Bilo je kišno kasno popodne, štikle su klizale po dorćolskoj kaldrmi dok sam žurila ka „Homi“ na prvo izdanje ELLE susreta pod šifrom „Ladies Lunch“. Osećala sam divno uzbuđenje što ću sresti i povezati međusobno tri žene koje izuzetno cenim. Aida Ćorović je istoričarka umetnosti, arhitekta, arheolog, aktivistkinja, dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“, žena koja je društveno angažovana, osvešćena, glasna - prva asocijacija na nju su mi sposobnost da nevidljivima u našem društvu dȃ glas, prava i da osvetli njihovo postojanje - bilo da je reč o prilikama u Novom Pazaru, problemima mladih, samohranih majki, hendikepiranih...

Biljana Cincarević je umetnica čiji put pratim od njenih prvih koraka u javnosti. Ona je umetnica koja je možda najviše evoluirala pred našim očima, na našoj javnoj sceni i nezaustavljiva je, uzbudljiva i intrigantna. Svoju umetnost transformiše na jedinstven način, stalno je u pokretu i nikada ne znate gde će je njen put odvesti - čas je u Njujorku, čas u Peruu, u kampu na Cresu, pa se bavi mitologijom na planinskim vrhovima naše Zemlje. Njen Instagram profil posećujem sa velikom radoznalošću, baš kao i sve društvene mreže još jedne gošće ovog power obroka - reč je o senzaciji 2016 - Dinji, glumici, aktivistkinji i digital superstaru Sandri Silađev. Došla je u belom sa potpisivanja knjige/stripa „Ne zna svinja šta je dinja“ i upravo završavajući projekat gde će umetnici i ljudi dobre volje oplemeniti zidove bolnica. Jednom rečju - ove tri divne žene su neustrašive.

Primo piatto 

Lu: Kada vam kažem da ste neustrašive, jeste li vi svesne toga?

Sandra: Čula sam da sam neustrašiva, ali to uopšte nije tako. Mislim kako nijedan čovek koji je neustrašiv ne misli za sebe da je takav. Kada sve radiš iz neke svoje žestoke unutrašnje potrebe da nešto kažeš, onda postaneš neustrašiv. Ako imaš neki cilj i čvrsto ga se držiš i niko ne može da te spreči ili zaustavi, to je onda verovatno neustrašivost. Mi koji spolja delujemo neustrašivo imamo svoje strahove. Negde sam pročitala da nije hrabar onaj čovek koji se ne plaši, već onaj koji savladava svoje strahove i bez obzira na strah ide dalje. Tako da, na primer, kada si u nekim velikim stvarima kao što se ovo meni sasvim slučajno dogodilo - tad imaš još veće strahove nego inače jer si strašno izložen i ogoljen, ali stvar je u tome da tek tada shvatiš koliko tebe želja da to dovršiš nosi - e, onda je to verovatno neustrašivost.

Aida: Ni ja kao i Sandra ne mislim da sam preterano hrabra osoba. Pošto radim puno sa ženama iz marginalnih grupa - jedna prosečna žena, samohrana majka sa troje, četvoro dece kojoj je muž nezaposlen i najčešće je tuče - ona sve to proživljava, uglavnom bez ropca - ona je za mene heroj, ja sam u odnosu na nju malo dete. Prosečna žena u Srbiji koja treba da ishrani svoju decu i održi porodicu - ona je pravi heroj u ovom trenutku. Čim ustane mora da misli kako će da zaradi nešto, deca su gladna... Za sebe mogu da kažem kako sam samo imala splet srećnih okolnosti, da sam imala fenomenalne roditelje, brata, a sada i partnera, svi oni su me podržavali i zahvaljujući tom miljeu koji me je negovao, ja sam mogla da izrazim svoj bunt protiv nečeg. 

Lu: Biljana, ti si veoma dobra u savlađivanju sopstvenih strahova i pomeranju sopstvene granice komfora - kada si shvatila da je to pravi put ličnog razvoja?

