Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Intervju

Charlotte Gainsbourg: Bolje primećujemo svoje bližnje kada smo udaljeni od njih!

Autor Ana Dodig
Autor Ana Dodig

Charlotte Gainsbourg više od dve godine živi u Njujorku, u nostalgiji koja je vuče u formiranje sopstvene renesanse. Priprema novi album, završava snimanje Obećanja zore i ponovo se sastala sa Gérardom Darelom radi jedne nove kampanje ...

Izvor: Foto: Profimedia

Preselila se u Njujork teška srca, posle smrti svoje starije sestre, fotografkinje Kate Barry. Bila je to potreba za promenom vazduha. Posle dve godine, Charlotteino smejanje grohotom svedoči o tome da joj je ovo samovoljno izgnanstvo učinilo dobro.

Usidrena na Menhattanu zbog školovanja dece koja su upisana u američke škole, ova francuska glumica snima manje filmova, a više uživa u životu, a u isto vreme pravi i novu kampanju sa Gérardom Darelom. 

„Ovde ne moram da pazim na druge“, izjašnjava se mladolika Charlotte, razbarušene kose, u patikama i džinsu sedeći u prikolici u kojoj se pripremala za snimanje. „Moje navike su postale egoističnije, u dobrom smislu.“

A koji su njeni novi prioriteti? Crtanje, kuvanje, sport, odvoženje ćerki u školu (ona takođe ima i sina koji živi u Velikoj Britaniji ), podrobno spremanje novog albuma koji će izaći… ni ona ne zna tačno kada. Privremeno oslobođena od predrasuda koje nosi njeno prezime, Charlotte Gainsbourg sa svojih 45 godina uči da se prepusti i da živi. U podnožju bruklinskog mosta ona nam deli svoje njujorške priče i opisuje svoj postignuti mir. 

Šta očekujete od ove selidbe? 

Da iznova otvorim oči. I iznenađena sam što sam ponovo pronašla svoju znatiželju. Pre nego što sam se preselila, nisam bila zaljubljena u Njujork, ali kako ga otkrivam, sve više i više se vezujem za njega i to me veoma usrećuje. Taj osećaj je sve jači. 

Zašto ste izabrali grad koji vas nije preterano privlačio? 

Pokušala sam da pobegnem od onih stvari za koje sam bila vezana. Kad mi je sestra umrla, London nije bio u opticaju, a Los Anđeles nikad nije bio moj fazon - ne osećam lakoću  života o kojoj ljudi govore da tamo postoji. Ostao je Njujork. To je bio jedan praktičan izbor. 

Kako vas je grad iznenadio? 

Bilo je strano, nostalgično i na početku mi nije bilo lagano. Danas se tu osećam kao kod kuće. To osećanje je stiglo bez ikakvog truda. Sigurno zato što nismo bili jedini koji su se doselili! Ovde svi govore nekim akcentom. Shvatila sam da su Njujorčani veoma prijatni, drago im je da podele mesta gde najčešće odlaze, da savetuju o ovome ili o onome. Pomažu nam. 

Šta vam nedostaje? 

Porodica koju sam ostavila u Francuskoj: moja majka, sestra Lu. Moj sin nije sa nama, on je u Engleskoj - normalno, s obzirom na to da ima 19 godina. (Smeh) Živimo pomalo eksplozivno. 

A Pariz? 

Grad mi još ne nedostaje. Sigurna sam da ću mu se vratiti jednog dana, moja vezanost za Francusku je velika. Ali, to i jeste baš ono što volim: bolje osećamo ono što nas vezuje. A pri tom, ovde sam svoja. U Parizu više nisam znala ko sam. 

Da li ste i dalje anonimni? 

Da, kompletno anonimna! Štaviše, počinjem da zaboravljam da sam javna ličnost - i dalje sam iznenađena kada me na ulici neko prepozna. Kada se to desi, ljudi mi pričaju o Larsovim filmovima (von Trier), a ne o mojim roditeljima. Nisam ovde došla da bih pobegla od njihove slave, ali otkrivam kako je to biti kći normalnih ljudi, a ne poznatih ličnosti. (Smeh) Nije loše. Kada svratim u Francusku, izjave ljubavi mom ocu, mojoj majci, dirnu me više nego ranije. Počinjem da cenim ono što je posle četrdeset i pet godina postalo malo otežavajuća okolnost. 

Gde ste se nastanili? 

Najpre je to bio West Village, a potom Tribeca, gde smo već više od godinu dana. Sanjala sam da živim u njujorškom tipu stana, u jednom loftu. Takođe, dosta vremena provodim u četvrti SoHo. To je vrsta pejzaža koju obožavam: kaldrma, protivpožarne stepenice, meni je sve to veoma lepo. 

Najnovije

Najpopularnije

Lepota

Moda