Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Pattie Boyd: Žena u koju su bile zaljubljene najveće rok zvezde 60-ih i 70-ih godina prošlog veka

Autor majab

Ona je bila jedno od najpoznatijih lica 60-ih godina prošlog veka, ali ne zato što je bila čuvena umetnica ili popularna manekenka, već zato što je bila devojka Erica Claptona i Georga Harrisona.

 Izvor: foto: Instagram/natdiazdeleonzubiria

Njena duga plava kosa, guste šiške, lice devojčice i duge noge dovele su je do naslovnih strana magazina, ali modeling karijera nije ono što ju je proslavilo, već njen ljubavni život, zbog koga se ubrzo i odrekla tada uspešne karijere.

Patty je upoznala Georga Harrisona 1964. godine, prvog dana snimanja filma o Beatlesima, A Hard Day's Night. George je bio toliko impresioniran njenom pojavom uporedivši je sa Brigitte Bardot, te ju je odmah pitao da izađu.

Dve godine kasnije, Harrison i ona su se venčali i zajedno napisali pesmu "Something", koja je postala jedan od najvećih hitova grupe "Beatles". Negde u to vreme, Harrisonov dobar prijatelj, Eric Clapton stvorio je rok klasik - pesmu "Layla" - samo za Patty. Sama Boyd nije imala pojma u kojoj meri je Clapton bio opsednut njom.

Brak sa Georgeom je potrajao deset godina, uz špekulacije da je Patty imala kratku aferu sa Ronnie Woodom iz Rolling Stonesa. Posle razvoda Patty je počela da izlazi sa Ericom za koga se udala 1979. godine. Međutim ni ovaj brak nije potrajao jer je upala u vrtlog alkohola i droge te se par razišao 1984.

Posle razvoda sa Claptonom, postala je rečita i slikovita fotografkinja, usput zabeleživši neke od najsjajnijih trenutaka epohe u kojoj je delovalo da je ljubav zaista sve što je potrebno. Ne možete da ne pomislite na nju gledajući dokumentarac Martina Skorsezea George Harrison: Living in the Material World.

U nastavku vam prenosi jedan od njenih najzanimljivijih intervjua:

Marianne Faithfull je u jednom od intervju rekla da su sve pesme iz šezdesetih i sedamdesetih posvećene njoj. Kako to komentarišete?

Volim Marianne. Ali Marianne je zaljubljena u sebe.

Znamo svi makar tri pesme koje su napisane o vama. Šta kažete za sve te pesme posvećene njoj?

Ne znam šta je napisano o njoj, ili za nju. "As Tears Go By", pretpostavljam. Možda i "Sister Morphine", ali zaista ne bih znala.

A što se vas tiče? Clapton je jednom prilikom izjavio da su njegove omiljene pesme upravo one koje je posvetio vama: "Wonderful Tonight" i "Layla".

Zaista? Bože, to je divno. Pa, jesu predivne. Neverovatne su. I kad je na bini, ne znam da li ste ga nekada slušali uživo, ali reakcije publike kad svira te dve pesme su zaista jake. Mislim da svi mogu da se prepoznaju u tim pesmama, jer su tako iskrene, stvarne i strastvene.

Da li vas je gušilo to što ste bili žena poznate ličnosti? Dok ste bili u tim vezama, da li ste imali osećaj da to guši vašu kreativnost?

Nije mi padalo na pamet da uopšte posedujem bilo kakvu kreativnost. Nisam bila ambiciozna, i o sebi nisam razmišljala na način koji nije uključivao moje muževe. Tako sam živela i zabavljala se i činila ih srećnim, davala im udobnost i toplinu i negovala sam ih. Volim da kuvam i radim u bašti. Tako sam bila tradicionalna žena koja je brinula o svom čoveku.

Šta je prelomilo? Kada ste shvatili da je vreme da uradite nešto?

Mislim da je to bilo kad su stvari između mene i Erica krenule po zlu, a to je bio i jako težak period za njega. Borio se sa alkoholom. A tu i tamo bih i ja popila previše i pomislila, Bože, ovo je grozno. Život je tako besmislen. I osećala sam duboko u sebi da želim da izađem iz tog blata, da saznam ko sam i mogu li da napravim nešto od sebe. Nekoliko godina sam išla na psihoterapiju, i ponovo sam izgradila sebe da bih upoznala pravu mene. To je dug proces, i postepeno sam postajala sve samopouzdanija. To traje. I pomaže, jer počnete da verujete da niste samo nastavak neke druge osobe.

Biti privezak rok zvezde je tako ponižavajuće za ženu.

Da, jeste. A ono što posejete morate požnjeti, i tako sam ja napravila te divne, tople domove, i nisam mogla da izađem iz tog stanja uma, da budem nezavisna osoba sa sopstvenom karijerom. 

Da li si na samom vrhuncu bitlmanije mislila da je moguće imati normalan život, unutar tog običnim smrtnicima stranog i nedostižnog sveta?

O da, za mene je to bilo potpuno normalno u tom trenutku. Bilo je fantastično. I bila sam apsolutno svesna koliko je to sve što mi se događa zapravo sjajno i jednostavno fantastično. I znala sam da je to ono najbolje, cenila sam svaki trenutak.

Bili ste u elitnom klubu Beatles supruga. To je imidž koji traje. Kako ste se slagale? Niste baš mogle da se družite sa običnim ljudima.

Pa, jasno je da sam zadržala stare drugarice. Ja sam bila jedina koja je to uradila. Ostale supruge kao da nisu imale drugarice, makar ih ja nikada nisam videla, ali ja jesam. One su se uvek družile sa svima nama. Bila je to jako mala grupa ljudi oko Bitlsa, i to je bilo lepo. Ali to su bili samo ljudi kojima se moglo verovati u potpunosti, jer su oni jako mrzeli kad bi neko izveštavao medije o njima, jer nisu želeli da budu više u javnosti no što su već bili.

Poznata je jedna od priča da ste vi i Sintija Lenon morale da se preobučete u spremačice da bi pobegle iz jednog zamka. Mislite li da je vaš život bio poput filma?

Da, mislim da je bilo urnebesno. Sećam se da sam pomislila "ovo je tako zabavno!" Nas četvoro smo bili u zamku u Škotskoj, i novinari su nekako saznali da smo tamo. Menadžer hotela je bio jako kul, on je smislio da se sakrijemo u korpe za veš i da nas iznesu na zadnji ulaz, da bi nas stavili u kombije i odvezli do privatnog aerodroma. To je bilo strašno smešno.

Koliko se sećam, vi ste upoznali sve ostale sa Maharishijem. Da li i dalje praktikujete spiritualnost?

Da, i dalje meditiram. Sa drugaricom sam naučila Transcedentalnu meditaciju i ispričala Georgeu o tome. Onda je Maharishi došao u Englesku i htela sam da ga vidim. I htela sam da ga Harrison upozna. A i Paul je hteo da ga vidi. Tako smo otišli svi skupa i slušali njegovo predavanje, i on je bio presrećan što smo u publici, i hteo je da ih upozna. Tada je preporučio da svi zajedno odemo u Vels na nekoliko dana i naučimo više o meditaciji: hteo je da ih inicira. Ispalo je grozno, jer je njihov menadžer, Brian Epstein, umro dok smo bili tamo. Bilo je užasno. Neko bi pomislio kako je fascinatno daje ta osoba koja ih je vodila kroz čitavu karijeru umrla baš kada se pojavio taj spiritualni vođa.

Da li je izgledalo kao da je štafeta promenila ruke?

Da. U stvari, ne, za neke od njih to nije dugo potrajalo. Ali jeste za Harrisona, do kraja njegovog života.

Kada si odlučila da je fotografija ono čemu treba da se posvetiš?

Još '68. na turneji u Indiji počela sam da fotografišem, a praktično oduvek sam sa sobom noslila foto-aparat. I mislim da od tada, pa evo sve do danas, fotografišem svaki dan. U poslednje vreme uglavnom fotografišem decu. I smatram da je od esencijalne važnosti da ljudi fotografišu svoju decu, jer ona se menjaju iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec i odrastu vrlo brzo. Nikada ne bih fotografisala nekoga u lošoj pozi, niti mi je bilo jasno zašto bi iko objavljivao takve slike. Mislim da ženski fotografi više obraćaju pažnju na detalje i da su njihove slike intuintivnije, dublje, ličnije, jednostavo možete reći (makar ja mogu) da li je iza objektiva stajao muškarac ili žena.

S obzirom da si živela jedan, većini ljudi nedostižan život sa svetskim zvezdama, da li smatraš da su poznati ljudi drugačiji od onih koji to nisu? I voliš li da fotografišeš zvezde?

O da, definitivno su drugačiji. Izuzetno su svesni sebe i onoga što imaju da ponude. Poseduju tu posebnu samosvesnost i ona je tolika da možete gotovo da je dotaknete. Možete da je osetite u vazduhu. To je nešto potpuno predivno. Poseduju samouverenost kakvu obični ljudi uglavnom nemaju. Ponekad tako nešto vidite kod običnih ljudi, ali to je uglavnom rezervisano za slavne ličnosti. Tako da je njih mnogo lakše fotografisati, upravo zbog te samosvesnosti i toga što se osećaju do dobro u sopstvenoj koži.

Shodno tome, da li i ti smatraš da je krajnje čudno kada pokušavaju da se otresu te halabuke koja se pravi oko njih i kada im nije jasno čemu sva ta pomama, te se i ljute zbog toga?

Da. Apsolutno. Mislim, čemu?

Da li si oduvek bila zadovoljna svojim izgledom?

- Ne. Uvek sam mislila kako je sjajno to što uspevam da se provučem sa ovim izgledom.

Na šta si najponosija u svom životu?

Mislim da je to na ono što radim sada. Mislim da sam se konačno rešila svojih nesigurnosti i otresla sa sebe tu ideju koja me je proganjala: kako je užasno što sam bila gospođa George i gospođa Eric. Sada sam konačno ok sa tim. I nakon svega osećam se prilično ponosno što sam uradila nešto u čemu sam istinski uživala.

Kada si se udala za Erica Claptona da li je to bio onaj osećaj kao kada duša poziva drugu dušu? I nisi imala izbora, no da kreneš tim putem?

Da, upravo i potpuno. U tom trenutku to je bila magnetska privlačnost intenziteta kome nisam mogla da odolim. Osećala sam da sam pronašla svoju srodnu dušu i da nam je suđeno da budemo zajedno.

Da li znaš za onu izreku: Kada upoznaš svoju srodnu dušu, trebalo bi da otrčiš u drugom pravcu?

Zaista se tako kaže? Ah, to je možda previše.

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity