pre toga ušao sam u priču sa sevdahom prikupljajući i analizirajući sve ono što on jeste i tada sam video kako mi je to spas i misija. Napatio sam se, nije to bio period koji ti daje slobodu, sigurnost, potporu. U takvim trenucima moraš da budeš lud da tako nešto uradiš. Potrebno je mnogo hrabrosti i lude vere u to nešto. Možda je to najbolja definicija: ludo verovati da će se desti to nešto i da će ljudi potpuno poverovati u tvoju priču i zaljubiti se u nju. Svim srcem sam verovao u to i moralo je da se desi. Ceo univerzum potrudi se da ti pomogne. Našao sam spas u sevdahu i mislim da sam se rodio upravo zbog ovoga što danas radim.

Sevdah vas je pozvao i vi ste  se tom pozivu odazvali.

Sigurno. To je bio poziv i ja se šalim, često, da je to moj idealan partner i za muškarca i za ženu jer sevdalinka je ženska pesma kao forma, a sevdah je stanje, tako da mogu da pripadam i njemu i njoj... (smeh)

Postoji li onda omiljena sevdalinka?

Ima ih nekoliko koje su važne za moju karijeru. Ona sa kojom sam ušao u Sarajevo je Sinoć sam ti Safo, to je pesma kojoj sam udahnuo posebnu dušu, kasnije Oj Zumreto, dušo moja sigurno je ona koja me prati  jer je i vokalno i emotivno veoma zahtevna. Postoji divni instrumental sa Halkom u toj pesmi kada ja obučem haljinu i počnem da se vrtim. To je takođe jedan vid oslobođenja. Međutim, izuzetno volim sevdalinku Omere prvo gledanje - ne izvodim je često na koncertima, ali kad je čujem od Himze Polovine - nešto se u meni otvori, zatrepti. Sevdalinki sam se i poklonio i otvorio zato što sam osetio da taj žanr u meni budi i nemir i smiraj, kao kad se zaljubljuješ, nikad ti se ne javlja samo osećaj blagosti nego ti zaljubljenost da nekakvu ustreptalost i počneš da drhtiš od toga. Tako je i sa sevdahom. Naravno, najbitniji je moj autorski rad - živi bili pa videli kako će sve izgledati za nekih 10 godina, ali autorski rad je najveći fokus i divno je što  toliko ljudi oseti  moje sevdalinke i na prvo slušanje zavoli pesmu. Proviđenje, nešto je trebalo da progovori iz mene. Lejlija je došla prva i, evo, konstantno radim i dok pričamo - već danima razmišljam o melodiji u glavi na osnovu koje gradim tekst. Ne prestajem da radim i uživam u tome. 

Vaš princip je da se ne štedite i da govorite o stvarima o kojima se često ćuti.

Bitno je da živiš život koji imaš i ne stidiš se ožiljaka koje nosiš. Svi oni su i dalje tu, i oni su od nas stvorili jake osobe. Da nije bilo svih tih ožiljaka, nasrtanja, svih udaraca, sigurno da danas ne bih bio tako samostalan, siguran u sebe, verodostojan i istinit.

Zaista se ponašam najprirodnije moguće. Sva moja gestikuliranja, bajkovitost i potpuna bezbrižnost rezultira time da zaista ne razmišljam o teškim trenucima. Bilo je pitanje bojim li se da će me neko napasti. Sarajevo je prekrasan grad, ali ume da bude i opasan… Kao i Beograd, kao svi gradovi na Balkanu. Princip je sličan odnosu prema životinji - ako joj pokažeš strah, ona će te ugristi. Imam sigurnost u sebe i taj gard, moja snaga isplivava na površinu, brani me pre nego što neko učini nešto loše. Vremenom su ljudi spoznali da nemam neko drugo skriveno lice, videli su da sam isti  i na sceni i na pijaci, u trgovini, na ulici... To im se veoma dopalo. Kao što vidiš, imam i prstenje, nalakirane nokte i haljinu na sebi… i nemam nikakav problem u Sarajevu. Krećem se slobodno. Ljudi su pre svega prihvatili moj talenat i iskrenost, taj paket koji nosim, a to sve spontano dolazi iz mene.

Vizuelni identitet koji  je svakako  važan, opet vrlo spontano govori o vama.

I genetika je uradila svoje. Moje telo nikada nije bilo muško, uvek sam imao tanak struk, ženska ramena, ruke…  Tek pre nekoliko godina oslobodio sam se, otvorio sebe i rekao da ne mogu da živim sa zadrškom, hoću da živim slobodno, da svoja krila raširim i letim. Bilo mi je bitno da sebe prihvatim stopostotno. Možda sam voleo sebe 80 odsto, ali morao sam da prihvatim i onih 20. Da kažem da volim svoje telo, lice, glas, mozak, temperament… Hajde da to bude celokupna priča koja može biti poruka i osloboditi druge. Živimo u vremenu kada ima puno kompleksa, zatvorenosti, skučenosti u glavama i zato svakim svojim pojavljivanjem u javnosti pokušavam da utičem na druge, kažem koliko je sloboda bitna.

Tekst: Nataša Gvozdenović

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija