Preselila se u Njujork teška srca, posle smrti svoje starije sestre, fotografkinje Kate Barry. Bila je to potreba za promenom vazduha. Posle dve godine, Charlotteino smejanje grohotom svedoči o tome da joj je ovo samovoljno izgnanstvo učinilo dobro.

Usidrena na Menhattanu zbog školovanja dece koja su upisana u američke škole, ova francuska glumica snima manje filmova, a više uživa u životu, a u isto vreme pravi i novu kampanju sa Gérardom Darelom. 

„Ovde ne moram da pazim na druge“, izjašnjava se mladolika Charlotte, razbarušene kose, u patikama i džinsu sedeći u prikolici u kojoj se pripremala za snimanje. „Moje navike su postale egoističnije, u dobrom smislu.“

A koji su njeni novi prioriteti? Crtanje, kuvanje, sport, odvoženje ćerki u školu (ona takođe ima i sina koji živi u Velikoj Britaniji ), podrobno spremanje novog albuma koji će izaći… ni ona ne zna tačno kada. Privremeno oslobođena od predrasuda koje nosi njeno prezime, Charlotte Gainsbourg sa svojih 45 godina uči da se prepusti i da živi. U podnožju bruklinskog mosta ona nam deli svoje njujorške priče i opisuje svoj postignuti mir. 

Šta očekujete od ove selidbe? 

Da iznova otvorim oči. I iznenađena sam što sam ponovo pronašla svoju znatiželju. Pre nego što sam se preselila, nisam bila zaljubljena u Njujork, ali kako ga otkrivam, sve više i više se vezujem za njega i to me veoma usrećuje. Taj osećaj je sve jači. 

Zašto ste izabrali grad koji vas nije preterano privlačio? 

Pokušala sam da pobegnem od onih stvari za koje sam bila vezana. Kad mi je sestra umrla, London nije bio u opticaju, a Los Anđeles nikad nije bio moj fazon - ne osećam lakoću  života o kojoj ljudi govore da tamo postoji. Ostao je Njujork. To je bio jedan praktičan izbor. 

Kako vas je grad iznenadio? 

Bilo je strano, nostalgično i na početku mi nije bilo lagano. Danas se tu osećam kao kod kuće. To osećanje je stiglo bez ikakvog truda. Sigurno zato što nismo bili jedini koji su se doselili! Ovde svi govore nekim akcentom. Shvatila sam da su Njujorčani veoma prijatni, drago im je da podele mesta gde najčešće odlaze, da savetuju o ovome ili o onome. Pomažu nam. 

Šta vam nedostaje? 

Porodica koju sam ostavila u Francuskoj: moja majka, sestra Lu. Moj sin nije sa nama, on je u Engleskoj - normalno, s obzirom na to da ima 19 godina. (Smeh) Živimo pomalo eksplozivno. 

A Pariz? 

Grad mi još ne nedostaje. Sigurna sam da ću mu se vratiti jednog dana, moja vezanost za Francusku je velika. Ali, to i jeste baš ono što volim: bolje osećamo ono što nas vezuje. A pri tom, ovde sam svoja. U Parizu više nisam znala ko sam. 

Da li ste i dalje anonimni? 

Da, kompletno anonimna! Štaviše, počinjem da zaboravljam da sam javna ličnost - i dalje sam iznenađena kada me na ulici neko prepozna. Kada se to desi, ljudi mi pričaju o Larsovim filmovima (von Trier), a ne o mojim roditeljima. Nisam ovde došla da bih pobegla od njihove slave, ali otkrivam kako je to biti kći normalnih ljudi, a ne poznatih ličnosti. (Smeh) Nije loše. Kada svratim u Francusku, izjave ljubavi mom ocu, mojoj majci, dirnu me više nego ranije. Počinjem da cenim ono što je posle četrdeset i pet godina postalo malo otežavajuća okolnost. 

Gde ste se nastanili? 

Najpre je to bio West Village, a potom Tribeca, gde smo već više od godinu dana. Sanjala sam da živim u njujorškom tipu stana, u jednom loftu. Takođe, dosta vremena provodim u četvrti SoHo. To je vrsta pejzaža koju obožavam: kaldrma, protivpožarne stepenice, meni je sve to veoma lepo. 

PageBreak

Kako izgledaju vaši dani? 

Vrlo prost dan, koncentrisan na porodici i školu devojčica. Kako Yvan (režiser Yvan Attal, njen muž) veoma mnogo putuje, ja sam često sama sa decom. 

Da li je ovo prilika da se isprobaju novi stilovi života? 

Prednost anonimnosti jeste to što sam slobodna! Sada vodim život koji je mnogo više koncentrisan na spoljašnji svet. U Parizu sam imala bicikl, ali nisam ga koristila, dok ga ovde svakodnevno vozim. Takođe mnogo pešačim, tokom cele sezone. Pošto je klima neumerena, živimo sa hladnoćom ili vrućinom pa se tako osećamo više živima. 

Kako reagujete na događaje u Francuskoj budući da ste sada daleko? 

Osećam se veoma povezanom jer slušam vesti na francuskom, i Yvan je tamo često, ali mislim da imam manje prava da pričam o tome jer sam se odselila. Živimo u zastrašujućem periodu. 

Snimili ste sa mužem komediju na temu antisemitizma, da li je ovo tema kojom se inače bavite? 