Biljana: Kada sam shvatila da me taj komfor guši i boli i kako su moj duh i moja duša u potpunom neskladu sa tim. Treba da slušamo tu našu intuiciju, to naše duboko ja koje vrišti, koje hoće da izađe. Strah je najveći čovekov neprijatelj, on je imaginaran, pretpostavka u našoj glavi da će se desiti to, to i to.. E, kada se to prebrodi, onda čovek postane slobodan, a kada si slobodan ili slobodna, onda možeš sve, onda si neustrašiva - kada pobediš sve svoje strahove i skineš okove sistema. Najveći rad je kada mi sebe promenimo i postanemo jedan svetli član društva - naše svetlo tada pada na druge i onda se tako menja svet. 

Aida: Mislim da je vrlo važno da svako od nas radi na sopstvenim granicama, na pomeranju istih. Ja sam aktivistkinja 20 godina i ne mogu da kažem kako sam promenila društvo, ali sam ponosna na sebe što sam pomerila sopstvene granice, oslobodila se  predrasuda, strahova. Čitajući raznu literaturu shvatam da je najveći uspeh promeniti sebe - to je naš krucijalni zadatak - taj naš rat sa samima sobom jer čovek povlađuje sebi, ali kada shvatiš da si započeo to jedno predivno putovanje traganja u sebi za jednom divnom osobom, to onda otvara neverovatne mogućnosti.

Lu: Sandra, ti si na jednom divnom putovanju. Često mi devojke govore da Dinjine klipove vole da gledaju na kraju dana, pred spavanje - šta misliš zašto baš tada?

Sandra: Potreban im je neko da im kaže kako se oseća isto kao one i žele da se poistovete. Zbog toga sam i krenula to da radim, želela sam da brutalno iskreno kažem kako se osećam i onda mi je gomila ljudi rekla da se oseća isto. I tako je krenula razmena. Ljudima treba iskrenost i bitno je da se priča o stvarima koje bole. I zato je to neko sklonište pred spavanje, uteše se.

Aida: Ono što ti radiš je duhovito, ima ljudsku dimenziju, nije samo smešno, ide mnogo dublje, povezano je sa duhom i duhovnošću. 

Biljana: Takav sadržaj ne nude mejnstrim mediji i zato je to vrlo važno - pravi aktivizam. 

PageBreak

Main course

Lu: Rihanna i Ledy Gaga pokušavaju na globalnom nivou da pojam i samu reč feminizam aktuelizuju i pomognu devojkama da shvate kako to nije ništa ružno i kako je sasvim prirodno da si žena i feministkinja i da je veoma kul kada su mladići feministi. Mnogo me je zanimalo, pre nego što stigne Homa gozba, da i tu temu stavimo na sto... 

Sandra: Da, to bude vrlo čudno kad žena za ženu kaže: „ Ma pusti, ona kretenka feministkinja...“

Aida: To kad hoće da uvrede, kao da je feminizam neka bolest. Svaka žena i svaki muškarac koji se bori za dobrobit društva, za izjednačavanje prava, oni koji su glas žena koje nemaju pravo glasa, to jesu feministi i feministkinje. Dakle, radim nešto za žene sa sela ili za samohrane majke, što je veoma važno jer naše zakonodavstvo u tom smislu nije sređeno, ali dobrodošao je i svako ko želi da imamo bolje društvo u kome ćemo svi imati benefite - društvo u kome se živi sigurnije, bezbednije i bogatije na svaki način.

Biljana: Često sam govorila u prošlosti da sam neofeministkinja jer uvek su mislili kako su te feministkinje brkate, ne šminkaju se, mrze muškarce... U suštini, ne treba da obraćamo pažnju da li se neko mršti, nego, devojke, obrazujte se, čitajte... Da se žene nisu zalagale, ti ne bi danas imala pravo glasa za bilo šta - nosila bi maramu i prala noge muškarcu.  

Aida: Feminizam je mlad pokret, traje tek nekih 100 godina, i nemoguće je da se stvari promene preko noći. Suština je da se neki stereotipi i neki vekovni modeli redefinišu i da neke stvari moraju da se preispitaju. Očigledno je da ovako kako je ustrojeno ljudsko društvo na globalnom nivou nije dobro, neke stvari ne valjaju. Često na radionicama dajem primer - pogledajte bilo koju skandinavsku zemlju i npr. Pakistan. Njihova osnovna razlika jeste u poimanju uloge žene u tim društvima. Ta društva su siromašna, odnosno bogata, ne zbog novca, nego po tome kako tretiraju žene. Žene su se u bogatijim društvima izborile - nije im dato - da u tom društvu svoja iskustva, znanja i kapacitete iskoriste za dobrobit svih. 

Lu: Uz prve Homa zalogaje, potpuno čarobne i, moglo bi se reći, vredne Micheline zvezdica, ne mogu a da ne pitam o čemu pričate sa svojim prijateljicama...

Biljana: Okružena sam divnim ženama sa kojima uglavnom puno filozofiram. Reč je o spiritualnoj filozofiji. Radim performanse i istražujem stare rituale kako su se ljudi nekad povezivali sa prirodnim silama koje su im pomagale da žive i da se leče. Ti rituali postoje u svim kulturama, elementi su im različiti. I tu dosta istražujem, otvaraju se razne teme i ima veoma mnogo ženske energije. To mi je omiljena tema, kockice se povezuju i jasnije vidim svet i temelje na kojima je izgrađen. To mi je zabavno i veseli moj duh. Ima tu i priča o seksu i o raznim stvarima, ono čega nema u našim razgovorima jeste realnost sa naslovnih strana.      

Sandra: Volim svoje prijateljice, obožavam žene i sviđa mi se da pričamo, da se grlimo, a najčešće o muškarcima. I o ljubavi. I o seksu. Ali, i o svemu drugom. Svaka je za sebe, neka i ne voli da govori o svom ljubavnom životu. Najviše pričamo o stvarima koje nam smetaju i koje nas bole i šta bismo promenile. Podrška smo jedna drugoj.  

Aida: Teme zapravo i nisu toliko bitne. Žene mogu da razgovaraju o svemu, od mode pa do vrlo duhovnih tema - ono što je tu najvažnije jeste ta energija ženskog druženja koja je svetilište i ja u ovom trenutku uživam sa vama. Svako žensko druženje i razgovor jeste jedna vrsta svetilišta gde se doživljava transformacija. Tada i tu sve možemo da kažemo, da se ismejemo i isplačemo i energija ovakvih druženja traje danima... Ženski razgovori su lekoviti. 

Dessert

Lu: Složile smo se da je važno poručiti mladim devojkama da upijaju ženska druženja i da jačaju svoja prijateljstva i povezanost jer u reality show programu koji čini našu stvarnost pojavljuje se često rečenica kako nije in imati prijateljice i u trendu je družiti se samo sa muškarcima, promoviše se prezir prema ženskoj solidarnosti, a to svakako mora da se spreči jer je neprirodno i siromaši životno iskustvo mladih žena. Za kraj, dok nam se praline tope pod nepcima, neverovatan Homa desert, ostalo je da saznamo šta Aida, Biljana i Sandra planiraju za 2017. i šta su im prioriteti...

Sandra: Nastaviću ovo da radim sve dok me goni ta želja i dok je sve to u meni. Pored Dinje, želela bih da uradim još neke inkluzivne predstave, primenjeno pozorište koje osnažuje ljude koji nisu glumci. Svaki čovek može da kaže na sceni svoju priču bez obzira ima li glumački talenat.

Biljana: Ulazim u atelje i krećem da slikam, imam baš mnogo skica. Želim da završim svoj performans na planinama i dobijem dozvolu za veliki performans ispred Narodne skupštine gde 24 žene treba da budu u krugu i da radimo nešto sa energijama i svakako da negujem svoje prijatelje i poznanike i otvorim sestrinski krug u svom domu. 

Aida: Započela sam priču sa fondacijom koja se bavi podrškom zajednicama i temama u vezi sa milenijumskim ciljevima Ujedinjenih nacija i ljudskom bezbednošću. Tu su i teme zapošljavanja, samozapošljavanja, interetnički dijalog. U centru svih tema jeste žena - njeno osnaživanje, ohrabrivanje i edukacija i tome koliko je njena uloga važna za ozdravljenje i boljitak svakog društva, pa i našeg.

Vraćajući se kući, istom onom klizavom dorćolskom kaldrmom, srce mi je bilo puno, nazvala sam drugaricu i rekla joj da sam imala zadovoljstvo da ovo kasno veče u „Homi“ provedem sa predsednicom države, vlasnicom umetničkog instituta i komediografkinjom iz lektire, što je veoma moguće da se obistini u ne tako dalekoj budućnosti.

Tekst: Luna Lu

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/ellesrbija/