Sedam poznatih ličnosti podelilo je sa nama po jednu intimnu priču koju nikada neće zaboraviti.
Uroš Milovanović, muzički novinar
Može se reći da je posredi bio sticaj okolnosti. Niz događaja koji su se odigravali godinama dok su njihovi glavni akteri obletali jedno oko drugog. Ona je znala šta hoće, ali nije bilo prilike da to realizuje. Ja baš nisam bio talentovan u čitanju tako prikrivenih „signala“ dok nisu postali malo je reći očigledni.
Slučajno radimo isti posao u različitim medijskim kućama. Slučajno se upoznajemo u jednom klubu, gde me je intervjuisala (?!) za svoju emisiju. Slučajno je retko srećem u gradu, ali saznajem da će ići na Madonnin koncert u Budvi. Tamo ne provodimo sve vreme skupa iako je (godinama potom saznajem) planirala da zajedno prenoćimo kod izvesne baka Nade. Igrom slučaja spavali smo na različitim mestima u gradu. Slučajno se susrećemo posle koncerta i jedini od svih kolega želimo dalje u provod. Kako ga u Budvi baš i nije bilo, veče provodimo u parku baveći se ozbiljnim životnim temama, kojima sam je, eto slučajno, prilično smorio. Susrećemo se neplanski na koncertu Kelis na Kalemegdanu, odbija da idemo dalje u grad jer radi jutarnji program.
Slučajno je slušam u taksiju prilikom povratka kući narednog jutra i umirem od smeha, pišem šaljive poruke i želim „dobro jutro tj. laku noć“. Slučajno putujemo zajedno u London. Poslovno, na tri sata. Od Londona smo videli grad iz ptičije perspektive i aerodrom, ali smo se ludo provodili tokom leta. Sve to traje do prvog ozbiljnog susreta u jednom beogradskom klubu u kom sam puštao muziku. Slučajno grubo odbijam njenu nežnost. Nekoliko nedelja kasnije pokušavam da uzvratim ljubeći njene obraze i nehotice... slučajno, usne. Uzela me je za ruku i odvela (mojoj) kući. Slučajno smo iz kluba izašli sa čašama, koje i danas čuvamo. Neplanirano sam je zaprosio divnog letnjeg jutra na reci, u koju sam potom skočio i slučajno izgubio mobilni telefon, i time raskrstio s prošlošću – kako je šaljivo kroz smeh prokomentarisala moja žena.