Da, ova tema me mnogo zabrinjava. Veoma dugo nisam želela da verujem sebi, nisam shvatala težinu opasnosti. Naravno, ja živim sa Yvanom, i osećala sam da je imao razloga za zabrinutost, ali tek kada je ova tema ponovo postala aktuelna, ja sam zaista otvorila oči. Shvatila sam da zapravo uopšte nije kraj. 

Radite na albumu već tri godine. Možemo li očekivati da ga izdate uskoro? 

Reč je o veoma dugom procesu, mnogo dužem nego svi prethodni. Sa Beckom sam se zanela, i on mi je dostavio gotovo delo. Isto sa Airom. Ovaj put radim sa jednim muzičarem, ali i sama imam da kažem koju reč. Zaista sam „donela na svet“ ovaj album i veoma je teško završiti ga. 

Šta vas sprečava da izdate album? 

Kako nikoga nema da mi kaže: „Ovaj snimak je bio dobar, ovde se zaustavljamo“, uvek želim da ono što snimimo uradim bolje i ponovo. Štaviše, posle određenog vremena, snimak nam zastari i onda smo željni novog snimanja... i tako u nedogled. Treba stvarno da ga izbacim već jednom. Ali, prvo hoću da ponovo snimim svoje deonice. (Smeh) 

A film? 

Postalo je malo komplikovano snimati. Imam kćerku od 13 godina koja ne može više da izostaje iz škole. Veoma je teško balansirati sa svim tim obavezama. Moji prioriteti se menjaju. Jedno vreme imala sam snažnu želju za snimanjem, ali sad ne želim da se prisećam tih trenutaka. Navršava se treći mesec kako radim na jednom filmu, Obećanje zore (Erika Brbiea, sa Pierom Nineom), koji je zahtevao od mene ogroman trud. Bilo mi je teško da se nosim i sa svim tim, tako da nemam želju da prerano uronim u neki drugi projekat. 

Sa modne tačke gledišta, obnovili ste saradnju sa Gérardom Darelom… 

Daniela Darel ponovo je otkupila marku, videla me je u jednom časopisu, svidela joj se moja nova frizura i pozvala me je. Ovaj susret veoma mi je prijao (Sharlotte je bila muza marke od 2003. do 2008. godine). Bilo to sa Nicolasom Ghesquièreom, umetničkim direktorom kuće Louis Vuitton, ili sa njom, naše veze su pre svega lične. 

Da li ste napravili nova prijateljstva u Njujorku? 

Nisam, ali to je zato što sam teška osoba. Ne smatram da sam previše otvorena i ne pričam sa lakoćom. Ne mogu da kažem da sad patim zbog toga. 

Kako izgleda vaš društveni život? 

Nije bio baš preterano razvijen u Parizu. Ovde je isto. Ne izlazim mnogo. Odem u restoran, ali mondenski njujorški život nije me mnogo privukao. Verujem da u mojoj prirodi nije da praznujem. 

Izjavili ste da vas roditelji nisu naučili da živite srećno… 

Trebalo bi da iznijansiram ovu izjavu: imali su ukus crnila u umetničkom domenu, ali oni su živeli u 70-im i 80-im godinama uz mnogo nesmotrenosti i opuštenosti. Izlazili su često, slavili, bilo je veoma veselo. Ono što me nisu naučili, jeste da se pazim. Cela strana priče „biti dobro u svojoj koži“, stvar je koja mi je potpuno strana.(Smeh) 

Dakle, čeka nas jedno osvajanje zrelih godina? 

Da, i  nisam još na kraju svog putovanja. Ono što je strašno jeste to što sam konačno postala opuštena u vezi sa svojim telom u trenutku kada ono više nije u usponu. Sve stiže kasno! U isto vreme to znači da možemo da pođemo i ka jednom miru. (Pročitajte koja su njena mesta koja posećuje u Njujorku na strani broj __) 

Omiljena mesta u Njujorku 

RUSS & DAUGHTERS CAFE 

Ovde se povezujem sa svojim istočnoevropskim korenima. Jedemo dimljenog lososa, krompir palačinke, ukratko tu je dobra jevrejska tradicionalna kuhinja mojih predaka. Dolazak na ovo mesto postao je ritual. 

OUTDOOR VOICES 

Prodavnica odeće za trčanje koju obožavam. Nikada u životu ne bih izašla na ulicu u Parizu u sportskoj odeći, ali ovde to radim! U ovome se pomalo transformišem u Amerikanku. 

NEUE GALERIE 

Gotovo nikad ne zalazim u šik delove grada, osim onda kad želim da posetim ovaj muzej specijalizovan za austrijsku umetnost, na ivici Central parka. Ovde sam posetila jednu neverovatnu izložbu o Egonu Schieleu. 

BLEECKER PLAYGROUND 

Kada smo naviknuti na Luksemburšku baštu ili na Tuileries, igrališta za decu Njujorka nisu baš privlačna, ali ovo igralište obožavam. Leti ima fontana gde se možete osvežiti. 

CHELSEA MARKET 

Od kada živim u Njujorku, kuvam mnogo više. Ribarnica Chelsea pijace neuporediva je sa drugima. Ovo je takođe i dobro mesto za ručak. 

Priredila: Aurena Dinić 

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/ellesrbija/